БОРБА нашој деци
Снага електрицитета
Једне ноћи, пре скоро две и по хиљаде година, грчки филозоф Талес из града Милета на Криту позвао је своје пријатеље да им покаже нешто што је за оно време било чудно и необјашњиво. Узео је комад „електрона" (тако се на грчком језику зове ћилибар), протрљао га је вуненом крпом и приближио га малим кратким предметима од паперја сламе и ланених влакана. И гле, електрон је почео да их привлачи као магнет.
— Не знам шта је то али назовимо га електронском силом. Тако је почео да објашњава своје огледе Талес из Милета.
Иако можда Талес није први који је открио својство електричне енергије, ипак ми претпостављамо да је он био тај који јој је дао име.
Од Талеса па до данас упознавањем електричне енергије постигнут је велики напредак. Од слабе струје која је зрачила из електрона и која је једва могла да покрене мале луткице од паперја, она се развила у једну од највећих снага технике која је ступила у службу човека. Пут њеног развоја био је дуг, трајао је скоро три хиљаде година и још није завршен — има још много да се ради и проналази. Занимљиво је да је велики део проналазака извршен случајно.
Енглески лекар Џилберт који је живео у XVI веку открио је 1573 године да је и магнет електрична појава. Италијански научник Галвани испитивао је телесни састав разних животиња па међу њима и жаба. Једном приликом он је неке жабље батаке обесио на решетку свога прозора и одједном оне су почеле да се мичу. Шта је у ствари? Нагађало се друго, коначно се испоставило да је то нови извор електричне енергије — електрична батерија. Разуме се она није ни личила на наше садашње батерије које стају свега двадесет динара. Али, принцип је исти. Енглез Фарадеј проучавајући електрицитет магнета открио је електрични мотор. Грехем Бел је 1876 године желео да конструише „електрично ухо" да би вратио слух глувој деци, и пронашао је телефон! Десети март 1886 године био је вероватно најсрећнији дан у његовом животу јер је тога дана узбуђен изговорио у свој апарат ове речи:
— Говори Бел, Грехем Бел. Ако ме чујете приђите прозору и махните ми капом.
И заиста његов сарадник Ватсон појавио се на прозору суседне зграде и махао је капом. То је био први телефонски разговор.
Амерички проналазач Едисон извршио је преко десет хиљада огледа док није пронашао електричну сијалицу. Он је знао да ако би се пронашао материјал који би се под напоном електричне енергије зажарио у стакленој кугли а не би прегорео да би то била нова светлост — електрична светлост која би заменила лојанице и петролејке. Међутим сви огледи су показали да можда таквог материјала и нема. И одједном сасвим случајно шетајући се Едисон је откинуо бамбусову трешчицу са жбуна у парку и — она је светлела и није прегорела. Тако је пронађена сијалица. Данас се не употребљава више бамбус у ову сврху. Све то је већ усавршено. Пронађени су разни други метали који боље светле од бамбуса у првој Едисоновој сијалици.
Наш земљак Никола Тесла конструисао је први апарат за производњу наизменичне струје. Он је на тај начин омогућио употребу електричне енергије за покретање машина у фабрикама. (Сетимо се само Талеса из Милета који је својим електроном једва дизао паперје). Користећи Теслине проналаске изграђене су електричне дизалице које дижу локомотиве и бродове. Електрична енергија покреће жељезнице, трамваје и тролејбусе. Лекари имају безброј електричних апарата који им служе за лечење оболелих људи. Помоћу електричне енергије се производи лед, помоћу електричне енергије се топи челик, она осветљава градове, села, па и читаве државе.
Од малог огледа који је извршио Талес из Милета електрична струја развила се у снагу без које данашњи живот не бисмо могли ни да замислимо.
Борба нашој деци, Снага електрицитета, Борба 6. мај 1954, број 108, год. 19, стр. 8