Бранли или Тесла?
Ко је извео прве експерименте телемеханике без жица
Господине директоре,
У јучерашњем броју Времена објављен је чланак г. д-р. Мокрањца о телемеханици. У њему има неколико нетачних тврдња штетних и са гледишта популарисања науке, а са националног поготово, па сматрам да је потребно исправити те нетачне наводе, нарочито обзиром на Ваш угледни лист.
Г. др. Мокрањац у свом чланку каже.
„Први експерименат ове, да се тако изразимо, бежичне телемеханике извршио је чувени француски физичар, проналазач бежичне телеграфије, Бранли. Он је још пре двадесет година на једној јавној конференцији у сали Трокадера у Паризу, показао и доказао експериментима могућност те бежичне телемеханике, то јест покретања из даљине, помоћу електричних таласа каквог било механичког апарата."
Никола Тесла
(портрет из младости)
Међутим ово не стоји. Прво није тачно да је Бранли проналазач телеграфије без жица; голема зграда данашње радиотелеграфије и телефоније почива у главном на фундаменталним радовима Николе Тесле, објављеним у низу патената и предавања од 1893. до 1903. До 1910. на овоме пољу није пронађено ништа, што већ Тесла није пронашао, и за то је познати француски научењак Жирардо 1913. назвао све оне који су дошли после Тесле „имитаторима Теслиним". А друга је нетачна тврдња г. Мокрањца, да је Бранли извео први експерименат телемеханике без жица, јер се Тесла бавио проучавањем овога поља науке, паралелно са радиотелеграфијом, још од 1891. год. — дакле пре више од 35 година. Ово је довољно код нас доказао у својим одличним студијама у Радио Телеграфу и Телефону инж. г. Сл. Бокшан, чије проучавање, нажалост као што сведочи горњи случај, остаје незапажено довољно. Али овде нећу се позивати на резултате г. Бокшана, него на странце који ово, ма какве шовинисте били, никад нису ни помислили да оспоравају Тесли.
Уважени научењак Б. Ф. Миснер у свом делу Радиодинамик на стр. 83. каже: „Николи Тесли, вероватно више него иком другом, припада заслуга за прво конструисање једне управљиве лађе, која се може контролисати из даљине без спроводних жица. Његови су експерименти отпочели 1892. год. и од тог времена он је створио много апарата управљивих без жица, у свом лабараторију у South Fifth Avenue 35, Њујорк Сити." Тако је Никола Тесла патентовао 1. јула 1898. под бр. 613.809 лађу, која се управља из даљине, електриком без жица, и још 1899. и 1900. одличне је експерименте с њом изводио.
Познати италијански стручњак Федерике Босоли (а Италијани су најљубоморнији на Теслу) у низу чланака, што их је објавио у великој талијанској ревији „La scienza per tutti", 1924. и 1925. о Радиотелемеханици, највећи део својих чланака посвећује Н. Тесли (и доноси једино његову слику, од свих научењака који су се овим проблемом бавили). „Никола Тесла, научењак врло познат нарочито због својих проучавања алтернативних и високо фреквентних струја, и аутор важних радиотелемеханичких проналазака, отпочео је своја истраживања на овоме пољу већ 1892. год., а то значи још пре првих покушаја радиотелеграфије. У једном свом класичном трактату „О проблему повећања човечје енергије", које је публиковао у Сентури Магазину 1900. год. у јуну, Никола Тесла је изразио своје чврсто уверење, произашлом из многогодишњих опсервација, да је сваки живи организам „једноставно аутомат обдарен снагом кретања, који одговара на спољне подражаје што ударају његове сензитивне органе, и мисли и ради према њима". Тесла наставља: „Са овим експериментима, природно је да сам пре много времена дошао на мисао да направим један аутомат, који би одговарао попут мене, наравно на много примитивнији начин, на спољне упливе. Један такав аутомат, евидентно, мора имати моторну снагу, органе за кретање, за управљање, и један или више органа постављених на начин да могу бити подражени од спољних подражаја. Ова машина, замислих, требала би да изводи све моје покрете, као да је жива, јер би имала све главне карактеристике механичке, или елементе за то... Хоће ли тај аутомат бити од меса и костију, или од дрвета и челика, мало је долазило у обзир, само ако он изводи све тражене функције, као интелигентно биће. Да се то направи морао је да има један елеменат који би одговарао мозгу, који би извршавао надзор над свима његовим покретима и акцијама, и који би га доводио у кретање у каквом било непредвиђеном случају, са познавањем, разумом, памети и искуством. Но овај елеменат могао сам лако да утеловим у њега, шаљући му своју сопствену интелигенцију, свој сопствени разум".
„Следећи ове идеје — наставља г. Босоло — Тесла је конструисао 1898. једну аутоматску лађу, чији су сви покрети били налагани и надзирани из даљине, уз помоћ једног генијалног система, што га је он патентовао 8. новембра исте године. Теслини експерименти изазвали су велико интересовање, и означују полазну тачку многих проучавања, којима су се посветили научњаци и проналазачи свих земаља; његова лађа је родитељ једне велике породице аутоматских лађа, торпеда без жица, аутоторпеда, командованих радиом, и других сличних примена, у првом реду ратних, које су после тога са различитим успехом експериментоване.
На другом месту пише г. Босоло: „Никола Тесла, коме се, као што смо казали, има да захвали за први комплетан радиотелемеханички систем експериментован у форми једне мале лађе, замислио је између осталога пренос енергије за контролу, одређене за управљање брода".
Даље наводи Босоло: „Прва проучавања на овоме пољу дугујемо Николи Тесли, које смо већ спомињали, а Сижу у 1891. год.
„Тесла је нарочито хтео да постигне алиментирање без спроводника, нарочитих светињака, економичнијих од оних који су у употреби, у колико би претварање електричне енергије у светлост, требало да се обавља директно, без знатног губитка који се има произвађањем калоричних зрака, невидљивих, па зато и бескорисних. У ту сврху изумео је он генијалне направе за продукцију алтернативних струја високог потенцијала и фреквенција..." „Систем Леблан заслужује да се спомене, као први корак за индустријску примену идеја, које је претеча геније Никола Тесла, замислио још пре ВИШЕ ОД ЧЕТВРТ ВЕКА".
„Феномен електричне резонанције, феномен је фундаменталне важности на пољу радиокомуникација, где га је завео 1897. Никола Тесла својим патентом бр. 645.576 од 2. септ. 1897." и т. д. и т. д.
Да прекинемо са цитатима научењака, који су према нашој нацији најнерасположенији.
И кад ствар овако стоји, кад нема никога ко би то могао оспорити, кад је факат да су врло добро познавали радове и горње патенте Николе Тесле г. г. Маркони и Бранли, у време кад су се почели да баве овим проблемима, зашто да ми то оспоравамо нашем великом Тесли?
С. Н. КОСАНОВИЋ
Бранли или Тесла? Ко је извео прве експерименте телемеханике без жица, Време, 12. јун 1926, број 1609, год. 6, стр. 3