Два највећа Југословена у Америци, г. г. Никола Тесла и Михајло Пупин, о Блаженопочившем Краљу Александру
Њујорк, почетком новембра. — Наша два најславнија научника у Сједињеним Америчким Државама, г. Михаило Пупин и г. Никола Тесла, који уживају огромно уважење у овој земљи, послали су сваки засебно писмо уредништву „Њујорк Тајмса" поводом смрти Блаженопочившег Краља Александра, у којима подвлаче велики губитак који је претрпео наш народ, и непоколебљиво јединство југословенског народа.
Г. НИКОЛА ТЕСЛА О ВЕЛИКОМ КРАЉУ
Г. Никола Тесла пише:
„Много се говорило о Југославији и југословенском народу, али још увек Американци имају погрешно мишљење о том делу Европе. Јер, многи политички непријатељи Југославије и разни агитатори раширили су идеју да становници Југославије припадају разним нацијама које да се међусобно мрзе и које су одржане у заједници једино помоћу снаге и силе, али противу њихове воље. Чињеница је пак, да су сви Југословени — Срби, Словенци, Бошњаци, Херцеговци, Далматинци, Црногорци и Хрвати — исте расе, говоре истим језиком, и имају заједничке идеале и традиције.
„На крају светскога рата Краљ Александар извршио је политичко уједињење створивши једну моћну и богату државу. Ово остварење је било поздрављено са радошћу од свих Словена на Балкану, али је било потребно извесно време да се народ прилагоди животу под новим околностима.
„Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци нису никад били у положају да се боре за своју независност. То су увек били Срби, који су се борили у биткама за слободу, и та слобода је била плаћена српском крвљу. Сви Хрвати и Словенци сећају се тога са захвалношћу. Они такође знају да Срби имају необичну способност и искуство у ратовању, и да имају највеће способности да управљају снагама државе у кризи.
„Откад је Југославија била уједињена напорима Краља Александра, политички непријатељи учинише све што је било у њиховој моћи да сломе то јединство, сејући неслогу и ширећи злонамерне гласове.
„Краљева смрт потресла је земљу до самих њених осовина. Али непријатељи, који тврде да то значи распадање Југославије узалуд ће се надати, јер је племенита крв овог Великог Човека послужила да још више учврсти све делове земље и да ојача националну структуру. Краљ Александар ће дуго живети у успомени Свога народа као велика херојска фигура, као Вашингтон и Линколн Југославије. Као и Вашингтон Он је био способан и храбар генерал, који је ослободио Своју земљу од јарма, као и Линколн био је мудар и родољубив Вођ који је претрпео мучеништво."
Г. МИХАИЛО ПУПИН О ЈУГОСЛАВИЈИ И ЊЕНОМ ВЕЛИКОМ КРАЉУ
Са своје стране г. Михаило Пупин написао је следеће редове, у угледном америчком листу:
„Југославија, која претставља уједињене Србе, Хрвате и Словенце у јединствену државу, није, као што неки мисле, једна необична политичка креација која се случајно догодила као последица Светског рата. Њено порекло датира од пре 500 година, када је покрет за уједињење Јужних Словена почео у старој Дубровачкој Републици. Овај покрет је био врло популаран у целој Далмацији у току неколико векова, и он је добио новог потстрека кад је, почетком 19 века, Наполеон основао Илирску Краљевину. Међутим, тај покрет је дошао до најсјајнијег изражаја кад је Штросмајер, тај велики хрватски архиепископ, основао Југословенску академију наука и уметности у Загребу.
„До тада, тј. до отприлике половине 19 века, овај је покрет за југословенско јединство био под вођством Хрвата. После тога доба прешао је у руке Срба. Као што је био случај са најистакнутијим Хрватима и Словенцима, и најзнаменитији Срби такође су увек култивисали идеју Југословенства. Ја ћу поменути само неколико значајних имена као Карађорђа, вођу првог српског устанка од 1804 године; црногорског владику Његоша, највећег српског песника, српског кнеза Михаила Обреновића и српског Краља Петра Првог.
„Кад је 1914 године Србија одговорила на аустро-мађарску провокацију, скупштина је изгласала њену резолуцију да се битка мора водити док сви Јужни Словени, т. ј. Срби, Хрвати и Словенци, не буду уједињени у јединствену државу. Три године доцније хрватски и словеначки народни вођи састали су се са претседником министарског савета г. Николом Пашићем на Крфу и саставили чувену Крфску декларацију, која је прокламовала целом свету да ће од сада Срби, Хрвати и Словенци, три гране исте јужнословенске расе, бити уједињени у јединствену државу под династијом Карађорђевића.
„У децембру 1918 године хрватска и словеначка народна већа изгласала су свечану резолуцију да они, заједно са Србима, сачињавају јединствену државу. Та резолуција је била поткрепљена париским уговором 1919 године, и остало је на Краљу Петру Првом и Његовом Сину Краљу Александру да учврсте ову државу, која је била сан југословенског народа скоро 500 година.
„Краљ Александар увек је био свестан да је Његова животна мисија да изврши консолидацију те државе. Југословенски народ је делио ову Краљеву веру и он је одушевљено одобравао сваку меру свога Владара која је имала за циљ учвршћење уједињене Југославије. Народ је увек гледао на ово јединство као на свети аманет југословенске историје, и он је увек био спреман да учини сваку жртву за добро свог светог аманета. Онај који не познаје тај аманет никада неће разумети прави смисао владавине Краља Александра.
Два највећа Југословена у Америци г. г. Никола Тесла и Михајло Пупин, о Блаженопочившем Краљу Александру, Време, 14. новембар 1934, број 4616, год. 14, стр. 2