Г. Тесла је проговорио...
„Ако бисмо изоставили из индустријског света резултате рада г. Тесле, точкови индустрије престали би да се окрећу, наши електрични возови и кола зауставили би се, наши градови били би у тами, наше фабрике мртве и незапослене. Тако је далекосежан тај рад да је он постао основа и потка индустрије."
(Др. Б. А. Берен)
Приликом недавне прославе осамдесетогодишњице великог америчког проналазача Едисона цела америчка и читава светска штампа писала је о њему, његовом научном раду и о његовим великим заслугама на техничком пољу. На један такав напис о Едисону, који је изашао у њујоршком „Уорлду" („Свету") и у коме је тангиран Тесла, он је у истом листу одговорио на тај напис једним писмом
које је у преводу објавио сарајевски Преглед. Сарајевска Југословенска пошта доноси под горњим насловом неколико извода из тог интересантног Теслиног писма, које ми у целости преносимо:
„Дозволите ми неколико речи као коментар на уводним у <<Свету>> од 21 октобра, којим сам ја директно тангиран.
Едисонов рад на електричној сијалици, лучној лампи и на систему дистрибуције, расподеле, директне струје био је више дело једног ванредно енергичног пионира здравог разума него дело једног проналазача; оно је било изванредно по количини, али није стваралачко, креативно. Сама сијалица која се састоји из једног угљеног влакна у стакленој безваздушној крушци била је добро позната и чак патентирана годинама раније. Крук је употребио усијане спроводнике са улазним жицама од платине, причвршћеним у стаклу и успео је да добије ванредно високе вакууме; уређај са многоструким лучним лампама за осветљење био је често показиван у научним институцијама, у прозорима за излоге и код излагача са Гајслеровим цевима електрични генератори већ су били конструисани, средства за регулисање струје и волтаже описана, а канализација за струју тако очевидна као и за воду, светлећи гас, компримовани ваздух или за другу робу.
Без обзира на то, ипак његов примитивни план осветљавања био је подложан судбоносним економским ограничењима и не би никад могао постати трговачким успехом у утакмици. Заиста, за време прошлих 35 година он је био готово сасвим замењен једним практичнијим и ефикаснијим системом који се заснива на моме ротирајућем магнетном пољу, једном изуму који су чак тврдоглави инжењери и адвокати за патенте прогласили за „један од највећих тријумфа човечјег ума". Да дам идеју о распрострањености његове употребе ја треба само да цитирам др. Б. А. Беренда, једног од најистакнутијих електричних експерата, који у својој књизи о индукционом мотору каже: <<Ако бисмо изоставили из индустријског света резултате рада г. Тесле, точкови индустрије престали би да се окрећу, наши електрични возови и кола зауставили би се, наши градови били би у тами, наше фабрике мртве и незапослене. Тако је далекосежан тај рад да је он постао основа и потка индустрије.>>
Да нису Едисонове компаније коначно усвојиле мој проналазак, оне би биле избрисане, престале би да егзистирају, па ипак ни најмање признање за моје радове није дошло од стране ма кога од њих, што је јединствен пример нечувене неправде и незахвалности корпорација. Али узрок томе не треба далеко тражити. Један од њихових истакнутих људи казао ми је да они троше 10 милиона долара сваке године да држе име Едисоново пред публиком и он је додао да то за њих још више вреди. Природно у тој непрестаној и заглушној вици са кућних кровова, сваки је глас, који би се дигао да обавести свет о правом стању ствари, као цвркут малог врапца пред хуктањем Нијагаре.
У истину, мој систем не само што је дао енергију за све сврхе у целом свету, него је такође револуционисао електрично осветљење и од њега направио један велики трговачки успех снижењем коштање снаге и огромним повећањем дистанце за пренос. Највећи део оних шездесет милијарди долара, колико, према изјави претседника Хувера, износи вредност електричног посла, може да се доведе у везу са мојим системом и његовим уделом на електрично осветљавање и остале индустрије. С обзиром на ово, ја осећам да сам и сам такође доста учинио да растурим мрак. Сигурно, мој систем је важнији него електрична сијалица, која је само један део од познатих средстава за осветљење, и то, према признању, не најбоље. И ако је она знатно поправљена хемијским и металургијским напретцима и вештином занатлија, још увек је недовољно ефикасна, јер зажарено влакно даје убиствене зраке који проузрокују код милиона људи ћелавост и поквареност очију. По мом мишљењу, убрзо ће она бити замењена са вакум-сијалицом без електроде коју сам ја измислио пре 38 година, а која је једна много економичнија лампа и која даје светлост неописане лепоте и мекоће. Технички извори ондашњег времена нису били довољни да од ње направе практичан успех, али ће највећи део потешкоћа бити савладан кад се буде могло добијати јевтино кварцово стакло.
И највећа похвала није превелика да се ода Едисону за његов снажни пионирски рад, али све што је он учинио, било је урађено у познатим и пролазним облицима. Оно што сам ја допринео, сачињава један нови и трајни додатак човечјем знању. Као његова лампа, мој индукциони мотор може бити забачен и заборављен у сталној еволуцији науке, али моје ротирајуће магнетско поље са својим задивљујућим феноменима живеће дотле докле и сама наука.
Њујорк, 5 новембра 1929 год.
НИКОЛА ТЕСЛА"
Г. Тесла је проговорио..., Време 26. јул 1930, год. 10, стр. 3