Где се родио и добио прва знања славни научник
Теслини трагови и успомене у Лици
Теслини родитељи и њихове способности. — Велики научник о својим родитељима и проналазачком таленту своје мајке.
Споменик родитељима у Госпићу. — Детињство у родном месту Смиљану. — Школовање у Госпићу. — Тесла у госпићској „Златној књизи"
ТЕСЛИНИ РОДИТЕЉИ
Тесла се родио као четврто дете из брака Милутина и Ђуке рођене Мандић. Дед по оцу био му је официр (стражмештар) и у Наполеоново време служио је у његовој војсци. И баба му Ана, рођена Калинић, била је официрска кћи. И једини стриц Теслин Јосиф био је официр. Интересантно је да је тај Теслин стриц био у своје време на гласу као математичар, био је професор на кадетској школи и написао један уџбеник за математику на немачком језику. Умро је као нежења у Митровици у рангу аустриског мајора.
И отац Теслин, Милутин, као официрски син имао је да буде официр и пошао, као и брат му Јосиф, у војну школу. Али војнички дух није одговарао његовој природи и стога он остави кадетску школу, па оде у Плашки у богословију. По завршеној богословији (1845) буде послан за капелана у Штикаду, а убрзо после тога би премештен у Сењ. Из Сења је премештен (1852) У Смиљан, а одатле (1863) у Госпић, где је умро 1879.
ОТАЦ ФИЛОЗОФ И ПИСАЦ
Макар и као скромни парох, отац Теслин истицао се међу својим друговима нарочитом мудрошћу и великом образованошћу. Не само да је много читао (знао је немачки и италијански) него је и писао у тадашњим листовима. Највише је писао о својој Лици и њеним потребама у тадањем „Српском дневнику", али је писао и — песме. Чак је писао и у хрватским листовима под псеудонимом „Родољуб Правичић".
Прота Милутин или „прота Тесла", како га Личани зову, и данас је у живом сећању код старијих Личана. Успомене које се везују за њега карактеришу га као филозофску природу. Данашњи госпићски прота, стари г. Гено Илић — чија ме врло карактеристична глава на први мах потсетила на лик Анте Старчевића — становао је као основац код Теслиних родитеља у Госпићу. Његове две приче дају скоро потпуну карактеристику Теслина оца.
— Владика Теофан — прича нам г. Илић — наредио је свим својим свештеницима да му напишу по једну проповед. Хтео је да види њихово знање и способности. Прота Милутин написао је проповед „О раду и вредноћи" и толико је одушевио владику да га је одликовао.
Био је увек озбиљан и замишљен и волео да сам около шета. За домаћинство и ситне бриге није имао смисла. Једном тако шетајући сретне девојчицу где чува краве.
— Чије су ти то краве, мала? — пита је прота.
— Па, прота Тесле — одговара мала на велико чуђење протино, који није познавао ни своје краве.
Неписмена мати која зна напамет „Горски Вијенац"
Мати Теслина Ђука (у крштеници Георгина) потиче, рекли смо, из породице Мандића, из Грачаца. Њена лоза је врло богата свештеницима. Кроз шест генерација дала је неких осамдесет свештеника! И отац Ђукин, Никола, био је парох у Грачацу. И два брата су јој били свештеници: Никола је постао митрополит зворнички (Босна), а код Томе је као госпићког пароха после мужевљеве смрти становала све до своје смрти (1892).
Мати Теслина важила је и у Госпићу и у околини као врло бистра и врло марљива жена, идеална домаћица и нарочита вештакиња у ткању и женским ручним радовима.
— Имала је невероватно памћење — рече нам прота Илић у Госпићу. Била је неписмена као и скоро све ондашње жене. Узалуд ћете тражити њену фотографију, јер се сигурно није никада сликала, као ни друге ондашње жене. Како би чула од деце да читају, нарочито песме, одмах би то запамтила. Тако је знала напамет читав „Горски Вијенац".
Мужа је волела како се само може волети. Док је била девојка просио ју је свештеник Пепо Милојевић. Она га је одбила, јер је заволела Теслу. Кад је остала удовица, знао би јој Милојевић приговорити, пола у шали, пола у збиљи:
— Ето, Ђука, да си пошла за ме, не би остала удовица.
А она би сама откресала:
— Волим бити Теслина и удовица него ли жена Пепе Милојевића.
— Била је да је није било таке ни у Лици ни у Крбави — вели ми у Смиљану баба Боја Богић, која је читавих 12 година била код ње у служби, до њене смрти.
Тесла о својим родитељима
Свакако је најинтересантније шта сам Тесла вели о својим родитељима и о свом детињству. Он је само једном пред јавношћу проговорио о томе, иако, нажалост, само фрагментарно и успут. Наиме, 1919 године написао је он у америчком стручном часопису „Електрикал Експериментер", замољен од редакције, неколико чланака под насловом „Моји проналасци". У тим чланцима је он у описе својих проналазака уплео и своја сећања на родитеље и неколико испрекиданих успомена из детињства. Велика је штета што он ту серију своји чланака није завршио, него ју је после неколико чланака прекинуо, наљућен што је тај часопис, у интересу свога тиража, сувише американски бучно рекламирао те његове чланке. После је те чланке репродуковао амерички часопис „Слободна мисао", али су код нас остали непознати. Предусретљивошћу г. Косановића добили смо их.
Тесла описује оца
„Мој отац — пише ту Тесла — био је учен човек, прави природни филозоф, песник и писац, а за његове проповеди кажу да су исто тако гласовите као и оне Абрахамове Сакта Клара. Имао је ванредно памћење и знао је често да рецитује подуље фрагменте из дела написаних у разним језицима. Чак би знао да каже у шали да би он, кад би се изгубило које класично дело, био у стању да га по памћењу напише... Имао је смешан обичај да говори сам са собом и тако би често сам са собом у соби гласно расправљао и при том мењао и глас. Да га је неко неупућен слушао, заклео би се да у соби са њим има неколико лица".
Проналазачки таленат наследио је од мајке
Иако Тесла са великим поштовањем говори о способностима свога оца, наглашујући неколико пута његову строгост као васпитача, он ипак са много више осећања говори о мајци. Он је уверен да је свој проналазачки таленат наследио од мајке, по њеној лози.
„Моја мајка потиче од једне најстарије породице у земљи и од — проналазача. И њен отац и њена мајка пронашли су неколико оруђа (алата) за пољску и кућну употребу. Она је била заиста велика жена, способна и одважна, а прошла је кроз многе олује и горка искушења... Била је проналазачки таленат првога реда и ја сам уверен да би она била учинила велике ствари да није била толико удаљена од модерног живота и његових безбројних прилика. Она је пронашла и направила различите алате и справе и саткала најлепше шаре што их се дало направити од конца. Радила је неуморно од ране зоре до касног мрака и највећи део одеће и кућних потрепштина били су производи њених руку. Кад је већ била навршила шездесет година, њени прсти били су још увек толико еластични да је могла да свеже три узла на трепавици... Моја мајка била је генијална жена, која је била особито надарена снагом интуиције".
Тако вели Тесла. Ако би коме изгледала која његова тврдња о мајчиним способностима можда претерана, треба да има у виду у првом реду необично велику љубав Теслину према својој мајци, која може само да увеличава, а онда и менталитет редактора америчког часописа који је Теслине чланке редиговао и, врло вероватно, коју његову мисао на американски начин потенцирао. Свакако је карактеристично да су се оба Теслина родитеља истицали нарочитим способностима и он је уистину имао од њих шта да наследи.
Љубав према мајци
Да је Теслина љубав према мајци била необично велика, памте добро и стари Личани и о том се у Лици још и данас приповеда. Колико је отац, у њему изазивао поштовање својом строгошћу, толико је мати освајала својом добротом. Она га је врло често знала и да заштити од очеве строгости.
— Кад је отиша` у свијет — прича ми њихова служавка баба Боја — слао би јој и пара. Неко вријеме јој се није јавља`, а она би вавијек плакала. Онда је смртно оболила и њему јавили. Много пута би у болести споменула његово име и да она неће умријети док он не дође. Онда је он доша`, кажу, најбржим путем. И баш пред њезину смрт. Бануо је у собу и удрио у плач. Она више није била при себи. Он је је звао: „мајко, мајко", а онда је она одједном отворила очи: „Никола, дико моја" и одмах умрла.
За Теслу веле да је причао како је предосећао мајчину смрт, да је и пре но што је добио позив да дође осећао у себи неки чудан немир, и зато је одмах, чим је обавештен о мајчиној смрти, најбржим путем кренуо у Госпић да је још затече живу. Он сам пише да је после њене смрти остао посве скрхан од бола и туге „а једне ме ноћи пренесоше преко двеју улица из те куће у другу." У том стању му се она сутрадан после смрти, на Ускрс кад се онесвестио и јавила, и он је, вели, тог тренутка поверовао у спиритизам, али је после тај случај истраживао и дошао до закључка да то није било ништа натприродно, него сасвим природна појава, разумљива у том стању.
Тесла је родитељима подигао споменике
Осим вечног споменика што га је Тесла родитељима подигао својим генијем, он им је, по обичају свих смртних, подигао на гробовима и камене споменике, да и на тај начин засведочи своју велику љубав према њима. Гробови Теслиних родитеља налазе се један поред другог, на госпићском гробљу, поред шуме Јасиковца. Изглед тих надгробних споменика види се на приложеној слици. У њима су златним словима урезане ове речи. На очевом: „Протојереју и пароху госпићском Милутину Тесли (*1819+1 4. 1879) благодарни син Никола 1889. На мајчином пише: „Овдје почива Ђука Тесла, супруга проте Тесле *1822+1892."
Тесла у Смиљану
Смиљан у коме се родио Тесла је мало сеоце, положено дубоко у сенци испод Велебита, 8 километара удаљено од Госпића. У оно време је Смиљан био парохија, а Госпић капеланија, пошто је око Смиљана био бројнији православни елеменат. Парохијски дан у коме се Тесла родио налази се заједно с црквом изван самог села, одвојено, под једним малим шумовитим брдашцем. И дом и црквица су, ма да их је данас агилни прота Стијачић улепшао, по свом изгледу и величини верна слика врло сиромашног стања људи овога краја. Као што се из приложене фотографије крштенице види, Тесла је у том дому рођен 28 јуна (по старом) 1856. и одмах сутрадан крштен. Крстио га је госпићски капелан (администратор) Тома Оклобџија (имао је племићску титулу и стога му се пред именом у крсном листу налази атрибут „от"). Кумовао му је капетан Јован Дреновац.
У Смиљану је Тесла провео најраније детињство, од рођења до јула 1863 године, кад му је отац премештен за пароха у Госпић. Како су та промена места и растанак са Смиљаном деловали на малога Теслу описује он сам у поменутим чланцима: „Ова промена била је за ме права невоља. Оно ме је врло растужило, јер сам морао да се растанем са нашим голубовима, кокошкама, овцама и дивним јатом гусака које су знале да ујутро полете и при западу сунца да се враћају у таквим ратним формацијама и тако тачним да би могле да посраме и најбоље данашње ваздухопловце.
У нашем новом стану био сам као сужањ и стране људе гледао сам кроз застрте прозоре. Био сам врло срамежљив и крио се од варошких дерана. Највећа би ме мука спопала недељом, кад сам морао да се дотерам и да идем у цркву". Све то, наравно, важи само за прве дане његова боравка у Госпићу, док се његова немирна природа није припитомила.
Школовање у Госпићу
Као што је познато у оно време су ови крајеви потпадали под Војну Крајину. Као што је над свим била војничка управа, тако и над школама. Све школе у Крајини потпадале су под специјално одељење — ратног министарства у Бечу. Војничке власти именовале су учитеље. Колико је војнички дух притиснуо читав живот доказује чињеница да су учитељи морали не само полагати специјалну заклетву да нису чланови никаквог тајног друштва, него су чак морали носити и униформе. У школама је био специјални уџбеник: „Дужности поданика према владарима". По мањим местима биле су примитивне мале школе (општинске и државне) т. зв. „елементарне" и „тривајалке", у којима су децу обучавали у најпотребнијем ислужени писмени војници и капелани. У већим местима и војничким центрима биле су четвороразредне „главне школе" („Хауптшуле") у којима је предавало више и спремнијих учитеља. Године 1860 основана је у Госпићу и мала дворазредна реалка, која је, после две године, проширена у трорезредну, а тек 1872 у четвороразредну.
У стилу читаве управе и у духу ондашњег бечког апсолутизма, у свим школама био је наставни језик немачки (осим у једноразредним „елементарним"). Најбољи ђаци из елементарних и тривијалки ишли су у „главне школе", које би, донекле, одговарале данашњим основним школама, а после ових у реалку (или војничку) а после мале реалке у велику реалку у Раковцу (данас предграђе Карловца), која је основана године 1851, а 1863 претворена у велику са 6 разреда, па 1869 седам и најзад матуру.
Тесла као ђак „Главне школе"
Тесла је једну годину ишао у елементарну школу у Смиљану, а чим се преселио у Госпић одмах је пошао у „главну школу" (праву основну). Ту је кроз четири године свршио сва четири разреда. У архиви основне школе у Госпићу нашао сам све његове оцене кроз сва четири разреда од школске године 1863/4 до 1866/7 и осведочио се да су нетачне оне често понављане тврдње да је Тесла одувек био слаб у школи. Он не само да у тој „главној школи" није био слаб него је кроз сва четири разреда био одличан ђак. У свим предметима је имао оцену врло добар, осим у немачком и краснопису (калиграфија). Као докуменат фотографисао сам оцене из Теслиног нички наслов „Прифунге-Екстракт" а писане су, наравно, немачким језиком и готицом. Оцене s. g. иначе „врло добар" („сер гут"), а g. „добар" (гут).
Тесла у госпићској „Златној књизи"
У архиви исте школе нашао сам и једну специјалну у кожу увезану књигу, под насловом „Ehrenbuch", а која је после, кад је у школу заведен народни језик, названа „Златна књига". Ту је књигу како јој на првој страни пише — увео године 1828 директор школе Фрас, да се у њу на крају сваке школске године бележе они ђаци који су свршили разред с одликом и који су уз то били доброг понашања. У ту књигу бележени су одликаши све до године 1888. Кроз четири године, на крају свакога разреда, од 1864 — 1867, у њој је непрекидно име Теслино.
По свршетку „главне школе" Тесла је прешао у госпићску реалку. Потражили смо његове сведоџбе и из те школе. Са предусретљивим професорима које сам још затекао у Госпићу преврнуо сам читаву архиву њихове гимназије, али нигде нисам могао да нађем те сведоџбе. Оне мора да су на другом месту, ако нису загубљене. У посебним увезаним књигама убележене су оцене свих ђака, али тек од год. 1870, кад је Тесла био већ на великој реалци у Раковцу (Карловцу). Само смо се осведочили да су нетачне тврдње да је Тесла у Госпићу свршио 4 разреда реалке, јер тада је ту било само 3 разреда, а четврти је отворен тек 1872 - 3 године дакле исте године кад је Тесла већ свршио велику реалку у Карловцу. По свршетку карловачке реалке је годину због болести паузирао у Госпићу, а онда, како је познато, дефинитивно напустио и Госпић и Лику и нашу земљу.
И. Н.
(Свршиће се)
Теслини трагови и успомене у Лици (2), Правда, 4. август 1934, број 10686, год. 30, стр. 5-6