ГОДИНА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Крајем маја цела земља најсвечаније ће прославити осамдесетогодишњицу рођења Николе Тесле
КОНФЕРЕНЦИЈА ДРУШТВА ЗА ПОДИЗАЊЕ ИНСТИТУТА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Група поштовалаца Николе Тесле окупљена око Друштва за подизање института Николе Тесле, које је, ту скоро, основано у Београду и развило широку делатност, позвала је данас пре подне на окуп у дворану Инжењерског дома претставнике наших културних, патриотских, привредних и хуманих установа у жељи да изменом мисли створи општи план за прославу осамдесетогодишњице рођења Николе Тесле у целој земљи.
— Мисао Теслина је и културна и хумана, — рекао је отварајући конференцију претседник Друштва г. др. Богдан Лазаревић, претседник Српске краљевске академије, — те смо стога на ову конференцију позвали претставнике и културних и хуманих установа. Тесла је својим мислима обухватио цео свет, ми хоћемо да подвучемо да је он наш, да се у нашој земљи родио. Највећи преокрет у цивилизацији чини електротехника, која је тек наука будућности. Тој науци Тесла је допринео највише...
Г. Владимир Јовановић, доцент Техничког факултета, изнео је кратко живот и рад Николе Тесле. Г. Душан Милосављевић, инжењер и директор пошта у Новом Саду, потпретседник Друштва, саопштио је резултат досадашњих напора Друштва и програм прославе која ће се извести 28, 29, 30 и 31 маја ове године у Београду и целој земљи.
Г. Милан Грол, министар у пензији и директор Коларчевог народног универзитета, поводом реферата, вели:
— Мислим цела концепција прославе прављена је по једном стереотипном типу који је генералан и по коме се изводе прославе и хероја, и музичара, и свештеника и тако даље. Имате прославу која базира на националном осећању. Међутим, цела прослава могла би се извести реалније, могла би бити друкчије фундирана. Тесла се случајно родио код нас. Он није ни наш ни амерички. Требало би онда конгресом, на пример, електротехничара целој прослави дати већи оквир, фундирати је нечим што има шири значај. Треба дићи прославу на ауторитативан основ, јер овако одзив научника из иностранства биће само ствар куртоазије. А то нам није циљ. У целој овој ствари сувише звечи наше национално осећање, али би друкчије било да су се одржала три конгреса у Београду, Загребу и Љубљани. Ја осећам да је ово празно, а кад бисте имали нешто што важи у свету имали бисте нешто што би одјекнуло. Тесла се случајно родио код нас, а да би тај случај добио ауторитет морате га објективно фундирати. Моје је осећање да цела ствар није научно, објективно фундирана, и није довољно реална.
Г. Славко Бокшан, инжењер и секретар Друштва, одговарајући г. Гролу, вели, између осталог:
— Тесла је геније какав се у науци рађа само сваких сто година. Најжалост, ми нисмо успели у свету, нити је Тесла успео да заузме место које му припада. Наша се нација поноси њим, и он се поноси нама. Тесла је фанцазија. Он није знао да се бори, усто за собом није имао једну велику нацију. Велики конгрес је неостварљив с обзиром на прилике и ми морамо извести прославу онако како можемо. Пољска се поноси госпођом Кири иако је она живела и све стварала у Француској, Италија Марконијем, иако је он све створио у Енглеској. Тесли није потребна слава. Тесли није потребно да га прослављамо, али ми хоћемо преко Тесле да прославимо нашу нацију...
Г. Радисав Аврамовић, помоћник министра саобраћаја у пензији:
— Данас када се говори о расама ми морамо да истакнемо да је Теслу дала наша раса, она је била способна да га да, она мора и да га слави...
Још неколико говорника, избори одбора за прославу и реч претседника г. др. Гавриловића:
— Ми смо свесни да би се конгресом подигао ауторитет прославе, али ми за то немамо позадине, немамо традиције. Морамо извести прославу онако како можемо.
Крајем месеца цела земља најсвечаније ће прославити осамдесетогодишњицу рођења Николе Тесле, Правда, број 11268, год. 32, 9. март 1936, стр. 6