Изуми Николе Тесле.
У „Дубровнику" читамо ове редове: „The Examiner" лист што излази у Сан-Франциску (у Америци), у посебном издању, што носи наслов Electrical Edition, доноси опширна извешћа са илустрацијама о најновијим изумима и основама најславнијих електротехничара Америке, као Тесле, Едисона и т. д. Та је извешћа написао сарадник споменутога листа, који је нарочито био послан у Њу-Јорк, да испита речене електротехничаре о њиховим изумима. На првоме месту тога посебнога издања налази се разговор са Николом Теслом, као и његова слика и илустрације његових изума. То извешће у српском преводу гласи:
„Њу-Јорк 27. септембра. — Никола Тесла обећао је неколико ствари за просвету. Највећа је од њих лет преко копна од океана до океана за тридесет десет сати, телеграфисање без жица и светлост без топлоте.
Ови напретци нису снови теоретичара, но ће узети по себи величину реализма, како чудотворни Тесла усавршава и унапређује своје експерименте (покушаје) до такога степена савршености да даје својим изумима и открићима трговачку вредност „јефтиније него што се мисли," како он вели.
„Помоћу моје измените струје (alternating current) — рекао је он једном представнику „Examinerа", кога је примио у својој лабораторији (радионици) у 86 улици Хоастон у Њу-Јорку — могуће је шиљати путничке возове преко копна са најмањом брзином од 100 миља на сат а већом пресијом 125 до 150 миља. Уклоњене су све запреке које су биле на путу деловању измените струје, а вештаци, послани да испитују систем (састав), тако су се повољно изразили о њему, да се оснива у Чигагу друштво са 200 милијуна долара за градњу зрачне пруге од Џерсеи Сити до Чикага, што ће захтевати најмање две године грађења.
„Мој мотор измените струје успособиће јаке електричне струје да пролазе по овим жицама а у исто доба дебелих жица за непрекидне струје са свим ће нестати, као што ће нестати и огромних трошкова. Ја то радим са малом и великом пресијом од случаја до случаја, употребљујући трансформатор. На овај се начин енергија и сила Ниагарског пада може обуздати и послати преко државе (т. ј. Сједињене Државе) по самим жицама. И тако остале радне силе око нас могу у свако доба контролирати се и човеку послужити."
„Али има још знаменитија тачка, бива трансмисија силе и интелигенције помоћу земље и без жице. Земља има у својим недрима доста енергије, да ова обиђе свет, а време учиниће да се знаност узмогне њом послужити. И тада реч, сила и вид проносиће се кроз простор, и ношени на длану људске руке биће подвргнути људској вољи и учињени послушним његовој заповеди. Железнички возови летеће на великим просторима у невероватно време, а океани биће један другоме суседи."
„Али могу ли људски мождани поднети притисак тога трансконтиненталног лета, како га ви замишљате?"
„О томе нема никакве сумње. Ја ценим да 150 миља на сат у зрачној линији на савршенијим пругама са деликатно саграђеном справом за кретање не ће проузроковати више муке путницима него садашњи начин вожње са брзином од 60 миља на сат. Не заборавите, молим вас, да ће споменуте пруге за брзу вожњу бити подигнуте на потпорачама око осам стопа изнад земље: ту не ће бити узбрдица, запрека, кривуља што захтевају полагану и тешку вожњу, него ту ће бити трачница практично усавршених, равних, без кривуља и постепених уздизања, на којима ће мотори плазати као дуси и мал не без вибрација (трептања).
„Ипак ценим, да ће бити доста да се започне са 100 миља брзине и да ће ова брзина донети револуцију у вожњи на гвозденим путевима и здружити у трговачке свезе градове далеко осамљене. Основа је још једнако озбиљна, да оправда владу, што је узима у претрес, јер овај пројект отвара свету огромне америчке просторе, до којих не беше до дана данашњега допро гвоздени пут. Возови између великих градова могли би одлазити свако по сата, а могла би се шиљати пошта са лаким пртљагом, још брже него ли путнички возови, а не полакше. Трг који се може покварити, могао би се превозити с једне стране континента на другу таком брзином, да би у свим градовима уније (т. ј. Сједињених држава) могао бити земан воћу и зељу. Калифорнија могла би се окористити у овим приликама више од иједне друге државе. Величајност основе произлази, како когод мисли, из њезине могућности. Доброчинства која произлазе из те основе човечанству превазилазе свачију машту."
„Што се тиче питања о опћењу са другим планетама, ја се надам, да ће се у ближој будућности учинити срећан покушај, не помоћу светлости, јер светлост пролазећи распршава и разилази се, док би звучан глас (sound wave), опредељен, што се тиче утиска, и позитиван у разашиљању постигао жељену сврху.
„Хоће ли бити могуће опћење са Марсом?" беше прво питање из овога.
„То је управо, у што се ја тврдо надам. Људи на Марсу имају бити разумни; те ако ми пошаљемо звучне таласе у одређене размаке времена, они ће брзо разумети, да ми хоћемо њима да припопштимо знакове, те цели наш сустав знакова биће им одједном разумљив. У овоме предмету опћења са Марсом тешко је да буде сумње а у знанственоме смислу време ће односно бити кратко.
„Сада о питању светлости без топлине. Ово је већ извршено, али ипак није још практички употребљено. Видите овде у моме лабораторију празну цев, која је много економичнија, него једна или друга на лук или усијана светлост. Гледајте, ја ћу окренути струју."
У тренутак сјајна, тиха светлост, пуна као светлост летњег дана напуни просторије и распрша тмине.
„Ствар је у овоме" — настави он. — Ја сам пронашао узроке губитку енергије (т. ј. распршавању сила) и довољно сам их свладао. Ја могу сада обратити 10 постотака од почетка силе у чисту белу светлост, која има троструку снагу обичне усијане светлости. Ја сам се оканио моје старе основе вибрација (трептања) јер строј не би трајао више од мало сахата по овоме систему. Управо сам нашао бољи начин и могу упутити етер у празну стаклену кругљику (булбо) приближном брзином од шест милијуна вибрација на секунад. Надам се постићи педесет милијуна. Ја мерим вибрације својим ухом, управо како музичар ослухњива своју виљушку (користу). Ви видите да нема директне комуникације између мојих мједних жица и изпражњене цеви. Струја пролази кроз стакло.
„Ах! Ви питате, шта ће донети наступајућа декада (т. ј. десет година). Не знам, само се надам, да ће половина мојих славохлепних основа бити плодоносна; тврдо верујем, да хоће. Ако знам ја, знаћете ви, знаће свет. Ја сам рад видети савладану ову велику силу. Ја не марим, ко што изуми. Мисао, која открива тајне електричног света заслужује славу и верујем, да ништа није немогуће са овом силом. Што ће доћи, нас ће све зачудити. Што је дошло, још је једнако тајна многима."
Има изума Теслинијех, који још не задовољавају, јер не одговарају на никакав начин његовој нади у коначну усавршењу.
„Ја не могу их још дати или прогласити свету што радим, док се постигне усавршење. Много је боље попунити моје дело и тада га приказати, него обећати и погрешити. Нетом изум буде готов или нетом се постигне који успех, свет ће морати обазнати."
Изуми Николе Тесле, Застава, Нови Сад, 12. новембар 1897, број 173, год. 32, стр 4