ЈУБИЛЕЈ ЈЕДНОГ ГЕНИЈАЛНОГ СРБИНА
Седамдесетогодишњица Николе Тесле
Свечаност на Универзитету, на први дан Духова
„Природа и природни закони
Леже у тами;
Е рече Бог нека буде Тесла!
И би светлост."
Д. Беренд
Познати американски стручњак и научењак Х. Гернсбок, у једном интервју-у 1919. године, на питање журналисте кога сматра за највећег проналазача света — одговорио је:
„АКО МИСЛИТЕ ЧОВЕКА, КОЈИ ЈЕ СТВАРНО ПРОНАЛАЗИО, ИЛИ ДРУГИМ РЕЧИМА ЧОВЕКА ОРИГИНАТОРА И ОТКРОВИТЕЉА А НЕ САМО ОНОГА КОЈИ ЈЕ УСАВРШАВАО ОНО ШТО СУ ВЕЋ ДРУГИ ПРОНАШЛИ. ОНДА ЈЕ БЕЗ ИКАКВЕ СЕНКЕ СУМЊЕ НИКОЛА ТЕСЛА НАЈВЕЋИ ПРОНАЛАЗАЧ, НЕ САМО САДАШЊИЦЕ, НЕГО И У ЦЕЛОЈ ИСТОРИЈИ.
„Ваљда не мислите да Тесла стоји изнад Архимеда, Фаради-а, Едизона?" — упитао је зачуђени новинар.
„ЈЕСТ ТО ЈЕ БАШ ОНО ШТО ЈА МИСЛИМ — ОДГОВОРИО ЈЕ ГЕРНСБОК — И ПРЕ НЕГО ШТО ПРОЂЕ ДВАДЕСЕТПЕТ ГОДИНА, ЦЕО ЋЕ СЕ СВЕТ СЛОЖИТИ У МОМ МИШЉЕЊУ. ТЕСЛА ЈЕ СТВОРИО ВИШЕ СТОТИНА ПАТЕНАТА И ПРОНАЛАЗАКА, ОД КОЈИХ СУ МНОГИ РЕВОЛУЦИОНАРНИ. НАУКА МУ ПРИЗНАЈЕ ВИШЕ ОД 75 ОРИГИНАЛНИХ ОТКРИЋА, А ЈОШ ВИШЕ МЕХАНИЧКИХ ПРОНАЛАЗАКА. ТЕСЛА ЈЕ ОРИГИНАТОР У ИСТОМ СМИСЛУ, КАО ШТО ЈЕ И ФАРАДИ ОРИГИНАТОР, ИСТО ЈЕ ТАКО ОН И ПИОНИР КОЈИ ПОСТАВЉА ПУТЕВЕ, А ОСИМ ТОГА ТЕСЛА ЈЕ ОТКРОВИТЕЉ НАЈВИШЕГ СТЕПЕНА: 90 ПОСТО ЦЕЛОКУПНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНДУСТРИЈЕ ИМА ДА ПЛАТИ ТРИБУТ ЊЕГОВОМ ГЕНИЈУ. Све електричне машине, које производе и искоришћују наизменичне струје, дугујемо Тесли. Пренос снаге помоћу струја високих напона, без којих не би било електричних железница на великим даљинама, електрификација линија и подземних железница, дугујемо у целини Теслином генију. МОЖДА СУ ЊЕГОВИ НАЈПОЗНАТИЈИ ПРОНАЛАСЦИ: ТЕСЛИН ИНДУКЦИОНИ МОТОР, ТЕСЛИН ОБРТНИ КОНВЕРТЕР, ТЕСЛИН ВИШЕФАЗНИ СИСТЕМ ПРЕНОСА СНАГЕ, ЊЕГОВИ ВИСОКОФРЕКВЕНТНИ ОСЦИЛАТОРСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ, ТЕСЛИНА ПАРНА И ГАСНА ТУРБИНА И БЕЗБРОЈ БЕЖИЧНИХ ПРОНАЛАЗАКА. 1893. год. три године пре него што је ико други покушавао да Херцовим таласима проба да оствари безжичну телеграфију, СТВОРИО ЈЕ ТЕСЛА СВОЈ СИСТЕМ БЕЖИЧНЕ ТЕЛЕГРАФИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ОД ТОГА ДОБА ДО САВРШЕНСТВА РАЗВИО, И ФАКАТ ЈЕ ДА ЈЕ ОН СТВАРНО АНТЕДАТИРАО СВАКИ БЕЖИЧНИ ПРОНАЛАЗАК. ЈЕСТ, ТЕСЛА ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРОНАЛАЗАЧ СВИЈУ ВРЕМЕНА, његов огромни ум је једно од седам чуда интелектуалног света. ОН ЈЕ ПРЕДЊАЧИО ЗА ЧИТАВО СТОЛЕЋЕ ИСПРЕД СВОГА ВРЕМЕНА".
Приликом предаје Тесли највећег научног одликовања, златне Едисонове медаље године 1917. рекао је председник Америчког Института Електричних Инжењера г. Бек:
„ДЕЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ ИЗ ВРЕМЕНА НА ЊЕГОВЕ ВЕЛИКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ОБРТНОГ ПОЉА, ИЗГЛЕДА МИ ДА ЈЕ ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ ДЕЛА ИМАГИНАЦИЈЕ, КОЈЕ ЈЕ УОПШТЕ ЧОВЕЧИЈИ УМ МОГАО ДА ПОСТИГНЕ. Из његовог дела следовало је велико дело Рентгеново, као и сва друга дела, која су у свету створена у следећим годинама, од Томсона и других, на основу чега се дошло до концепције модерне физике. ЊЕГОВО ДЕЛО, ОНАКО КАКО ГА ЈЕ ОН ОБЈАВИО, АНТЕДАТИРА ДЕЛО МАРКОНИЈЕВО И САЧИЊАВА БАЗУ БЕЖИЧНЕ ТЕЛЕГРАФИЈЕ, КОЈА ЈЕ ДАНАС ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ПРИМЕНА НАУКЕ; И ТАКО НАИЛАЗИМО КРОЗ СВЕ СТРУКЕ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ ДОКАЗЕ О ОНОМЕ ШТО ЈЕ ТЕСЛА ДАРОВАО НАУЦИ И ТЕХНИЦИ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА."
„Кад би се из наше индустрије елиминирали резултати Теслиног дела, точкови индустрије престали би да се крећу, наша електрична кола и железнице престале би да раде, наше вароши биле би у мраку и наши млинови изумрли би. Јест, ТЕСЛИНО ЈЕ ДЕЛО МРЕЖА И ЛАНАЦ ИНДУСТРИЈЕ." — пише познати научник Д. Беренд.
„Отац телеграфије без жица", „Богочовек", „King of electricity" стални су епитети, који прате Теслино име.
И кад овоме још додамо популарно објашњење да је прво Теслино револуционарно дело, пренос електричне снаге на даљину које је омогућило искоришћавање водопада за електричну енергију — уштеђује већ данас човечанству око 200 милиона тона угља годишње у вредности од преко 50 милијарди динара. Та енергија представља количину беспрестаног бесплатног рада 600 милиона људи. Ово искључиво Теслино дело спасава човечанство неизвесности, беде и мрака, кад се за неколико деценија исцрпе угљени рудници.
Па друго револуционарно дело: наука и техника, струја високе фреквенције и напона. Њом су општој науци и техници отворене хиљаде могућности. модерне научне теорије из ње су произашле, велике практичне примене омогућене су: апарати за произвођење озона, нитрогенских једињења из ваздуха, примена у хирургији и терапији, Рентгенове зраке. Модерна фабрикција сијалица пошла је путем који је Тесла обележио и постигла је големе резултате. А највеличанственственија примена Теслиних струја је радиотелеграфија и радиотелефонија. Овде не треба нарочитог наглашавања: сведоци смо големог општег замаха ове гране науке и технике, што је Тесла предсказивао и створио пре више од четврт века, а кад су његови познији имитатори тапкали у мраку несигурним својим покушајима, а после колебљивом руком хватали се једног по једног Теслиног открића.
„Мој систем не само да је практичан за примање телеграфских вести на ма коју даљину, без жица, већ и за пренос финих модулација човечијег гласа, по целој кугли земаљској, и још више за пренос енергије. Не сумњам да ће се мој систем показати ефикасан у просвећивању маса, нарочито у још заосталим пределима и мање приступачним крајевима и да ће он материјално повећати општу сигурност и удобност, као и одржање мирних одношаја. Свако овако постројење треба да је подигнуто близу великих центара цивилизације, и новости које тамо долазе имају да се шаљу на све стране света. Један мали и прост апарат примио би светске новости или специалне вести, па ма где се он налазио. Тако ће цела земља бити претворена у један велики мозак који ће бити у стању да разговара са ма којим делом земље. Кад велика истина буде потпуно схваћена, а то је ова планета у целој својој бескрајности за електричну струју не преставља ништа друго до малу металну куглу, и да су с тим фактом разне могућности и запањујуће замисли постале сасвим сигурно остварљиве; кад се прва станица подигне и кад се види да се телеграфска вест може да преноси тајно и чисто као мисао, на ма коју даљину, да се тон човечјег гласа, са свим својим модулацијама, може савршено и одмах пренети на ма који други крај земље, и да се енергија водопада може претворити у у пуну светлост, у топлоту и моторну енергију и то ма где — на мору, земљи и у ваздуху — онда ће човечанство личити на гомилу мрава, узрујану једним штапићем: — видим ту узрујаност како долази". (ТЕСЛА, 1904.)
Па ипак, ма да је све ово овако, ма да је Тесла за своја дела носилац највиших научних и других почасти — Марконијево име стално се скоро веже уз телеграфију без жица, Теслин мотор крштен је дре-штром мотором, примена Теслиних струја у медицини, место Теслаизације, зове се Арсонвализација, и тако редом. Ферарис, Добровољски, Браун, Фесенден, Маркони, Вин, Слаби, Голдшмит — за сваког се од њих повезало Теслино које дело и име њихово постепено потискивало је име творчево. Гигант је дао безброј великих дела не обзирући се, а вешти људи, уз помоћ својих великих нација, пришивали су све чвршће и чвршће своје етикете на Теслина открића.
Све се то догађало пред очима свих. „Има нешто дубоко меланхолично у Теслином случају" — каже д-р Беренд. Према једном од највећих добротвора човечанства, човеку са чијим открићима милиони нађоше егзистенцију, генију чија су дела створила епохе, који зато није тражио ни славе, ни почасти, ни богатство — човечанство је заборавило оно најмање што се дугује добротвору — а то је признање. Атентат, изгорени лабораторијум 1897., рушење чувене Теслине куле на Лонг Ајленду 1917., уништавање издања милионског магазина „Electrical Experimenter"-а са чланцима и аутобиографијом Теслином, само да се истина забашури — то дозвољава свет да раде противници Теслини, којима је потребно да се истина заборави, да би се њихова материјална и морална „слава" сачувала.
А зашто је то тако? Зато што Тесла, уз величину генијалности, носи у себи и велику врлину несебичности и скромности чисте песничке душе. „Тип човека будућности", као што каже д-р Паја Радосављевић. Као што је у детињству раздавао сиромашнијим својим друговима књиге и комаде свог одела, истим осећајем раздаје човечанству драгоцене еманације свог ума. Својим духом захвата увек у дубину комплекса проблема, решава их увек све, не прелазећи никад преко нерешеног, дајући све готово својим следбеницима. Његова револуционарна дела низови су открића, техничких проналазака које је он све сам створио и сам усавршио. Осам стотина патената носи његово име. Практичну примену својих открића сам је дао. Универзални геније, решавајући комплексе питања, не дајући један по један изналазак, него увек низове — нема времена, ни способности, ни воље, ни потребе за рекламом. Не задржавајући се на финансијском експлоатисању својих открића — да је то чинио само са једним био би милијардер, ал` не би био Тесла — улажући стотине и стотине хиљада долара, што их је добио за изуме, у даље своје експерименте — Тесла није стекао богатства; задовољство што га има, то је задовољство човека вишег реда, задовољство алтруисте да ради за човечанство, за свог ближњег.
Свет се користи величанственим Теслиним делима, а допушта да се она раздвајају од имена њихова творца. Но истина не може остати сакривена: савести се буде, време о коме говори. Х. Гернсбок дошло је. Морални дуг према свом великом добротвору човечанство почиње враћати. А у томе треба да предњачи Теслина нација ради себе и ради Тесле. Ради себе, што преко Тесле прелази ред најкултурнијих нација. Ради Тесле, што је његовој отменој души, најдрагоценије признање његових најмилијих. „У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дело једног Србина" — рекао је Н. Тесла 21. маја 1892. у Београду. И данас, кад је Тесла безбројна доброчинства учинио човечанству, његовој нацији треба да буде најмилија мисао та, да је то што је Никола Тесла створио дело њезиног сина.
Прослава која се на први дан Духова врши у Београду на скупштини инжењера и архитеката као и све друге које ће после ње доћи на универзитетима и академијама ове године, у почаст седамдесетогодишњице Николе Тесле, израз ће бити те мисли.
С. Н. КОСАНОВИЋ.
Јубилеј једног генијалног Србина, Седамдесетогодишњица Николе Тесле, Време, 19-21. јун 1926, број 1616, год. 6, стр. 5