Комеморација Николи Тесли
Јуче је у Београду на Коларчевом универзитету одржана велика општедржавна свечаност поводом десетогодишњице смрти и стогодишњице рођења славног научника Николе Тесле.
О Теслином делу су говорили Родољуб Чолаковић, члан Савезног извршног већа и претставници научних и техничких установа и организација.
КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ГЕНИЈАЛНОГ НАУЧНИКА
ТЕСЛИНО ДЕЛО ПРИПАДА ЦЕЛОМ ЧОВЕЧАНСТВУ
Комеморација поводом десетогодишњице смрти генијалног научника
ТЕСЛИНО ДЕЛО — ОСНОВА НАПРЕТКА
Синоћ је у Београду у 20 часова у великој дворани на Коларчевом народном универзитету одржана општедржавна Комеморативна свечаност поводом десетогодишњице смрти великог научника Николе Тесле.
Свечаности је, поред великог броја истакнутих научника, културних и јавних радника, присуствовао потпретседник Савезног извршног већа Александар Ранковић. Запажено је такође присуство чланова дипломатског кора и претставника цркава.
Реч Родољуба Чолаковића
Комеморацију је отворио у име државног одбора за комеморацију претседник одбора Родољуб Чолаковић, члан Савезног извршног већа, који је, између осталог, рекао:
„Тесла као откривач, изумилац, научник, припада целокупном човечанству. Његово дело послужило је и стално ће све више служити за уједињавање света, за просвећивање и прогрес, за укидање удаљености и разлика."
„Међутим, разумљиво је да народ где се Тесла родио, где је црпио прво знање и своје прво основно формирање као човек, може да буде нарочито поносан на свог сина. А поготову да земља као што је наша, у којој радни народ изграђује нове друштвене односе руковођен науком, прослављању и проучавању Николе Тесле, борби за његово пуно признање даје најшири општенародни карактер."
Са тим циљем основан је прошле године државни одбор за прославу Десетогодишњице смрти и стогодишњице рођења Николе Тесле. На иницијативу Одбора одржане су прославе широм земље. Теслино име добила је хидроцентрала у Винодолу по одлуци радничког колектива. У Бечу, на Теслиној прослави, постављена је на Техничком музеју његова биста. Издате су и поштанске марке са његовим ликом, а одлуком Савезне владе основан је музеј Николе Тесле у Београду.
„То је драгоцена ризница Теслиног живота и рада, потпуна историја његовог стварања и развоја његових идеја. Ту се налазе многи оригинални необјављени Теслини списи...
То ће послужити за рад нашим научницима а биће стављено на располагање и светској науци."
Затим је друг Чолаковић говорио о лику Тесле као човека, о његовом пожртвовању, о несебичности и потпуној незаинтересованости за личне користи које би могао извући из свог научног рада, о његовом радном хероизму.
„Свакако да је такав став имао за Теслу непријатних последица у материјалном погледу, али му је презирање материјалне добити омогућило да до краја живота сачува свој независан однос према моћнима свог времена и слободи стварања." Затим је друг Чолаковић навео речи и мишљења неких од најугледнијих научних имена, савременика Теслиних, који су му одали највиша признања још за живота, као на пример речи Американца др Беренда да је Теслино дело „основа и потка индустрије, и да га нестане, пало би се натраг у варварство". Тако мисле о њему и лорд Келвин, Блондел, Жирардо, Стон, Блак, Армстронг, Ли де Форест, Флеминг, Ексл, Штарк, Ценек, Кибиц и многи други. Говорник је даље поменуо нека од званичних признања и награда које је Никола Тесла добијао — све за живота.
Даље, нарочито ми, Теслини земљаци, имамо према њему још и посебне обавезе, не само као према научнику, него и као према патриоти. Допринео је много да у Првом светском рату Америка правилно схвати борбу Србије и Црне Горе за опстанак, потребу разбијања хабзбуршке монархије и уједињења југословенских народа. У Другом светском рату Теслин став је исто тако био доследан и недвосмислен... „Иако у немогућности да буде обавештен о суштини онога што се догађало у Југославији, а видећи само покушаје распаљивања шовинизма у Америци, и погађајући шта треба, Тесла иступа са својим порукама и опоменама у којима позива на чување и јачање братства и јединства, на борбу против сваког шовинизма и изражава дубоку веру у победу нашег народа. Но нарочито близак нам је у својим порукама пред смрт, кад говори о томе шта очекује од Другог светског рата. „Тај нови свет мора бити свет у коме неће бити експлоатисања слабих од стране јаких, добрих од стране злих где неће бити понижавања сиромашних од силовитости богатих; где ће дела ума, науке, вештине служити заједници за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства. Тај нови свет неће бити свет погажених и понижених, него слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека".
На крају је друг Чолаковић прочитао депешу коју нам је преко амбасаде САД упутио угледни амерички научник др. Едвард Џалер Кондон, као претседник Америчког удружења за унапређење науке, старог најугледнијег америчког друштва:
„Америчко Удружење за унапређење науке у име научника Америке придружује се научницима Југославије у одавању поште успомени Николе Тесле, стваралачког научника и електро-инжењера чије је проналазачко проучавање примене наизменичних струја — да поменемо само ово — толико допринело стварању индустрије електричне енергије, и олакшању човекових терета широм целог света".
Затим је прочитана реч претставника академског Савета ФНРЈ академика Милана Видмара, који је услед болести био отсутан.
У његовом говору поменуте су главне заслуге Николе Тесле за електро-технику, радио технику, за откривање радара и других великих тековина савременог живота.
Академик Јосип Лончар
Говорио је као претставник Универзитета и великих школа ФНРЈ, рекавши између осталог:
„Уз вишефазне генераторе лако је градити и за више напоне, а ако треба лако је њихове струје — у сврху преноса на велике даљине — помоћу трансформатора подићи на више напоне, а затим, после извршеног преноса, поново трансформисати на ниже напоне потребне потрошње".
„Укратко Теслини радови отварају могућности за велике хидроцентрале, термоцентрале које искоришћују снаге воде и калоричке изворе на местима где су они расположиви и могу да снабдевају стотине километара удаљене потрошаче. Кроз деценије све до дана данашњег развој електротехнике и цели триумфални напредак електрификације по целом свету и код нас иде овим од Тесле указаним путем".
У име Савеза друштава инжењера и техничара ФНРЈ говорио је
Професор Универзитета инжењер Миливоје Ракић
„За последњих сто година примена електричне енергије показала је тако снажан развој да се овај период с правом може назвати „електричним добом човечанства".
„Увођење електромоторног погона показало је да је електрични мотор практичнији и бољи од парне машине те су број и снага електро-мотора једносмерне струје нагло расли тако да је сам систем убрзо дошао до крајњих граница свог развоја."
„Био је потребан снажан скок у развоју електро-технике да се из таквог стања пређе на данашње велике електране на водопадима и рудницима угља, које, постављено далеко од градова и насеља.., снабдевају читаве области па и целокупну територију појединих држава".
„Тај скок у развоју електротехнике ствара Никола Тесла проналаском мотора са обртним пољем и проналаском полифазног система који обухвата произвођење, пренос и примену електричне енергије".
„Инжењери и техничари Југославије у периоду напора за електрификацију и општи напредак своје земље, савлађујући њену ранију техничку заосталост у циљу да је ставе у ред најнапреднијих земаља имаће у делу Николе Тесле не само основ и потстрек већ и пример лика Великог Ствараоца коме цело човечанство а посебно наше земље дугују највеће признање."
Као претставник Југословенске народне армије говорио је
Генерал Велимир Кнежевић
Он је говорио о неодвојивости модерних борбених средстава и модерног начина ратовања од проналазака Николе Тесле, али је при том нарочито истицао напоре Тесле да његови проналасци буду искоришћени у мирне сврхе изградње.
„Он није осећао мржњу ни према коме, али је презирао агресора и све оно што потстиче на рат и уништавање... Посебно је истицао и дивио се борби наших народа и сили отпора коју дају у одбрану своје части и у борби за своју слободу и независност. Априла 1942 године Тесла је писао: „Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у старом завичају достојно је духа који прожима нашу народну песму."
„Из једног примера у току Првог светског рата, рекао је даље Велимир Кнежевић, виде се Теслине жеље и настојања да спречи дејство агресора. Немачке подморнице су у току рата, гусарећи по свим морима, увелико потапале бродове. Тесла тада предлаже америчком Адмиралштабу начин и средство за брзо и лако проналажење подморница. Заправо у овом предлогу он је дао основне принципе данашњег радара који је стекао велику примену нарочито у армији и чија се вредност за ратне потребе понекад упоређује са атомском енергијом."
Најзад су говорили претседник Удружења радио станица ФНРЈ Иво Сарајчић као претставник ПТТ и Радио дифузије и члан Централног одбора Народне технике Слободан Накићеновић, као претставник Народне технике.
Друг Сарајчић је нарочито истакао Теслине заслуге на проналаску и усавршавању радиодифузије.
„Године 1910 пред Првим сверуским електротехничким конгресом руски учењак Попов у свом говору изнео је да је Тесла године 1893 експериментално остварио бежичну телеграфију. Предање и пријемне станице са антеном и везом са земљом искоришћене су тада први пут у историји радио технике, рекао је 1910 године Попов."
После комеморативних говора Београдска филхармонија под управом Крешимира Барановића извела је Трећу симфонију „Ероику" од Лудвига ван Бетовена. Тиме је комеморативна свечаност завршена.
Комеморација Николи Тесли, Теслино дело припада целом човечанству - Теслино дело основа напретка, Борба 27. јануар 1953, број 26, год. 18, стране 1 и 5