Репозиторијум транскрибованих текстова

Краљ електрицитета.

Изум, који ће изазвати преврат у свету.

„Дубровник" доноси чланак о Николи Тесли, кога прештампавамо, да би наш свет што боље упознао свога сина, који је српско име разнео по целом свету.

Краљ електрицитета — ово је име добио Н и к о л а Т е с л а на светској изложби у Чикагу, а енглески „Star" у једном свом броју од 1892. крстио га лавом наука, а зна се, да се Енглези баш не размећу суперлативима и да у самој Америци стручњаци те врсте уживају највећи глас у целом свету. И до сада је цела литература на енглеском, француском, немачком, мађарском и српском језику расправљала електричне изуме Николе Тесле. Већ је 1889. год. имао преко 50 патената на разне моторе, на трансформације електрицитета, разне електричне машине, лампе, регулаторе, термомагнетичне моторе и друге изуме, а између његових изума начинила је нарочито сензацију једна електрична машинерија, која пренаша снагу водопада Ниагаре у Чикаго и Буфало. — Већ кад је то створио, већ онда је нагласио, да ће снагу тог огромног водопада пренети у Европу, и то без икакве жице. Основом те претпоставке његове била је тако звана аутохарфа, помоћу које је Тесла већ пет година пре Марконија био у стању опћити без жице на даљину од 20 миља. Од тога је доба непрестано тражио, много проучавао, испитивао и усавршавао свој изум, и међутим је учинио нова откривења на пољу електрике, која су од неизмерног замашаја.

Сада нам стижу први гласи из Америке о тим новим изумима, којима се је Тесла уједанпут издигао над свима научењацима света и којима је прибавио још већу славу и хвалу имену свом, као оним похвалама, којима га обасипају и у Европи и с ону страну Океана. Ако су ти гласови истинити, онда ће резултати, које је Тесла са електричном струјом без кабла постигао, отворити нову еру, а име Тесле ће далеко надмашити Едисона.

Тесла је изумео, да са једног места, сасвим по вољи и на неизмјерну даљину, преноси на друго место мноштво електричне силе без жице. Изјавио је пред једним америк. журналистом, да би он кадар био снабдети целу париску изложбу 1900. год. са нужном електр. снагом, коју би директно транспортирао са Ниагаре без икаква кабла.

Изум свој израдио је већ до најмање ситнице, и добио је на њ већ најпространије патенте. Што су чувени романсијери немогућих ствари бујном фантазијом својом до сада замишљали, те свет тиме забављали, то ће полако женијални Тесла остварити и у живот привести. Може се ласно појмити каквих ће промена овај нови проналазак изазвати. Ено н. пр. електр. жељезница, као што Тесла вели, неће од сада требати ни подземних ни надземних вођа. Кола ће се из једног центрума кретати, управљати, заустављати, а персонал ће тек с тога бити нуждан, да води контролу над путницима, и да пази да кола улицом кога не прегазе.
И Тесла ради са тако званим осцилаторима, као Маркони, ал с том разликом, што он, као што тврди, може у један осцилатор сложити више милијарди волти, те да сву ту масу од снаге, по вољи, без икакве опасности, концентрише на једном месту, које му је баш по вољи. И то је оно, што је важно. Овај проналазак биће згодан за управљање зракоплова (луфтбалона) и бродова, и имаће нарочито велику улогу при ратовању, које ће реформирати, ако га сасвим не укине. Тесла је осим овога један торпедо изумео, који се може без морнара послати са копна, ма на како удаљену флоту; осим тога зготовљава неке шрапнеле, који се са стотинама стотина миља даљине могу бацити на непријатеља, да га смрве и униште, а да и не зна ко га је убио. — Што је „New-York Herald" пророковао, ево се обистинило, јер је највеће чудо овога света скончано са именом Н. Тесле. Тесла, ма да већ годинама живи у Америци, са чежњом мисли на своју домовину, где има разгранату родбину — један му је ујак пуковник, други митрополит у Сарајеву — спремао се на миленарну изложбу кући, и већ је и пошао, али, као што је својој сестри на Ријеци писао, задесила га је велика несрећа, у колико му је лабораторијум, који је више милијона вредио, већим делом изгорео, те је свој план, да кући дође, напустити морао.

Краљ електрицитета. Изум који ће изазавати преврат у свету, Застава, Нови Сад, 25. новембар 1898, број 179, год. 33, стр 3