К У Л Т У Р Н А Х Р О Н И К А
Хоће ли једна електротехничка величинска јединица носити Теслино име
РАЗГОВОР С ПРОФЕСОРОМ ПАВЛОМ МИЉАНИЋЕМ
Име Николе Тесле, носе данас научне установе, музеји, стручни часописи, друштва, улице. Подижу се споменици, о Тесли се пише, Тесла се помиње... Све су то скромна признања за Теслино дело којим је задужио цело човечанство.
Сада је на путу једно велико остварење. Хоће ли се једној електротехничкој величинској јединици дати име тесла као што величинске јединице ампер, кулон, волт, ом, вебер, фарад, хенри... носе имена великих физичара Француске, Италије, Немачке, Енглеске, Америке...
О овом питању дискутује се данас међу нашим и страним научним радницима. О њему се говорило и на заседању експерата XXIV техничког комитета Међународне електротехничке комисије.
Последње заседање Међународне електротехничке комисије одржано је у Опатији од 22 јуна до 1 јула. Било је на њему присутно преко 300 делегата из 17 земаља. Било је то прво заседање у нашој земљи ове, скоро 50 година старе међународне организације, а за наше научне раднике прво на коме су они присуствовали као делегати. До ове године ми нисмо имали свој национални комитет. Он је основан тек фебруара ове године. Отуда и посебан значај овог заседања у Опатији.
У разговору с професором инж. Павлом Миљанићем дознали смо многе детаље о раду ове међународне организације. Идућа година је јубиларна за њу. Навршава се 50 година откако су ову комисију основали највећи научници и електротехнички стручњаци.
— Циљ јој је од самог почетка био — причао нам је професор Миљанић — да по могућству уједначи делатност на пољу електротехнике, електроиндустрије и електропривреде, да ублажи или отклони диференцијације између концепција, норми, и правила која су прописана у разним земљама, да уједначи терминологију и словне и графичке симболе. То је у интересу међународне сарадње.
Од 39 техничких комитета, од којих сваки обрађује једну посебну област или специјалност електротехнике, XXIV комитет се бави електротехничким и магнетичним величинама као и њиховим јединицама. У Опатији је било заседање експерата овог комитета. Професор Миљанић претстављао је Југославију у том комитету експерата, чији ће се рад наставити на једном састанку још ове године.
— Задовољан сам што је наша земља заступљена у комисији — изрекао је своју мисао професор Миљанић, што су увидели да ми Југословени можемо на равној нози да решавамо научно-техничке међународне проблеме. Колико је указана пажња нашој земљи и у стручном погледу види се и по томе што је наш делегат задужен да заједно са америчким делегатом посебно проучи питање такозване реактивне снаге са научног и практичног гледишта.
— Тај комитет — наставио је професор Миљанић — имао је између осталог да решава и питање које нама лежи на срцу: да се јединици једне електромагнетичне величине да Теслино име. Величина о којој је реч је магнетична индукција чија јединица није имала своје посебно име. Она се изражавала помоћу других јединица (вебер по квадратном метру).
У разговору смо дознали да је предлог да се ова јединица назове теслом дао француски научник Даријес, члан Француске академије наука. Пре годину дана у Паризу су професори Александар Дамјановић и Миљанић дискутовали о овом питању, а у Опатији је оно било званично покренуто. На заседању је професор Миљанић у својој речи доказивао да вебер по квадратном метру није права јединица за ову величину. Аргументи које је изнео ишли су, по мишљењу већине делегата, у прилог позитивног решења овог питања.
Кад се учини такав један предлог морају се питати за мишљење сви национални комитети учлањени у ову међународну организацију. Комитет експерата се сагласио да се предлог упути свим националним комитетима. Остаје, како каже професор Миљанић, да се поједини национални комитети увере да тој јединици стварно треба дати специјално име, а затим и у то да Тесла као велики електротехничар то заслужује. Југословенски електротехнички комитет развиће велику активност до идућег заседања Филаделфији када ће се коначно донети одлука о овом питању.
Ако се у овоме успе — а наде постоје — то ће бити највећи споменик Николи Тесли који му подижу културне нације.
В. НОВАКОВИЋ
Хоће ли једна електротехничка јединица носити Теслино име, Борба 25. јул 1953, број 187, год. 18, стр. 5