Наш допринос светској науци
Радио је пронашао Тесла
а не Попов или Маркони
Агенција Рајтер пренела је вест радио Москве у којој се каже да су Руси седмог маја прославили дан радиа, тј. 57-годишњицу првог успешног радио-пријема који је извршио руски физичар А. С. Попов „изумитељ радија".
Ова вест не претставља никакво изненађење, јер је 1945 године Москва тврдила да се те године навршило 50 година откако је Попов пронашао радио. Тада је Академија наука СССР у Москви издала књигу под насловом „Изобретеније радија А. С. Поповим", у којој су објављена предавања и чланци руског физичара Попова из 1895 и доцнијих година. Они треба да претстављају аутентичне доказе да је Попов заиста пронашао радио.
Али, ова књига је најбољи доказ да радио није пронашао Попов, већ Никола Тесла и да је Тесла први бежични пренос сигнала експериментално извршио 1893 године, дакле, пуне две године пре датума који треба да оснажава књига „Изобретеније радија А. С. Поповим".
Доказ да је Тесла 1893 године пронашао радио, пружио је сам Попов, јер је у тој књизи објављено предавање А. С. Попова, одржано пред првим сверуским електротехничким конгресом, јануара 1900 године, у коме Попов изрично каже да је Никола Тесла 1893 године извршио први експерименат бежичне телеграфије и да је код тог преноса искористио антену и везу са земљом на отпремној и пријемној радиостаници.
Попов је одржао ово предавање у циљу да побије Марконијево тврђење како је он, Маркони, пронашао систем антена-земља на отпремној и пријемној радиостаници и тако створио главне темеље радиотехнике.
Ево речи физичара А. С. Попова из тог предавања:
„Прибори који су послужили Марконијевим опитима и омогућили му да телеграфира на отстојању од дванаест километара, састојали су се из делова који су описани у моме прибору. Као извор осцилације послужио му је вибратор италијанског професора Риге. На отпремној станици била је, осим тога, постављена катарка са високо уздигнутим изолованим проводником, који је с једне стране био везан са једном лоптом варничара, док је друга лопта била везана са земљом. На пријемној станици био је постављен, исто тако изолован проводник, веза за једну електроду док је друга електрода била спојена са земљом".
„Употреба катарке на отпремној и пријемној станици са изолованом жицом у циљу преношења сигнала помоћу електричних осцилација међутим, није било ништа ново: 1893 године у Америци је извршио сличне опите за преношење сигнала познати електротехничар Никола Тесла."
„На отпремној станици био је у тим опитима на високој катарки подигнут изолован проводник, који се завршавао на горњем крају једним капацитетом у облику металне плоче, а доњи крај проводника био је спојен са електродом Теслиног трансформатора високе фреквенције и високог напона. Друга електрода трансформатора била је спојена са земљом. Пражњења трансформатора могла су се чути на пријемној станици у телефону који је био спојен са високо уздигнутим проводником и земљом."
Речи физичара Попова претстављају најбољи деманти непрестаних нетачних тврђења да је Попов пронашао радио, јер је, како се тврди, седмог маја 1895 године у једном предавању пред руским физичким друштвом у Петрограду само помоћу Бранлијевог кохерера и Теслиног плана антена-земља могао да демонстрира атмосферска пражњења.
У тој књизи наведена су и друга предавања и чланци А. С. Попова, у којима он признаје да је код својих експеримената искористио Теслин план радиотехнике. Исто тако, налазимо и његову изјаву да је за остварење бежичне телеграфије потребно применити осцилаторе велике снаге. Те речи узео је Попов од Тесле.
Маркони је, на пример, у својим доцнијим експериментима искористио Теслин план и његове осцилаторе и није додао ниједан оригинални проналазак. Али је зато сваки успех радиостаница свог друштва приказао као резултат својих проналазака.
Попов је у том погледу био скроман и није тврдио да је пронашао радио, али је совјетска пропаганда за последњих неколико година прелазила преко изјава А. С. Попова и безобзирно тврдила да је Попов проналазач радија.
С тим у вези најистакнутији светски стручњаци на пољу радиотехнике, као што су енглески професор Иклес, амерички стручњаци Сарнов, Моборњ, Армстронг и други, утврдили су последњих година да је Никола Тесла „отац" бежичне телеграфије и творац радиотехнике и да је све што су други на том пољу после њега остварили проста имитација Теслиних проналазака и индустриска примена његових открића.
Није потребно позивати се на изјаве тих стручњака, јер је најпозванији форум, Врховни суд у Вашингтону, 21 јуна 1943 донео пресуду, којом се поништава Марконијев патент 763 762 из 1904 године због ранијих Теслиних патената и проналазака, које је Маркони у поменутом патенту искористио. (У. С. А. Репортс. Воц. 320, Вашингтон, 1944).
Та пресуда претставља дефинитивни доказ да је Тесла 1893 године пронашао радио и да је у патентима из 1897 описао и добро заштиту на најосновније проналаске на пољу радиотехнике.
У овој пресуди Врховни амерички суд изрекао је историску истину да је Никола Тесла 1893 године са својим високофреквентним струјама и својим планом радиотехнике први дао решење проблема радија и да је 1897 године у свом патенту заштитио четири струјна кола у резонанцији, што претставља највећи проналазак на пољу радиотехнике уопште.
Иклес каже у најпознатијем енглеском часопису „Натуре" 13 фебруара 1943 године да је Тесла „ретко тражио приоритет, иако је непрестано био пљачкан. Толика резерва нарочито је чудна за један дух који је био тако богат у стваралачким мислима и толико компетентан у практичним делима".
Приликом једне дискусије поводом предавања познатог енглеског научника Флеминга, које је одржано 25 новембра 1943 године на скупштини енглеских електроинжењера о ставу Николе Тесле, Иклес је рекао да је Тесла највећи проналазач на пољу електротехнике у историји.
Проналазак радија не претставља појединачан проналазак, већ читаву једну технику, у којој су искоришћени многобројни проналасци, а целу ту технику створио је Никола Тесла од 1891 до 1900 године, у његовим радовима обухваћени су, не само основни принципи на којима је бежична телеграфија и радиотехника остварена, већ и многобројни специјални проналасци који су деценијама искоришћавани и који се и данас искоришћују.
Тврђење да су Попов и Маркони пронашли радио нема никакве подлоге у њиховим радовима и проналасцима, и претставља најобичније извртање историске научне истине.
Наш допринос светској науци - Радио је пронашао Тесла а не Попов или Маркони, Борба 18. мај 1952, број 117, год. 17, страна 8