Наука и проналасци.
— Чудотворна турбина Николе Тесле. Славни Србин Никола Т е с л а изумео је недавно нешто, што ће према већини његових осталих великих покушаја имати знамениту будућност. Реч је о турбини, која је удешена тако, да искоришћавање снаге оне паре, која струји, бива тачно на начин, како у теорији доноси највише користи. Према досадашњим турбинама Теслина је чудотворна турбина саграђена ванредно једноставно а уз то има и ту даљу одлику, да је доста малена а према тим двема одликама стоји само та једна штета, да најбоље ради тек уз високе брзине при оптрчавању. Док се код досадашњих турбина, које раде лопатама, облик лопата морао математски прорачунати, дотле су живи делови Теслине турбине најједноставније ствари, које може човек себи замислити; то су наиме тесно једно на другу положене челичне плоче у облику круга од осам милиметара дебљине, које пари одузимају њену првобитну снагу. Разни амерички стручни листови саопштавају појединости о Теслину изуму. У Њујорку је Тесла изложио своју прву турбину. Та је турбина висока 60 центиметара а покрива површину од деведесет пута шездесет центиметара, тешка је неколико стотина килограма а ради уз то са две стотине коњских снага. Танке челичне плоче — има их двадесет и пет — намештене су у бубњу на осовину. На горњој страни бубња има на обема странама отвора, који доводе пару или течности, а доле у среди има отвор за истицање. Намештене су и две цеви за довођење, да би машина могла радити у оба правца окретања. Чим се пара пусти унутра, почиње машина сасвим лагано да ради. У први мах пара гледа да кроз плоче нађе себи најкраћи пут, долази дакле кроз отвор за утицање попреко до отвора за истицање. Но наскоро се услед адхезије и вискозности паре или течности промени стање машине: челичне плоче, уз које се приљубила маса паре или течности, почињу брже да се окрећу, тако, да се пара, која је у почетку струјала право, сад упућује другим путем те је и на тај начин собом одвуку плоче, које се окрећу. Најзад настаје спирала, која се у многим прстеновима окреће заједно са плочама; пара и плоче сачињавају сад спојену масу, која кружи унаоколо, а при том пара мало по мало сасвим изгуби своју брзину, што је теоретски најбоље, дочим се код осталих турбина њој на махове одузима жива снага, тако, да се један део бескорисно протраћи. Кажу, да Теслина турбина трчи ванредно мирно, тако, да се ни дрмањем машине не расипа снага. Даље се за њу тврди, да се може употребити не само као машина, него обрнуто и као шмрк. Да у оба правца окретања може радити, сасвим је јасно, јер су челичне плоче скроз и скроз симетричне, дочим турбине с лопатама могу радити само у једном правцу. Највеће искоришћавање рада достиже Теслина турбина при брзини обртања од 9000 окретаја по минути. То је недосташица, која се може отклонити тек уз две тешкоће. Једна од њих, претварање у мању брзину обртања, може се можда савладати ма каквим новим обликом пренашања без губитака, а на томе сад ради Тесла, но друга, то, што се материјал при великој брзини троши, највише ако се узмогне ублажити.
Наука и проналасци, Чудотворна турбина Николе Тесле, Браник, Нови Сад, 24. новембар 1911, број 231, год. 27,стр. 4