— Немачки лист о загребачким догађајима. Угледни берлински лист „Фосише Цајтунг" пише о загребачким догађајима ово:
„Сваки, који колико-толико познаје прилике, зна, да Хрвати свих странака проповедају мржњу против Срба. Они се тога ради служе не само штампом, него и католичким клиром. Господа иду тако далеко, да јавно изјављују, да Срба и нема на свету и да су Србија и Црна Гора управо само хрватске покрајине. Кад је пре неколико година један хрватски научењак примљен у аудијенцију од краља Милана у Београду, писао је у једном хрватском листу, да краљ Милан говори само хрватски. Израз „Србин" или „српски" никад се не налази у хрватским листовима, место тога употребљују Хрвати, кад о Србима говоре, назив „православни Хрвати". Осим тога Србима пришивају подругљиво име „Власи", но које ниједан Србин не узима за увреду, јер Власима се у већини словенских језика називају Румуни. По себи се разуме, да Срби немају воље да подупиру великохрватске снове. Србима се не може замерити, што неће ништа да знају за државу, која би се имала склопити из Хрватске, Славоније, Далмације, Истрије, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Али шовинизам тако цвета у Хрватској, да није никакво чудо, што од времена на време отуд бива изгреда. Мања гоњења Срба у Хрватској шта више су на дневном реду. С таким приликама се тамо рачуна већ као са неминовним фактима. Све тужбе, који се против тога дижу, раздува ветар. Матица Хрватска у Загребу штампа српске песме латиницом и издаје их као хрватске производе. Текст се промени само толико, што се речи „Србин" или „српски" свуда претвара у „Хрват" и „хрватски". Тако се српски мислиоци и песници, кнежеви и краљеви, а у најновије доба и Никола Тесла — похрваћују!" Српски дечаци и младићи, који посећују државне школе (гимназије, реалке и т. д.) у Загребу, морају да се упишу за чланове хрватског школског удружења. Не сме се испустити из вида, да су С р б и у ц е л о ј А у с т р о У
г а р с к о ј Х р в а т е у м н о г о м п о г л е д у, а п р е с в е г а у
м а т е р и ј а л н о м п о г л е д у н а д м а ш и л и. Загребачки Срби, а нарочито поседници радња, што су приликом последњих изгреда опљачкане, рачунају се међу најбогатије трговце у Хрватској и Славонији. Све су то велики трговци и држе поред главне радње у Загребу филијале у провинцији. Што се тиче „Српске Банке", она је завод првог реда, чије су пословне свезе и иноземству добро познате. „Српска Штампарија" стоји на савременој висини и њеним производима одаје немачка стручна штампа заслужено признање и поштовање. Из тога излази, да су хрватске масе народне подстакнуте на своје беснило и разоравање не једним новинарским чланком, него својом мржњом против имућних Срба, иначе би било неразумљиво, зашто су се оборили баш на станове и трговине богатих Срба."
Овоме не треба коментара!
Немачки лист о загребачким догађајима, Браник, Нови Сад, 24. септембар, 1902, број 130, год. 18, стр. 2-3