„НЕНАДМАШНИ ГЕНИЈЕ"
књига Џон О'Нила о Николи Тесли
Заиста наслов не преувеличава човека о коме се говори. Али занимљивост ове књиге чини — бар у толикој мери, ако не и више од описа проналазака — оно изобиље детаља које писац, добар познаник Николе Тесле, износи о његовом животу карактерним цртама навикама неочекиваним поступцима симпатичним настраностима — симпатичним јер су људске, оцртавајући Теслин лик свестрано и отворено без икаквих улепшавања и заташкавања.
Аутор се трудио да што разговетнијим језиком говори о Теслиним открићима. Ако би се понеком читаоцу учинило и то недовољно разумљиво или преопширно, не би требало да због тога криви писца ове књиге: то је оно најмање што је морао дати да би се бар у најгрубљим потезима добила слика огромног дела, блиставих замисли, ретке ерудиције и сасвим изузетне снаге воље којима је „Ненадмашни геније", далеко измичући од својих савременика проницао у тајне природе и потређивао њене снаге човеку, да би лакше и боље живео.
Има ту изванредних призора, међу којима ће читаоцу остати у трајној успомени онај из једне вечери фебруара 1883 када млади Тесла, са једним школским другом, шета градским парком у Будимпешти; узбуђује га залазак сунца, и он рецитује Гетеове стихове — „Сунце силази..." — из „Фауста"; затим, нагло застаје, са неким укоченим изгледом као да је пао у занос. Његовом пријатељу биле су сасвим неразумљиве речи које је муцајући изговорио: „Погледај, погледај како га враћам!" Реч није била о сунцу: захваљујући невероватној способности визуелног претстављања, Тесла је шетајући дошао до епохалне замисли обртног магнетног поља, до величанственог решења једног великог научног проблема.
Упечатљиви су описи „земљотреса" којег је једним експериментом изазвао усред Њујорка и оне слике о Тесли у Колорадо Спрингсу, у дивљем и кршевитом планинском пределу, пуном бура и огромних муња где испитујући природу, Тесла изазива велике електричне варнице чији вијугави млазеви, дебели као рука, сукљају преко 135 стопа у небо, грмљавина им се чује на 15 миља, потенцијали су преко 100.000.000 волта, — и постаје налик на личност из бајке".
И овоме насупрот, чини се да су најслабија места она где писац износи своје разговоре са Теслом, али у извесној мери више обраћајући пажњу на оно што је он рекао Тесли поготово одломци око „спиритистичких доживљаја" и слично. Но на срећу то је само неколико страница у овој обимној књизи.
Предговор српском издању министра Саве Косановића, Теслиног сестрића, даје жива сведочанства о Теслиној сталној повезаности са родном грудом, о његовој југословенској оријентацији којом се супротставио распиривању шовинизма од стране реакционарних југословенских емигрантских кругова у Сједињеним Америчким Државама током Другог светског рата. Протестујући против њихових разбијачких махинација, Тесла је писао 8 јула 1942 године пола године пред смрт:
— Поносан сам што сам Србин, поносан сам што сам Југословен. Наш народ има толико снаге да нема силе која га може разорити. Хитлер ће пропасти и то брзо а Југославија ће васкрснути.
Д. П.
Ненадмашни геније - књига Џон О'Нила о Николи Тесли, Борба 15. новембар 1951, број 274, год. 16, страна 4