Нешто о Николи Тесли.
Велики амерички лист „New-York-Herald" од 27. априла о. г. донео је слику Николе Тесле и чланак од неколико стубаца о њему и његовим научним радовима. Ми ћемо овде превести само увод тога чланка, да наша публика види и ужива, како научени свет мисли о том нашем ученом Србину, - о томе свецком великану. Чланак има ових шест наслова:
„Дика научењака Никола Тесла. — Многи од њих сматрају га као првог електротехника овога века. — Његови чудновати проналасци. — Он мисли да се муњина земљина може ваздухом проводити. — Срцем је Американац. — Шта има да рече о студији електрицитета као занимању за младе људе".
Чланак почиње овако:
„Николу Теслу назваше учењаци, који не деле лако похвале, највећем електриком међу живима. За последњег састанка електротехника у Ст. Лују, добро познати часопис електрички издаваше даномице „екстра" булетине и у њима попис делегата и одличних чланова, како би долазили на састанак. Писаше о програмима свакидашњих расправљања, и по један интересантан чланак о расправама, које су се држале у тој скупштини.
Једног вечера у седници скупштине држао је г. Тесла предавање о једном од недавних својих експеримената. Булетин оног дана садржаваше у кратко описан животопис Теслин. Тако је силан интерес за тога младог човека, да је тај дан по улицама С. Лујскијем продано око 40.000 примерака тога листа, што је беспримерно у историји електр. журналистике, а у вече при његову предавању у великој дворани музичких забава, слушао га је аудиториум већи, него се је икад у Сједињеним државама сабрао у такој прилици. Многи су били задовољни, што су могли добити улазницу за 4 — 5 долара. Чудновато је да је тај знаменити човек к нама дошао из једног од најмањих имена познатих народа у Европи, — из Црне Горе, — па што је он млад човек (36 год.) и највећи учењачки велеуми држе, да је он само тек почео казивати свету резултате својих знаменитих истраживања. У недавном једном састанку, где се радило о муњини његово се име спомињало с неком врстом страхопоштовања, као човека, који има магичку моћ над најскровитијим тајнама природе. Људи који стоје на највишим степенима знања не само у Сједињеним државама, него и у Европи, држе да ће он после не много времена изнети проналазак, који ће бити над данашњем нашем знањем о муњини тако далеко, како је био телеграф према поштарским колима. Он је држао само три четири прелекције, једну у Филаделфији, другу у Ст. Лују, једну у Паризу, а једну опет у Лондону; али сваку прелекцију слушао је и аплаудирао само чисти цвет од знанственог света. Друга карактеристична особина г. Тесле, особито кад се осврнемо на време у коме живимо, јест његова чедност. То му баш служи на част међу његовим друговима, и увеличава славу. Његови пријатељи могли би заиста ускликнути са старом драматиком: „твоја скромност, — то је буктиња твоје заслужности." Цела је истина да су њему досадни високи комплименти, што му се исказују. Он поштено мисли, да нема права на похвале, којима га непрестано обасипљу. Он је ентузијастичан радник у својој струци, и мисли да је само барјактар на на великом мерилу човечанског прогреса, и да има много захвалити другим умовима, који су на тој новој науци радили, — исто што мисле други, да имају њему да захвале" и т. д.
Иза увода долази животопис његов, који се српској читалачкој публици мање више већ познат, ради чега га за сад и не доносимо овде. Стручни пак део тог Хералдова чланка, како смо поуздано извештени, приказаће српском свету одлични стручњак и пријатељ Теслин професор Ђ. Станојевић у Београду.
Овде буди узгред речено, да Никола Тесла, овај „лав међу научењацима" како га негде лањске године назва Лондонски „Стар", — који је члан учених академија енглеских, француских и америчких, не би до данас, колико је нама познато, почашћен таким насловом ни од једног нашег домаћег ученог друштва у Београду, Загребу и т. д.
Д.
Нешто о Николи Тесли, Браник, Нови Сад, 31. август, 1893, број 101, год. 9, стр. 2