НИКОЛА ТЕСЛА
ОД ТОМЕ КОМЕРФОРД МАРТИНА
(The Century Vol. XLVII N. 4 стр. 582)
ПРЕВЕО КОСТА КАРАМАТА
⸻
Српско песништво, кажу, има тако засебан чар, да је Гете рађе научио тај музикални језик, у којем је оно писано, него да изгуби његових природних лепота. Историја се не сећа икојег сличног случаја, да би се српски језик изучавао ради научних тајана, које би можда сакривао, па било то и ради Бошковића, тога тумача атомне теорије. Живахно уображење и спремна машта народа нашли су себи одушке а и плода у његовој књижевности. Велик један словенски говорник укорио је јавно својих сто и двадесет тисућа другова, да нису кадри да изнађу било и једну мишоловку. Они су сви ле сухе идејалисте. Кад би то било истина, онда, да изједначимо ствари, могли бисмо можда без икаква губитка променити неких двадесетак патената за једног илирског љубавног песника. Али племенска својства тешко да су препреке, које у сваком случају генију не пуштају његову слободу; а природа по који пут исправља ствари тиме, да произведе човека, чија трасцендентална заслуга надокнађује своме народу недостатак, који је давно осећао. Из тог не следи да овакав човек мора да остане у тако признатој неповољној околици. Геније има своју сопствену путну исправу, па је увек готов да промени своје боравиште, док не нађе себи природно мјесто. Тако су можда нагнани неки наши уметници да дигну своју стафелају у Паризу или у Риму, а многи гласовити Европејци на пољу науке и истраживања скоро су исто тако приправни да поприме нашу народност по слободну избору. У истини има Американаца, рођених у прогонству, па од своје траже ову земљу као своју отаџбину, не потребујући никаквих исправа за натурализацију. Па се тако догодило, да смо с веселом добродошлицом поздравили Агазиса, Ериксна и Грехам-Бела. А на сличан начин десило се и то да међу нама у Њу-Јорку станује Никола Тесла, млади Србин изналазач, чијим радом ново доба у електрицитету почиње да свиће.
Каријера Николе Тесле не само да дотиче две скрајње европске цивилизације, источну и западну, него још и батри човека на истраживање о главној сличности међу песником и изналазачем. Родом је он од старе српске породице, чији су преци вековима стражарили и били се на турској граници, и чија је крв потоком текла, да наша северна авангарда добије времена за своја продирања у ове обале. Но ма како да су нам овакав народ и његове прилике далеко од нас, ипак ће се са направом, која се оснива на принципима и идејама што потичу од њих, енергија Нијагариних слапова електрицитетом раздељивати међу нас у облику светлости, топлине и снаге. Ово би доста било да му пода славу, али је Тесла учинио и учиниће много више. Кад би се могао наговорити, да се навикне на умереност у раду, тешко би било ставити границе решавањима многих великих проблема, која би нам он могао дати у зрелијим годинама својим; али кад човек долази из народа, који има сто речи за нож, а само једну за хлебац, мало је лудо наваљивати на њега да штеди и свој сопствени живот. Тридесет и шест година и онако је кратак педаљ времена, а кад изналазач још мисли да је стваралачка плодност стегнута само на дане младости, то се не треба чудити, што су дан и ноћ сведоци његове брижне радиности и што идеје извиру као топла лава -- док се вулкан није од једанпут исцрпао и умукнуо.
Словен над Словенима са племенским карактеристикама, израженима у погледу, говору и раду, Тесла је прави пример тога, како се и у необичну облику јављају потиштени нагони. Никад га нисам чуо говорити о каквој слици или каквом музикалном комаду, али многи његови дивни изналасци и дивна његова предавања, која уједињују сва његова знаменита истраживања са струјама високе алтернације и високе фреквенције, одају његов песнички темпераменат скроз и скроз. Човек би помислио, да ће црта, која одељује факте од теорије, ишчезнути према оној висини мисли, до које допиру његова каснија размишљања, али је овај лаки, сухи брђанин навикнут на танки, сухи ваздух, па нити губи свој оштри поглед нити дише тешко. Је ли српски песник постао изналазачем, или изналазач песником? Господина Теслу држали су за визијонара, кога је обманула светлица какве звезде креснице; али уверење које се почиње да шири међу његовом браћом у раду, сада је то, да је с тога, што је даље видео, он и први видео малу светлост, која се светлуца над достижном копну науке. Имагинативна и перцептивна моћ ума нису често подједнако раздељене у истом генијалном човеку. Одвише имагинације може да означи недостатак у перцепцији, а способност сне сневати може да собом води невештини, да човек није кадар оправити ни жетелачку направу; каткад се ова два елемента слију у стваралачког песника епа или драме; који пут нам дају профилична изналазача као Теслу.
Жил Бретон говорио је о историји свога живота као да је у исто доба генеза његове уметности. Ово је истина и у еволуцији Николе Тесле. Његову нагињању на изналаске можемо поуздано тражити трага у његове матере, која је као жена речита свештеника православне цркве правила стапаице и разбоје за свој свештенички домазлук, док јој је муж проповедао. Теслин рад око електрицитета отпочео је још онда, кад је као дечак на политехничкој школи у Грацу први пут видео Грамеову махину са директном струјом, па му је казано, да је комутатор животна и неоплодна направа код свих овакових апарата. Његово интујитивно расуђивање и притајани дух у изналаску одједанпут се окомили на ову тврдњу његова учитеља, и тај је мах отпочео процес размишљања и експериментисања, који га је водио до изналаска вртежног магнетског поља и практичних многофазних мотора, код којих више нема ни комутатора ни метала, тих неисцрпивих извора сметње. Ови усавршени изналасци нису дошли од једанпут, они никад ни не долазе тренутно. Прилике, које су га окружавале у ведрим крајевима под Велебитом, све су биле против његових нада, које је неговао да постане електричаром; а једна можда од највећих запрека била је жеља његових родитеља у Смиљану (у Лици), да одржи свештеничку традицију и да му буде на руку у том звању његов ујак, који је сада митрополит у Босној. Али је Тесла осећао, да је одређен да служи на другим олтарима него што су олтари старе вере, да другим средствима достигне што је невидљиво и непознато. Он је издржао у математичким и механичким студијама, савладао је поред тога још по туцета страних језика и на послетку је постао помоћником код државног телеграфско-инжињерског одељења у Будимпешти. Његова је плаћа била доста малена; а ипак је задовољио оне, који мисле да је најбоља плаћа за генија сиромаштво, но није зато никад замолио своју обудовљену матер да му што помогне. Наравски да је и даље експериментисао; у ово доба бејаше телефон, на који је трошио своју снагу за изналазак. Хотећи да иде на једну свечаност, али не желећи да троши новце, за које би могао купити магнете и батерије, дође на ту лепу мисао да преврне своје чакшире, па да се у њима шепири као у новима. Седео је целу ноћ шивајући, али је свечаност дошла и прошла, а он се још није могао показати међу људима. Ова се епизода са свим подудара са његовим детињим покушајима, да слети са стрмог крова своје куће у Смиљану, држећи у руци стар штит од кише као ајеростат; и са необичним опитом, који је још за времена предупредио породични лечник пре него што се још резултат могао определити, да задржи откуцаје свога срца по својој вољи.
Наравски да се овај млади изналазач, Тесла, који тражи шира поља, скоро одмакао према западу од Будимпеште. Упутио се у Париз, где је одмах нашао посла око електричног осветљења, тада још младе уметности, те наишао на једног Едисонова ортака, који га уочи. Још пре него што је могао и помислити, био је он већ на свом веселом путу преко Атлантика, да ради у једној од Едисонових радионица и да ступи у нови стадијум свога развитка. Он је имао тврду веру у вредност својих принципа, о којима је прво размишљао у тишини неродних планина с оне стране Сињег мора а знао је да ће у земљи, у којој сваки изналазак у електрицитету има срећу, доћи и на њега ред, па нам је и сад показао своју теорију и своје направе.
(Свршиће се.)
НИКОЛА ТЕСЛА
ОД ТОМЕ КОМЕРФОРД МАРТИНА
(The Century Vol. XLVII N. 4, стр. 582)
ПРЕВЕО КОСТА КАРАМАТА
(Свршетак.)
Ако је могло што учврстити Теслу у његовим надама и одушевљењу, то је био најужи однос, у који је доспео са овако знатним генијем који је створио тако много нових ствари у електрицитету. Емерсон је рекао да је пара пола Енглез, а не бисмо ли ми у догледу, што су људи као Едисон учинили, могли додати, да је електрицитета пола Американац? Оно ватрено усрђе, с којим се овај млади новак бацио на најпотребитије задаће, наткрилило је и његова главара. Задуго је он дневно доручковао печени сир, уз пркос његову желуцу, јер је Тесла ову пошалицу држао за истину, да се његов јунак на тај начин успешно очвршћава за нови ред после дуга бдења у тешком послу. Едисону, као многом другом човеку, тешко је било да нађе у границама цивилизације Теслин родни крај, као што је међама означено на мапама, па је један пут озбиљно запитао овог почетника, да ли је икад окусио човечјега меса. Оно се морало догодити, да се збиља пријатно друговање и учеништво доконча. И геније, који се најлакше да нспоредити с репатом звездом, има свој заокружен пут; а ова два човека сваки за се заступају разне врсте васпитања, различите методе и различите смерове. Тесла мора с оскудицом да се бори; али, одржан својим снажним умом, греде својим путем свога посла ради.
У последњим годинама беснела је оштра распра на електричном пољу око тога, која је струја, директна или алтернативна, кориснија по електрично осветљење. По свој оштрини, и по том, што се често врзла и око лица, слична је полемици старих метафизичара; а неупућени и прости људи чудили су се, да ли је збиља вредно што се тако јако препиру и што се бију само ради спекулативних ствари. Па ипак ова распра има повољан успех; а Тесла је од почетка био борац за алтернисане струје, не с тога што је мање љубио директне струје, него што је знао, да са алтернисаним струјама може доћи до резултата, које другојачије не може достићи, а особито у преношењу снаге. Осим тога сви генератори и мотори једносмерних струја потребују комутаторе и четке; а сам је Тесла, који је усавршио многе изналаске што се оснивају на директним струјама, показао да су употребом принципа о ротаторном магнетском пољу ови елементи непотребни, и да ствари само заплећу и ограничавају. Ово окоришћавање полифазних струја бејаше скоро најодличнији напредак, који је учинио дубок утисак у електричној вештини и који је још за времена био објављен. У Италији се збило, да је један себи првенство присвајао, а то је подсећало човека на оне антиципације, које се гомилале око телеграфа, телефона и сијалица. У Немачкој су новцем, који су сакупили у народу и од државе, саградили апарат по принципу полифазних струја, а њиме су преносили јаке снаге на више од сто миља, од Некара на Рајни до Франкфурта на Мајни; а сада ће сличним оруђем Најагара терати точкове у Буфалу и још даље.
Тесла је тако разложито израдио свој изналазак ротаторног магнетског поља или „резултантне атракције", да прикупљени списи о његовим изналасцима сачињавају двадесет и четир поглавља о разним облицима његових полифазних апарата и приудешавања струје. Али идући даље на нова истраживања и огласивши основне мисли или идеје, објавио је читав низ још интереснијих истраживања о новој групи појава са струјама високог потенцијала и високе фреквенције. Да упозна американску публику са некојим од својих резултата, држао је предавање о њима у Columbia College пред American Institute of Electrical Engineers маја 1891. Године за том, са резутатима зрелијима за објаву, а на нарочит позив, предавао је пред Institute of Electrical Engineers, одличном научном телу, којем је тада председник био проф. Крукс; а касније у Royal Institution, у којем је бесмртни Фараде живео и радио. Из Енглеске је позван у Француску, да понови своје експерименте пред Société Internationale des Electriciens и пред Société Française de Physique. У Немачкој му је честитао Херц и Хелмхолц, а из Србије му је дошао орден св. Саве, који му је дао краљ. Али он баш не воли говорницу, па се повратио својој радијоници са осећајем кајања, да је занемарио свој рад, од којега га после неколико месеци напуштања ни непрекидна истраживања не ће ослободити.
Само ћу моћи у кратко оцртати огромно поље његових истраживања, које ова предавања и апарати скупа са демонстрацијама покривају. У велике и одрешито заступа Тесла мишљење, а и поткрепио га је дивним експериментима, пуним лепоте и величанствености, да се светлост и топлота произвађају електростатичним силама, које делују између набијених молекула или атома. Усавршавајући мотор, који ће му дати струје од неколико хиљада мена по секунди, и изнашавши прекидни калем за испражњивање, створио је електростатична стања, која су модификовала многе већ попрвмљене појмове о електрицитету. До сад се држало да обично струје са понтенцијалом од једне до две тисуће волата на сигурно убију човека, а Теслу је човек могао видети да је примао кроз своје руке струје при потенцијалу од више него 200.000 волата, које по секунди милијон пута трепћу, а оглашују се светлим блештавим млазевима. Ово није само просто tour de force, него објашњује принцип, да док струје са ниским фреквенцијама убијају живот, донде су ове безопасне. После оваког очевидног покушаја, узгред буди речено, још се ниједан није нашао који би потекао да га понови; тело и одело Теслино још је за неко време давало танке светлице или светле пламове разбите светлости. Истина, овакав прави пламен изводи се узбуркивањем електростатично набијених молекула, а особити појави могу се видети од јаких етирских и белих млазева, који ништа не троше, избијајући на крајевима индукцијоног калема као грмови из каква шупљикава тла. Са оваким вибрацијама, које би се могле одржати и при потенцијалу од 3,000,000 волата, нада се Тесла да ће се једног дана моћи обавити у потпуни плашт светлуцаве ватре, која му не ће ништа моћи нашкодити. Овакве струје, што их сад употребљава, каже он, могле би нага човека топло држати и на северном полу, а њихова корист по терапију само је једна од практичних могућих примена, која је сад уведена.
Окоришћавајући се сличним струјама и механизмима, Тесла је показао, да се електричне светиљке и мотори могу обрађивати само и са једном жицом, место као до сад, с разлога да се струја повраћа, што се употребљавале две жице; а можемо их обрађивати и тако, да се заокружени ток са свим изостави. Наша друштва са подземним проводницима доћи ће до тога, да ће им жице и њихово занимање постати излишно. Електричне вибрације, изазване ма на којем месту на земљи, могу ресонанцијом ма на којем другом куту служити за преношење или договора или силе. Са овим импулзима или таласнатим испражњивањима отвара Тесла опет ново поље за електрично осветљење. Његове светиљке немају онаквих жица, каквих обично познајемо, него садржавају или равну жичицу, или рефракторно дугме, или само гас. Цеви или кугле овакове врсте, у којима затворени етир или ваздух удара о стене, одједанпут ће се расветлити, ако се унесу у простор или собу, у којима вибрирају оваке неочекиване струје. Ако су изнутра обложене фосфоресцентним стварима, сијаће у потпуну сјају јутарње или вечерње црвени.
Ово је само шачица идеја и изналазака из богате ризнице Теслине радијонице, у којој он сам без икаквих пријатеља и помагача размишља с узрока на факат, па са непрекидним стрпљивим маром не само да израђује своје теорије, него их доказује мукама на експерименту. Он сам је најнезадовољнији стварима како их је он створио. Не давно је било да је оставио с незадовољством своје генераторе струја са високим фреквенцијама, па се дао на осцилатор, о којем он мисли да ће моћи заменити не само парне махине са њиховим тешким замашним точковима, него и представљати најпростији облик издашног механичког генератора струје. Може бити да он нема право, али странпутица само ће му отворити нове путе за његове смерове.
На Теслу су често нападали да се окући, да се ожени, па да ради који крај нове дежаве. Али хоће ли он да сељачи или да проналази? Господареве се њивице доста брзо дижу, прашни и истрошени друмови, посути белегама за миље и кажипутевима, доста ће брзо да воде напред. Па ако бисмо и хтели, ми не можемо да се лишимо пијонира, који дубоко осећа унутрашњу природу, у кога су чула оштра за гласе и дахе природине, од којих траг дражи кроз непокрчене шуме.
Никола Тесла од Томе Комерфорд Мартина, Стражилово, 1. мај и 8. мај 1894, број 18, год. 7, стр. 284-285, 298-300