Репозиторијум транскрибованих текстова

„Никола Тесла, наш земљак, је прави проналазач бежичне телеграфије"

Синоћње предавање инжињера г. Славка Бошкана

Синоћ, у Дому Инжeњера и Архитекта, инжeњер г. Славко Бокшан, одржао је предавање о нашем великом проналазачу Николи Тесли.

Никола Тесла родио се у селу Смиљеву, код Госпића, у Лици, 1856. године. Отац му је био врло интелигентан свештеник Милутин Тесла, прота у Госпићу. Николина мати, Ђука, је родом из Грачаца у Лици, из старе српске свештеничке породице Мандића. Њен дед по матери био је познати лички прота Тома Будисављевић. Данашњи митрополит зворничко-тузлански Петар Мандић је њен рођени брат.

Никола Тесла учио је немачку основну школу у Смиљеву, а свршио је у Госпићу. Ту је свршио и неколико разреда реалке, а матуру је положио у Раковцу, код Карловца.

После матуре Тесла је две године провео код куће, јер му родитељи нису дали да продужи студије, због његовог нежног здравља. Они су хтели да и он постане свештеник и Тесла је издржао тешку борбу док је успео да оде у Грац и у Праг, где је студирао техничке науке.

Први успеси

По свршеним универзитетским студијама, почетком 1881., Тесла је ступио у службу пештанског Телефонског Друштва и намештао је телефоне по приватним кућама. Годину дана доцније отишао је у Париз и ту је био стално на служби код Едисонове Континенталне Компаније. Пошто је успео да изврши нека важна усавршења електричних машина, сам Едисон је затражио да дође у Америку.

Тако је Тесла ушао у Едисонову лабораторију. После годину и по дана рада са Едисоном отпочео је самосталан рад и отворио свој лабораторију у Њујорку, где је извршио све оне проналаске, који су му пронели име и славу по целом свету.

Вишефазне струје и индукциони мотор

Дела, која је Тесла створио од највеће су важности за данашњу културу. Тесла је створио у главном три револуционарна дела, и то: науку и технику вишефазних струја и пренос снаге на велике даљине, науку и технику високих напона и фреквенција, и напослетку бежичну телеграфију и телефонију.

Теслине вишефазне струје и његов индукциони мотор створили су од електротехнике оно, што је она данас. Без овог Теслиног дела не би постала данашња велика машинска индустрија у свету. Помоћу овог Теслиног дела искоришћује се данас у свету више од 30 милијона коњских снага из водопада, што значи уштеду само у угљу годишње око 200 милиона тона, или око 50 милијарди динара. Али то није све. Где год постоји једна електрична централа, свугде раде Теслине динамомашине, а где год се у фабрикама, рудницима, лађама и жељезницама употребљују електрични мотори, то су све мотори Теслиног система. Цео напредак електричне индустрије за последњих 35 година заснован је на овим Теслиним проналасцима. Предавач сматра ово Теслино дело за највеће дело културе људске. Јер, кад би се ово Теслино дело данас одузело свету, не би било нигде електричног осветљења, нити би се кретали милиони електричних мотора у свету.

Техника високих напона и фреквенција

Предавач износи друго Теслино револуционарно дело: науку и технику високих напона и високих фреквенција, и напомиње, да је ово дело једна од највећих манифестација генијалности човечје. Ове струје разликују се од обичних, што износе неколико стотина хиљада и милијона волти и имају врло велику учестаност. Те струје носе у науци Теслино име и употребљују се у медицини, у индустрији озона, при произвођењу нитрогена из ваздуха, али је најважнија примена њихова у бежичној телеграфији.

Тесла је о тим открићима одржао 1891. и 1892. и 1893. године три велика научна предавања пред академијама наука и инжињерским удружењима у Њујорку, Лондону, Паризу, Филаделфији и Сен Лују, и у тим предавањима изнесени су сви феномени, који су нарочито за науку од огромне вредности.

У предавању из 1893. године приказан је и Теслин план бежичне телеграфије који је се састојао из секундарног калема Теслиног трансформатора, који је с једне стране био везан са земљом, а с друге стране са једним телом високо у ваздуху.. Овај план употребљен је и данас у бежичној телеграфији, и сачињава базу њену. Предавач сматра г. 1893. као годину, када су фундаменти бежичне телеграфије постављени.

Тесла, проналазач бежичне телеграфије

Прелазећи на ово треће Теслино револуционарно дело, износи предавач пионирски рад Теслин који је трајао од 1893. па све до 1903. године. Тесла је створио не само основни план антене и везе са земљом, већ и четири синтонизирана круга, методе и апарате за регулацију, решио проблеме резонације и купловања калема, створио све системе електричних осцилатора, искористио високофреквентни генератор, непрекидне таласе, пронашао разне детекторе, и створио системе за бежично управљање на великим даљинама. Све је то извршено у поменутој периоди.

Тесла је 1899. г. извршио у Колораду, у Западној Америци, велике експерименте, где је са својим апаратима вршио бежичне комуникације на даљинама од 1000 и више километара, и слао струјне импулсе око целе кугле земљине. Том приликом производио је Тесла напоне од 20 милијона волти и помоћу њих муње вештачке, чија је снага превазилазила снагу природних муња, и њихова детонација чула је се на 30 и више километара од лабораторије. Сав тај огроман рад искористили су Маркони, Браун, Пулзен, Вин, Фесенден и други, који су индустријализирали бежичну телеграфију.

Амерички научници о Тесли

Многи објективни научници у Америци и Француској сматрају Теслу за оца бежичне телеграфије и творца модерне електротехнике. Приликом прославе Теслине у Америци г. 1917, изрекао је велики америчкански научник др. Беренд, велики писац на пољу електротехнике, између осталог следеће: „Од појаве Фарадијевих експеримената није никада једна велика истина била тако просто и јасно описана као велико откриће произвођења и искоришћења полифазних наизменичних струја у Теслином предавању. Он није ништа оставио својим следбеницима, да и они нешто ураде. Његово предавање садржи скелет математичке теорије. Није још време да се набрајају и оцењују резултати Теслиног рада. Довољно је сада да кажем, да, када би ми елиминирали из наше индустрије резултате Теслиног дела, да би се точкови индустрије престали да окрећу, наша електрична кола и жељезнице престале би да раде, наше вароши биле би у мраку, а наши млинови изумрли би. Јесте, толико је далекосежно његово дело, да је оно мрежа и ланац наше индустрије".

Научник и писац Гернсбек написао је за Теслу у своме часопису 1919. г. између осталог следеће „Никола Тесла је по мишљењу ауторитета највећи проналазач свију времена. Он се сматра да је већи него Архимед, Фаради или Едисон. Његов ум јесте једно од седам чуда интелектуалног света. Он је три године пре него ико други створио план бежичне телеграфије и стварно је антидатирао сваки важнији проналазак у бежичној телеграфији. Многи Теслини проналасци показали су се за време рата од огромне важности. Само је у Америци око 10 милиона коњских снага из водопада искоришћено његовим средствима, што нам спасава 40 од сто целокупне продукције угља. Жељезнице су електрифициране и његов индукциони мотор револуционирао је индустрију гвожђа и челика, као и рад у фабрикама. Његов електричан погон усвојен је у највећим ратним лађама и крстарицама као најсавршеније средство погона. Његови бежични проналасци показали су се као неопходно потребни и његови осцилатори пружили су неоцењиву услугу хирурзима и терапеутичарима на бојном пољу".

Предавач је завршио следећим речима: „Нас су Србе велики народи раније сматрали за један мали незнатан и некултуран народ. Данас нас сматрају за јуначан народ, коме међутим културу треба донети, а ја мислим госпође и господо, да Ви сви осећате, да је баш наш народ даровао свету највећа културна дела, која рапидним темпом стварају свугде напредак и цивилизацију. Одузмите Теслина дела данашњој култури светској, па ће настати свугде тама, мрак и сиротиња. Јесте, јер је наша нација дала највећег генија човечанству, а преко свога сина и највећа културна дела".

Никола Тесла, наш земљак, је прави проналазач бежичне телеграфије, Време, 16. фебруар 1926, број 1495, год. 6, стр. 7