Никола Тесла
Поводом петогодишњице смрти нашег великог земљака, генијалног научног радника на пољу електротехнике
Јучер се навршило пет година од смрти Николе Тесле који је у последњим деценијама XIX и почетком XX стољећа више него икоји наш научни радник и проналазач био запажен у цијелом свијету због својих епохалних открића у електротехници. Али успомену на нашег великог земљака не славимо само као успомену на човјека који је својим научним радом дао огроман, драгоцјен допринос човјечанству. Никола Тесла је својим осјећајима увијек био на страни напредних снага човјечанства и до свога посљедњег даха стајао је на позицијама наше народноослободилачке борбе. Умро је у далеком Њујорку и не дочекавши крај рата, али непоколебљиво, вјерујући у пуни успјех борбе коју су наши народи повели против фашистичког окупатора и његових слугу, вјерујући у рађање новога свијета у коме — по његовим ријечима — „неће бити експлоатирања слабих од јаких, гдје ће дјела ума, науке, умјетности служити заједници за олакшање и уљепшање живота, а не појединцима за стицање богатства."
У научном, стручном погледу значење Тесле најјаче се испољава на два подручја. С једне стране, на подручју „јаке струје" истичу се његова открића о системима вишефазних измјеничних струја, те с тиме у вези открића ротирајућих магнетских токова на којима се заснивају до тада непознати електромотори, Теслини „индукциони асинхрони" мотори који данас претстављају најобичније моторе у електротехничкој пракси. С друге стране, Тесла је генијалан пионир на пољу технике измјеничних струја ванредно високих фреквенција и у погледу примјене тих струја на бежична електрична преношења сигнала и енергије — због чега му с правом припада име једног од стваралаца данашње радио технике. Поред тога, Тесла је дао велики број мањих доприноса и на другим подручјима технике.
Никола Тесла је рођен 10 јула 1856 год. у селу Смиљану крај Госпића у Лици. По свршеној реалци, коју је учио у Госпићу и у Карловцу, Тесла одлази 1877 године у Грац, а затим у Праг на универзитетске студије електротехнике и физике. Сам Тесла прича да је још у Грацу набацио питање електромотора без „колектора" или „комутатора" који је претстављао велику компликацију код тада опће употребљаваних мотора истосмјерне струје. Али му је професор у Грацу одлучно порекао могућност таквих електромотора. Касније у Будимпешти, гдје је Тесла по завршеним студијама 1880 године примио прво намјештење код једног телефонског подузећа, Тесла је дошао на идеју о могућности реализације безколекторског мотора с ротирајућим магнетским током који је произведен помоћу вишефазних струја.
За практично остварење и покусе с новим електромотором, Тесла је добио времена тек неколико година касније. Наиме, и у Паризу гдје се Тесла послије тога запослио код Едисоновог континенталног друштва и тамо остао до 1884 године, а исто тако и од 1884 до 1886, за првих година свога боравка у Америци код Едисоновог америчког друштва и других подузећа, Тесла је морао као намјештеник радити на проблемима истосмјерне струје, на електричним лучним свјетиљкама, што је тада једино претстављало предмет интереса за подузећа код којих је Тесла био намјештен. Измјеничним вишефазним струјама и својим новим моторима могао се Тесла бавити тек 1887 године, када је у посљедњим мјесецима те године, постигнувши необично повољне резултате, пријавио америчком патентном уреду неколико својих основних патената с подручја преношења енергије помоћу вишефазних струја, ротирајућег магнетског тока и одговарајућих индукционих мотора. Одобрење ових патената датирано је под 1 мајем 1888. Брзо послије тога слиједио је читав низ даљих патената у којима је Тесла разрадио све потанкости новог подручја електротехнике коме је он сам поставио темеље.
Да би се боље схватила важност ових Теслиних радова треба се потсјетити на стање електротехнике прије шест деценија, кад су се појавили први Теслини патенти. Било је то вријеме када се поред примјене електрицитета у телеграфији почео све више електрицитет примјењивати за освјетљење и погон. Поред електричног лука ту је већ и електрична сијалица. Ничу мале централе које снабдијевају блокове оближњих зграда у градовима струјом из генератора истосмјерне струје (динамо стројева). У то доба нарочито Едисоновим подузећима изврсно иде посао. На измјеничне струје се још уствари и не помишља. Измјеничне струје имају ту предност што, произведене с високим напоном или подигнуте на високи напон помоћу тек пронађених трансформатора, могу боље послужити за преношење енергије на велике даљине, а уз мало губитака. Исто тако, могу се лако на мјесту потрошка трансформирати на ниске напоне који су потребни потрошачима. Међутим, истосмјерне струје које не располажу могућношћу трансформације, морају се преносити под ниским напоном, какав је потребан потрошачу, што силно ограничава даљину домета истосмјерних електричних централа и чини нерационалним па чак практични немогућим преношење већих снага на веће даљине. Прије Тесле није било мотора измјеничне струје који би иоле били кадри да конкурирају колекторским моторима истосмјерне струје. Зато је Тесла доиста отворио нову епоху електротехнике када је пронашао системе вишефазних струја, још прикладније за преношење енергије на велике даљине него што су то обичне измјеничне и кудикамо боље него истосмјерне струје. У том погледу велика Теслина заслуга је и у проналаску одличних мотора за вишефазне струје.
Дакако да је у капиталистичком свијету морало бити велике борбе кад су Теслина открића довела у опасност профите подузећа истосмјерне струје. Било је много покушаја да се оспоре Теслине заслуге и онемогући практично примјењивање његових проналазака. Ипак су Теслине идеје коначно тријумфирале у цијелом свијету. Данас су милијуни Теслиних мотора и хиљаде електричних централа трофазне струје, које путем електричне мреже преносе огромне снаге на стотине километара — најбољи споменик и признање Теслиним радовима на пољу јаке струје.
Тесла је исто тако постигао велике успјехе, који су такођер били тешко признавани или другима приписивани, на другом главном подручју свога дјеловања, на подручју високофреквентних струја. Тесла је од 1889 године па даље, најприје машинским путем, а затим помоћу „титрајних кругова" производио измјеничне струје ванредно високих фреквенција.
Проучавајући овакве временски веома брзо промјенљиве високофреквентне струје, Тесла је нашао врло занимљиве особине ових струја које су изазвале праву сензацију у тадашњем научном свијету. Он је помоћу „Теслиног трансформатора" успио да произведе и ванредно високе напоне с таквим високофреквентним струјама, те је показао да оне могу пролазити без опасности и кроз човјечје тијело, па да се чак могу искористити у медицини. Он је приказао свјетиљке без жице које свијетле „хладном свјетлошћу" у кондензаторским пољима високофреквентних струја итд. Он је такођер брзо уочио и могућности ових нових струја за бежичну сигнализацију, па чак и за преношење снаге на велике даљине. Већ у деведесетим годинама прошлог вијека Тесла је с великим успјехом слао сигнале бежичним путем. Укратко, он је створио сасвим нову грану електротехнике, високофреквентну технику, и на његовим генијалним замислима, или чак на потпуно разрађеним уређењима изграђивали су практичне примјене многи други, који често нису сматрали потребним ни да спомену Теслино име. Тако је позната ствар да је Теслин такмац Маркони прећуткивао да се служио дијеловима Теслиних апаратура (као уосталом што се служио и с открићима оца руске електротехнике Попова). Па ипак су данас хиљаде радио станица, стотине милијуна радио слушалаца, медицинске и друге примјене високе фреквенције итд. најбоље признање Теслином генију.
Теслини проналасци донијели су милијунске профите америчким капиталистима. Он сам је умро у биједи, у сиромаштву хотелске собе Њујорка. Данас наши ствараоци не морају као Тесла да иду у туђину него имају све услове да на својој груди даду од себе све што могу. Није овде ријеч само о научним радницима Теслиног ранга. Сви наши научни и технички радници имају најшире могућности да своје знање и своје способности примијене на широкој њиви наше изградње и нашег што бржег техничког напретка.
др Јосип Лончар,
проф. Техничког факултета
у Загребу и члан Југославенске академије знаности и умјетности
Никола Тесла, Борба 8. јануар 1948, број 7, год. 13, страна 2