КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД
НИКОЛА ТЕСЛА
— Поводом треће годишњице његове смрти —
У јутро 7 јануара 1943 године, на 33-ћем спрату хотела „Њујоркер", у соби чији прозори гледају на центар града Њујорка, наслоњен на неколико јастука лежао је Никола Тесла мртав, са смрзнутим изразом доброћудности на усахлом лицу. Сто са хрпом новина и неколико лимених ормана са многобројним Теслиним рукописима, махом забелешки формула више математике, сачињавали су скоро сав намештај собе где је Тесла, у сиромаштву, провео последњих десетак година живота.
Под таквим условима преминуо је у осамдесет седмој години живота један од највећих научника Америке и света, славни син Лике, за којег је амерички научник д-р А. Б. Беренд рекао: „Када би уклонили из нашег индустриског света резултате Теслиног рада, точкови индустрије престали би да се окрећу, наши електрични возови и кола зауставили би се, наши градови би се замрачили, наша предузећа и фабрике престали би да раде..."
* * *
Године 1884, разочаран подвалама и несавесношћу једне компаније у Паризу, за коју је радио извесно време, Тесла се упутио за Америку. На то га је навела жеља за остварењем његових великих проналазака, који су му се већ годинама неодољиво вртели у глави... (Једна од многих особености Теслиних испољавала се и у отсуству макаквих цртежа при прављењу изумљених модела. Тесла је стварао изум мислено до најситнијих детаља, служећи се математичким формулама и феноменалним памћењем. Кад је све било готово у глави, Тесла је свој изум мислено „пуштао у кретњу", на пример мотор, изучавајући његове недостатке и томе слично. И када је био потпуно задовољан својим мисленим експериментима, тек онда је сам у лабораторију правио модел — тачну копију онога из главе. Стављен у погон, модел је практично потврђивао правилност Теслиних прорачуна и замишљања).
Теслини проналасци и његов огромни научни рад долазе у оно доба када се у Америци вршила убрзаним темпом централизација капитала, када је процес стапања индустриског и банковног капитала у финансиски капитал узимао све већи мах. „Расипном генију", како Теслу сада (после смрти) називају у Америци, претстојало је да се са својим великим проналасцима и научним радом хвата у коштац са свемоћним монополима а не са малим предузећима из прве фазе капитализма. Нарочито су неки Теслини проналасци били тако велики, да су морали довести до читавих преврата у техници и индустрији, они су рушили признати „статус кво" и постављали поједине гране индустрије на сасвим нову техничку основу. И док је борба међу појединим магнатима финансиског капитала нагонила једну групу да прими Теслине проналаске и да њиховим остварењем туче противника, дотле су други крупни магнати, нарочито они који су заснивали своју производњу на Едисоновим проналасцима, водили беспоштедну борбу против Тесле, против његових проналазака и научног рада. У томе се није презало ни пред чим. Тако, на пример, у доба кад је Тесла био у највећем напону својих снага, једне ноћи док се враћао из свога лабораторија, неко је га тако снажно ударио по глави, да је пао онесвешћен. Исте ноћи „случајно" му је изгорео лабораториј.
Сједињене Америчке Државе у оно доба биле су најпогодније поље за реализацију великих Теслиних проналазака, за пренос тих проналазака из Теслине главе у његов мали лабораториј у Њујорку, а из лабораторија, савлађујући безброј тешкоћа - у индустриску производњу. И свако такво остварење свог изума Тесла је примао и славио као нову победу човека и науке над силама природе.
Али господство монополистичког капитала условљавало је у исти мах и Теслине неуспехе, које је он осетио од првог дана ступања на тле Америке, па до последњег дана у хотелу „Њујоркер". Што се јаче и више остваривало господство финансиског капитала, то су се Теслини проналасци све теже пробијали ка остварењу.
Теслини проналасци такве су природе, да су могли њему дати монополски положај у многим гранама индустрије (полифазни систем, који је од електрике направио оно што је она данас у свету; високо фреквентне струје, бежични пренос итд.). Међутим, Тесла се опирао да се укопча у интересе компанија и зато га је монополистички капитал - искоришћавајући његове проналаске - материјално ломио и забашуривао његово име.
Какo су у пракси изгледали успеси и неуспеси Теслиног рада под овим условима и околностима, може се донекле видети из следећег случаја, који је изнео амерички писац Џон Онил у књизи „Живот Николе Тесле".
Негде 1888 годне главни власник и оснивач „Вестингхауз електрик компани", Џорџ Вестингхауз дошао је из Питсбурга у Њујорк, да види Николу Теслу, са намером да откупи његове изуме полифазног мотора, чију је важност схватио, а против чега су водиле борбу друге компаније електричне машинерије, које су се базирале на Едисоновим изумима и једносмисленој струји. (Тесла и Едисон су стајали на супротним гледиштима у науци, а време је већим делом дало за право Тесли). Пошто је Тесла у своме лабораторију, који је подигао помоћу позајмица, показао Вестингхаузу свој мотор на наизменичну струју, огромно откриће обртног магнетског поља, питсбуршки индустријалац и проналазач откупио је од Тесле низове патената, који се односе на овај мотор, за један милион долара, и начинио с њим уговор, према коме је Тесла до истека рока свога патента имао да прими од дотичне компаније по један долар од сваке коњске снаге произведених мотора. До 1905 године, када је истицало право патента, произведени Теслини мотори су бројали око 12 милиона коњских снага. Према уговору, Тесла би имао да прими 12 милиона долара те године. Међутим он није примио ни једног долара. А примљени милион долара одмах је утрошио - пола на враћање дуга, који је настао услед подизања лабораторија, а пола на нове експерименте
Стари Џорџ Вестингхауз нагледа није знао да је бесповратно прошло доба слободне конкуренције, да је настало доба превласти финансиског капитала, што се односило и на његову компанију. Остварење и производња Теслиног изума, који је после направио читав преврат у индустрији Америке и света, преоријентација на Теслин електрични систем, захтевало је не само нове улоге капитала у стару компанију Вестингхауза, већ и њено спајање са другим компанијама. И Вестингхаузу је било речено са врхова финансиског капитала, да не може бити не речи о новим инвестицијама у проширење компаниje, које би угрозило постојеће интересе капитала инвестираног у једносмислену струју. А с друге стране, они крупни капиталисти који су схватили далекосежност Теслиног открића и били готови да га употребе у производњи, устали су против „Теслиног долара", против увлачења једног проналазача - „аутсјадера" у „свети храм" монопола. Узалуд је Вестингхаузу доказивано да ће то бити укључено у трошкове производње и плаћање купца - потрошача. Компанија је већ до тога времена утрошила већи део свога капитала у индустриско освајање Теслиног мотора, и сада се под даним условима налазила пред крахом.
Џорџ Вестингхауз посетио је тада Теслу у Њујорку и испричао му пред чим се налази његова компанија. Суочен са опасношћу да пропадне његов велики изум, Тесла је разрешио Вестингхауза обавеза уговора, поцепавши га, у уверeњу да ће Вестингхауз, сачувати своју компанију од пропасти, омогућити њему остварење полифазног изума.
Монополистички капитал је после згртао огромне профите од реализације Теслиног мотора, док је „расипни геније" остао без паре.
Овде ја реч само о једном Теслином открићу и судбини тога открића без кога Нијагара не би била искоришћена и Дњепрострој не би радио. Међутим, Тесла је у свом бурном проналазачком животу и раду законски регистровао неких 700 проналазака. Па и поред свега тога, услед околности и природе финансиског капитала, био је присиљен да велики део времена троши на тражење средстава за живот и рад, времена које би у другим повољнијим приликама утрошно на слободан научни рад. Чак и онда када је Тесла материјално најбоље стајао, та средства су била сувише малена за онај огромни размах научног рада и стваралаштва за који је био способан његов плодни ум. Приватни лабораторији били су исувише неадекватни за неограничени размах овог научника великих размера.
И тако је Теслино име било заташкавано безобзирним интересима монополистичког капитала.
*
Тесла је гледао на своје проналаске као на својину читавог човечанства. Он је исувише био „непрактичан" да оцени разорну природу монополистичког капитала, његов јасни ум науци није исто тако јасно гледао и у друштвену стварност, али је осећајем био на страни напредних снага човечанства, које једино гарантују слободу и могућност научног рада. Зато је разумљиво што је Тесла доследно афирмирао Совјетски Савез - лично и јавно, док је скоро сва америчка крупна штампа нападала земљу социјализма, и кад је Лењин позвао Теслу да се пресели у Москву, једина ствар која га је спречила да не прихвати тај позив, како је сам Тесла причао, била је старост и бојазан да ће претрпети неуспех „пресађујући се на ново тло". Тесла је сваком приликом слао поздраве совјетској Академији наука, Совјетском Савезу и Црвеној армији.
Надајући се у необавештеност остарелог Тесле, издајник Фотић заједно са својом бандом покушавао је 1942 године да злоупотреби Теслино име за прљаве издајничке махинације против народа Југославије. Али ни ту Тесла није изневерио свој здрави инстинкт напредности. Када су Фотићеви фашисти предложили да Тесла буде почасни претседник шовинистичко-фашистичке Одбране. Тесла је упутио „Слободној речи" и свој штампи телеграм: „Молим објавите да емфатично одбијам све везе са Српском народном одбраном".
А када је у јулу 1942 године, пола године пред Теслину смрт, сазван седми Видовдански антифашистички конгрес америчких Срба, Тесла је послао конгресу поздрав у коме је рекао:
„Желим најбољи успех конгресу Срба, јединствених у борби против нацизма и свих његових појава, јединствених у слози са Хрватима и Словенцима за Америку и Југославију".
Пошто је политички стајао на позицијама југословенског антифашистичког покрета у Америци, на позицијама народно-ослободилачког покрета у Југославиjи, логично је било и Теслино одушевљење поводом стварања Свесловенског одбора у Москви и поводом сазива Конгреса америчких Словена. Здравље му ниje дозвољавало да присуствујe Првом конгресу Словена Америке, већ је упутио поздрав у коме даје правилну оцену историске улоге Словена у борби за уништење фашизма, истичући своју увереност у њихову победу. Тесла је непоколебљиво веровао у победу Словена на чeлу са Совјетским Савезом, у победу Уједињених нација над фашизмом.
Одазвавши се позиву српског и хрватског антифашистичког покрета у Америци, који је на нашем језику објавно брошуру Хенри Валаса, тадашњег потпретседника, Сједињених Америчких Држава, „Столеће обичног човека", Тесла је написао предговор за ово издање. У том предговору, написаном два месеца пред смрт, Тесла између осталога каже:
„Из овог рата, највећег од када је историје, мора се родити нови свијет, који ће оправдати жртве што их човјечанство подноси. Тај нови свијет мора бити свијет у коме неће бити експлоатисања слабих од јаких; где неће бити понижавања сиромашних од силовитости богатих; где ће дела ума, науке, умјетности служити заједници за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства. Тај нови свијет неће бити свијет погажених и понижених, него слободних људи и народа, једнаких у достојанству и поштовању човјека..."
Тако је овај научник, које је спознао законе природе а законе друштва само интуитивно назирао, правилно видео будућност.
Мирко МАРКОВИЋ