НИКОЛА ТЕСЛА СЛАВНИ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР и његово бављење у Београду.
У једном од прошлих бројева донели смо вест, да ће Србин Никола Тесла посетити Београд. Том смо приликом врло у кратко саопштили нашим читаоцима, ко је Никола Тесла и какву важност има његов ум за данашњу науку — електротехнику.
Овом ћемо приликом да обележимо бављење г. Тесле у Београду.
Као што је познато, општина је београдска преко својих заступника позвала г. Теслу да као њен гост посети Београд. Тесла се је овом позиву радо одазвао и приспео у Београд 20. маја у вече брзим возом, дочекан од многих учених београђана и врло много великошколаца.
Са станице отпраћен је у спремљен му стан у „Империјалу".
Сутра дан је г. Тесла пре подне био код господина министра просвете и црквених дела. Одавде је са господином министром просвете отишао у двор, на аудијенцију код Његовог Величанства Краља, а одатле првоме краљевском намеснику г. Јовану Ристићу.
Пред свима овим високим личностима Тесла је изјављивао своју радост, што му се дала прилика, да неколико тренутака проведе међу својом браћом Србима.
По ручку је наш врли гост посетио народни музеј и пошто је сат и више пробавио у њему, разгледајући српске старине, отишао је у Велику Школу, да се лично упозна са професорима нашег највећег просветног завода. Сем професора дочекала га је у Великој Школи и сва великошколска омладина, којој је велики Србин у кратким потезима означио успехе науке у погледу електротехнике, као и своје радове на томе пољу.
Око 5 и по часова Тесла се је са председником општине, професорима Вел. Школе и другим ученим људима прошетао по Калимегдану.
У вече се одвезао у Вајфертову пивару где је општина београдска у част свога госта спремила дружевну вечеру и дала прилике многим људима од науке, да се са Теслом упознају.
Те вечери скупило се око Тесле више од стотине које представника свију просветних завода у Београду, које других одличних грађана. На свачијем се лицу могла видети радост, што је у своме друштву могао видети човека, који ће својим умом учинити еру у науци, у историји људске културе, који ће доказати, да је и Српски народ способан не само да буде образован, него и да предњачи у образовању, који ће сјајно осветлати образ српскоме народу пред целим светом и на пољу науке. Но и наш мили гост Никола Тесла није се мање радовао, што је видео око себе толико много искрених поштоваоца, изјавив, да ће му овај срдачан пријем дати нове снаге, да започети рад продуж и доврши, те да тако што више користи науци и српскоме народу.
За време вечере било је врло лепих здравица. Прву је здравицу напио председник општине Њ. В. Краљу, у којој је споменуо, да је Његово Величанство примило Теслу врло љубазно, интересујући се живо за науку, на којој Тесла ради. За овом здравицом дошла је ректора Вел. Школе, који је у лепом и језгровитом говору изјавио радост у име професора Вел. Школе, да међу собом виде Србина, који је научним радом својим стекао светскога гласа. Сви представници појединих корпорација поздравили су г. Теслу, а он је у два маха одговорио на здравице са беседом, у којима је живо изражавао своје српске осећаје.
Г. Ђока Станојевић, проф. Вој. Академије, наздрављајући г. Теслу, описао је у кратко рад и успехе његове на електротехничком пољу.
Да би наши читаоци видели, шта је Никола Тесла урадио, и за што се његово име у научноме свету слави, доносимо овде говор г. Станојевића у целини: *)
*) Овај је говор препштампан из „Малих новина", бр. 143. од 27. Маја о. г.
Господо и браћо,
И ако је Београд до сад у више прилика дочекивао људе великога гласа, ипак је ово први случај, да у својој средини види не само научника, коме цео свет одаје пошту, него научњака Србина. И ма да знам, да су вам свима у памети научни радови г. Тесле, опет сматрам да не ће бити на одмет, да вас у најкраћим потезима опоменем на најглавније моменте његовог, истина мучног и тешког, али у исти мах и веома значајног рада.
Нећу да идем далеко у прошлост, кад су они појмови, које је изучавала физика, били сваки за се одвојени и без икакве везе, кад су топлота, светлост, електрицитет и магнетизам стајали сасвим одвојени један од другога. Нећу да се задржим ни на почетку овога века, кад међу свима тим појавама није имало никаквог већег сродства, него у прошлим вековима. Зауставићу се одмах на половини нашега века, кад су топлота и светлост чинили једну групу појава, кад је светлост била видљива топлота а топлота невидљива светлост, и кад су електрицитет и магнетизам били два разна облика једне исте појаве. У то доба, кад су поменуте четири групе физичких појава сведене биле на две потпуно различне међу собом, покушавао је енглески физичар Максвел да их на неки начин споји. Он је изучавајући однос између електристатичких и електромагнетских појава, нашао, да је тај однос нека брзина и да је та брзина, брзина светлости. И држећи да није никаква случајност што је између разних електричних појава нашао умешану и светлост, он је, на основу још неких података, поставио основу за електромагнетску теорију светлости.
Ако ми дозволите да се изразим једном сликом, Максвел је преко провалије која раставља светлост и топлоту с једне, и магнетизам и електрицитет с друге стране пребацио једну танку жицу, која је истина, спајала обе обале, али је та веза била веома слаба и незнатна. Данас је г. Тесла преко провалије, а између обеју обала, сазидао мост, којим се без икакве опасности а с највећом сигурношћу може прећи из топлоте и светлости у електрицитет и магнетизам и обратно.
Давши вам, у главноме теориски значај експеримената г. Тесле, хоћу мало да се задржим код начина, којим је он тај веома важан резултат постигао.
Познато је, да кад се једна спроводна жица само приближи или удаљи од магнета, да се у тој жици појави тренутна електрична струја. Исто ће то бити и кад је жица у миру а према њој се креће магнет. И имајући тако лак и згодан начин за изазивање струја, данас се више електрицитет не добија за индустриске циљеве ни трењем ни хемиском реакцијом. Сада се воденом паром једна гужва жица окреће око магнета (или магнет око жице) у тако званим динамо-електричним машинама, и у тим се жицама изазива струја коју ми можемо употребити било за осветљење, било за ма какве друге циљеве.
Струје, које се на тај начин помоћу магнета могу изазвати, двојаке су природе: или све иду једним истим смислом и онда се зову једносмислене, или иду час једним и час другим смислом, и онда се зову наизменичне струје. Г. Тесла се задржао код ових последњих.
Брзина, којом наизменичне струје могу мењати свој смисао, може бити или мала или веома велика. У обичним, досадашњим машинама, струја промени свој правац само неколико стотина пута у секунди. Г. Тесла је конструисао машине у којима струја промени свој смисао више десетина хиљада пута у једној секунди.
И струје, које тако брзо мењају свој смисао, имају особити карактер, као што ћемо мало час видети.
Ток електрицитета у једној жици може се врло згодно упоредити током воде. Као год што вода може тећи у врло великој количини а са слабим падом (као код великих река), или у малој количини али с великим падом (код водопада), исто тако може кроз једну жицу протицати електрицитет у великој количини али са слабим напоном, или у малој количини али с високим напоном. И ако се помоћу обичних машина могу добити струје доста високог напона, г. Тесла је обратио сву своју пажњу на то, да производи струје изванредно високог напона. И док обичне машине дају струју од 5, 10 или 20.000 волата, дотле машине, које је конструисао г. Тесла, дају струју од 100, 200 и више хиљада волата. Те струје с тако високим напоном и мењајући свој смисао више десетина хиљада пута у секунди, дале су изванредне и сасвим неочекиване резултате.
Кад се струја поменутих особина спроведе кроз голу бакарну жицу, жица одмах засветли али остане хладна. Ако такву струју спроведемо кроз две жице, једну од друге растављене, цео простор између тих жица светли, и ако никакве везе међу њима нема. Кад се жица, која такву струју проводи, ма на ком месту прекине, онда на том месту избија јак електричан пламен, као кад гори светлећи гас под високим притиском. Али овде не сагорева жица, као што сагорева гас, него се само електрицитет просипа у светлим варницама.
Кад се два наспрамна дувара у соби обложе цинканим плочама, па се струја спроведе у те плоче, онда је цео простор између њих тако наелектрисан, да што се год у њ унесе, одмах почне светлати. Комад гвожђа, стаклена цев, или што друго, блиста се у рукама г. Тесле, кад их унесе у ту електричну атмосферу.
Али што је највећу сензацију учинило у целом ученом свету, то је ова појава:
Кад се наизменична струја од неколико само волата напона пропусти кроз човечје тело онда се по целом путу, куда струја пролази осећају несносни болови. Кад је струја јача, болови по- стају опасни, тако да кад струја достигне напон од 1000 или 2000 волата, она постаје смртоносна. Тако је јака струја за убијање злочинаца.
Али кад се кроз човечје тело пропусти струја од 100 или 200.000 волата, онда је сасвим безопасна.
Да бих вам што боље представио контраст између дејства слабих и веома јаких струја, дозволите ми једно упоређење. Позната је ствар, да се човек из пушке може убити. Још ће сигурнија смрт бити кад се на човека избаци 5, 10 или 50 пушака. Али помислите, какво би изненађење било, кад би на човека избацивали 10 или 20.000 пушака и он ти остао жив. Исто је то и с електричном струјом. Док човек умире под ударцима струје од 200 волата, дотле г. Тесла пред скупом највећих научара енглеских и француских пропушта кроз се струју од 200.000 и ништа не осећа.
Погрешио сам кад сам казао да ништа не осећа. У том тренутку прожима га неко особито осећање, он је у некој врсти екстазе, у којој му пред очи излази слика свога завичаја, он се сећа да га је српско млеко одојило, па исповеда целом свету да је Србин (бурно одобравање).
Браћо, јуче ми је г. Тесла у разговору рекао, да ће наука, а нарочито електротехника, преобразити цео наш друштвени живот. Свак, ко мало познаје напретке научне за ово неколико последњих година, тај ће његову замисао потпуно одобрити. Али у што сам тврдо уверен, и у чему ћете се сви скупа са мном сложити, то је, да тај преображај неће и не може нико други извршити, до једино наш брат Никола Тесла.
И наш омиљени песник Змај Јован Јовановић поздравио је госта са песмом, коју је потресеним гласом сам прочитао. Песма та овако гласи:
ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд.
Не знам шта је, је л' суштина Ил' то чини само мис'о, — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрис'о.
На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја, (После може и етиром).
— — Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну, Па одлете у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе, Оде летом јаче струје, У далеку Колумбију, Да ти умље колумбује.
И ти Тесла, у којем се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље, Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло дојчине му, Сисни дојку, сине врли; Свака грана српског стабла Тесли теоа, Теслу грли.
Београд је данас сретан, Рукујућ' се српском диком И открива срце своје Пред Србином, велебником.
Но ти мораш опет натраг, — Састанак нам кратка траја — Ал' топлоту носи собом Братинскога загрљаја.
Остварена ј' мис'о твоја, Мис'о дивна и голема; Међу нама биће везе, А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика (Електрика наших срца) И без жице и без кабла.
Змајова.
За време читања Тесла је пољубио руку Змајеву, јер су га речи песникове јако узбудиле.
За све време овог весеља Тесла је био веома расположен а услед тога и сви искупљени пријатељи његови. Весеље је трајало до 12 часова, када се је наш омиљени гост са свима срдачно опростио.
Сутра дан у јутру отпутовао је славни Србин Никола Тесла у Пешту одакле ће опет у далеки свет — северну Америку — да својим умом шири славу и име Србиново, да доказује свету велику способност Србинову не само на бојноме пољу но и на научном.
„Српске Новине"* описују личност Теслину овако:
*) Бр. 113 од 1892. г.
Г. Тесла је необично симпатична и маркантна појава. Висока раста, сувоњав, црномањаст, бледа лица, замишљених сањалачких очију испод широка чела, с веома финим цртама лица, — он и на први поглед скрене на се пажњу посматрачева. Говори лагано, изврсним српским језиком из његове поносне Лике, и ако је скоро 15 година провео далеко од свога завичаја и од свога народа. Необично је смеран, готово стидљив. Он при првом погледу на њ показује да је век свој провео у мислима, далеко од обичнога сјаја и вреве светске.
Београдске општинске новине. (1892, 31. мај). Никола Тесла: славни електротехничар и његово бављење у Београду (стр. 2 - 5). Београдске општинске новине, бр. 23, год. X.