Никола Тесла у Београду.
Престоница наше мале али миле и драге краљевине, која је плод и дело оне велике и јуначке борбе наших дедова и отаца, — примила је у своју средину 20. о. м. у 10(1/2) часова у вече високог госта, Србина душом и телом, сина поносне и кршне Лике, човека чија се слава простире на све стране света; и чије име с највећим уважавањем спомињу и научењаци који су давно стекли светског гласа: чувеног електро-техничара, г. Николу Теслу.
Сви кругови престонички, који су и мало што чули о г. Тесли, с нестрпљењем су ишчекивали његов долазак, који је био заказан 20. о. м. у 10(1/2) часова у вече.
И ако је наш брат и мио нам гост изразио општинским изасланицима, који су један дан раније дошли из Пеште, да не жели нити хоће каквог дочека, ипак је тога вечера на станици сем општинских изасланика, г. г. инжењера, многих чиновника, био и велики број омладине са Велике школе, богословије и учит. школе, који су горели од жеље да виде свога сународника, што је тако високо дигао углед српском имену.
Чим је воз стигао, међу присутнима настало је живо кретање, и све очи биле су упрте на место, где је воз стао, а како су се сви у том тренутку пријатно осећали, кад су видели човека онако славног, а тако младог!
Одма се поздравио са изасланицима општинског одбора, и праћен с леве стране г. Љ. Клерићем професором Вел. Школе а с десне председником општине прошао је кроз шпалир одушевљене омладине, која га је поздрављала бурним усклицима: „Живео! Живео!"
Он је потресен и ганут отпоздрављао омладину махањем руке, додајући уз благи осмех својој раздраганој браћи: „мање одушевљења браћо."
За тим је одмах сео у кола са г. Клерићем и председником општине и одвезао се у „Хотел Империјал" уз дуготрајно клицање присутних.
Г. Тесла је леп, црномањаст човек, малих танких бркова, висока и лепа стаса, ведра чела изгледа млађи но што је; при том је врло пријатан и симпатичан, а његов благ осмех привлачи човека да му одмах поклони своје симпатије.
У четвртак 21. о. м. г. Тесла је примљен врло срдачно од Његовог Величанства краља, где се је задржао пун сахат.
Наш млади Господар јако се интересовао за чувене проналаске г. Теслине на електро-техници, и великом пажњом слушао је овог великана.
Истог дана чинио је г. Тесла посету и г. г. краљевским намесницима, и код њих се неко време задржао, разговарајући се о својим проналасцима.
За тим је био код г. министра просвете и црквених дела, и са њим се мало провезао по вароши.
У почаст његову приређен је у „Хотел Империјал" ручак, где су били г. г. општински одборници, неколико професора Вел. Школе и многи виђенији грађани престонички.
После подне г. Тесла је походио народни музеј и кабинет г. Љ. Клерића где је видео најновија проналаска г. Клерића „полигониграф" о коме се је г. Тесла врло повољно изразио, као у опште о раду г. Клерића.
Кад је из музеја долазио у Вел. Школу, на улазу чекала га је сакупљена великошколска омладина, која га је учтиво поздрављала, на чије је поздраве раздраган одговарао „здраво браћо".
Док се је он задржавао у кабинету г. Клерића дотле је сва сакупљена омладина очекивала г. Теслу у дворани Вел. Школе.
Праћен свима професорима Вел. Школе тачно у 4 сата ступио је у дворану поздрављен одушевљено од омладине која га поздрави громогласним узвицима „живео, живео!" а за тим се опет све утиша.
Ту тишину прекиде узбуђен до дна душе наш стари и оседели професор, ректор Вел. Школе, г. Коста Алковић речима:
„Господине, сматрао сам за своју пријатну дужност, а држао сам да ћу угодити жељи и осећањима вашим, ако вам представим нашу универзитетску омладину, нашу узданицу, нашу будућност и да њен одборник жели њихов кад сам вас довео, да вас представим онима, на које ми данас све наде полажемо."
За тим опет наста нема тишина. г. Тесла је био тронут, потресен дочеком своје младе браће, пун минут г. Тесла није могао ни речи проговорити, од силног узбуђења, док благи и мио глас Теслин прекиде ћутање овим речима:
„Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем, којим ме ви предусрећете, и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења на страни у далеком свету далеко од своје отаџбине, далеко од вас господо, моја мила браћо, налазим овога момента овде, међу вама.
Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем, што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда осећам само Србин и ништа више. Дешава се господо, да човек, удаљен од своје отаџбине занет послом каквим се ја занимам, по каткад сметне с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да ако и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст још више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао"...
Даље је г. Тесла говорио о исполинској борби наших предака на Косову, који су морали подлећи врло великој сили Османлија, да ће се назадак који је наш народ у науци показао услед тога пораза, надокнадити само један геније, једна воља, један срећан тренутак, и да ћемо и ми доћи у ред најобразованијих народа, а он то верује јер је српски народ, народ бистар и млад.
Његов говор прекидан је чешће, где је г. Тесла манифестовао своје српске осећаје и говорио о своме народу, са „живео."
За овим је г. Тесла проговорио неколико речи о својим најновијим проналасцима, што је све и од стране г. г. професора, и омладине пажљиво саслушано. Вредно је било видети физиономију лица свију слушалаца, кад је г. Тесла говорио о својим електротехничким проналасцима и успесима, то се не да описати, то би се само могло снимити.
Кад је г. Тесла завршио свој говор, при растанку поздрављен је од омладине кличући му: „Живео!" „Срећан пут!"
За тим је г. Тесла у друштву са г. г. професорима отишао на Калимегдан, где је војна музика дунавске пуковније приредила концерт, и ту је г. Тесла био предмет опште пажње.
У вече је била вечера у Вајфертовцу у част г. Тесле, на којој су били неколико г. г. министара, професора војне академије, општински одбор, и велики број наших виђенијих грађана. На вечери је пало врло много здравица, на које је г. Тесла одговорио напоменув и то, да је изненађен оваквим дочеком и да је таку радост осећао само још два пут приликом својих проналазака, и топло се захвалио својој одушевљеној браћи. Змај Ј. Јовановић поздравио га је једном пригодном песмом.
Г. Тесла је 22. о. м. изјутра отпутовао за Лондон, обећавши да ће нас до године опет посетити, кад ће држати и једно предавање са експериментима, за тим је казао да ће прво сваки свој проналазак објавити на српском језику. „Евала брату, који не заборавља свој народ и име српско, нека га Бог још дуго поживи да прославља српско име, да се народ њиме поноси."
У Београду, 23. маја 1892. г. Север.
Никола Тесла у Београду. (1892). Браник, Нови Сад, 28. мај (9. јун) 1892, бр. 61, год. VIII, стр. 3.