Никола Тесла у Београду.
Овај славни Србин, син наше Лике, светски научар, који је задивио цели учени свет својим великим и бистрим умом и о коме се данас занима цели учени свет, овај српски див, који се такмачи са најславнијим светским електро-техничаром Едисоном, као што се некада Србин Бошковић такмичио првим светским математичарима као Њутном и осталима, — био је ових дана у Београду, где је најсјајније и највеличанственије дочекан и предусретан. О томе се дочекивању сва престоничка штампа и сва без изнимке, одушевљеним речима поздравља милог госта.
Тесла је дошао у Београд прошле среде и остао је до петка ујутро. На станици је од престоничке интелигенције дочекан и одушевљено поздрављен. Прегледао је све важније зграде и пределе, праћен од председника општине и многобројних угледних грађана, а истог дана приређен му је сјајан банкет, на коме је пало много а врло лепих здравица. Г. Тесла је необично симпатична личност, како пишу београдски листови, веома висока раста, сув, проницав, бледа лица, замишљених, сањалачких очију испод широка чела, с веома финим цртама лица — он и на први поглед причињава утисак посматрача. Говори лагано, изврсним српским језиком из његове поносне Лике, и ако је скоро 15 година провео далеко од свога завичаја и од свога народа. Необично смеран, стидећ, он при првом погледу на њега показује да је век свој провео у мислима, далеко од обичнога сјаја и тутња светскога. И овакав, кад се појавио међу ученике на банкету који му је приређен у Скупштини, изазвао је код свију присутних подједнако пријатне утиске.
За вечером напио је прву здравицу председник општине Њег. В. краљу, пожелевши да га Бог поживи на срећу земље и народа, а на корист науке, с којом је поклонио пажњу и примио необично љубазно и радосно нашега драгога госта. После ове здравице дошле су многе дивне и лепе здравице, које су учиниле да је ово вече одистине била једна одушевљена овација једноме великоме Србину, који је име српско урезао на пољу највећих проналазака овога века златним словима. Наздравио је г. Тесла прву здравицу г. Алковић, проф. В. Школе, у лепоме говору напоменуо је, између осталога, да се радује, у име највећег просветног завода у Србији, што је српско име његово стекло толико гласа у научном свету, да се сви Срби њиме могу поносити. Г. Тесла је захвалио за здравицу и у своме говору поменуо, да ће његово срце, далеко за атлантским океаном, вазда куцати за Српство и његову будућност и у часовима, кад га његове мисли буду носиле у сферу електричних таласа. Отпоздравио г. Теслин дочекан је бурним и дуготрајним живео! Г. Ђока Станојевић изнео је у живом и лепом говору, на начин разумљив и за шири свет, какве су заслуге г. Тесле у електротехници и напио за дуг живот овог великана. За овим је наш уважени старина Змај устао и потресеним гласом прочитао песму:
Не знам шта је, је л' суштина,
Ил' то чини само мис'о, —
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис'о.
На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
— Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу — сину;
Најсвежији лист му трепну
Па одлете у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло дојчине му,
Сисну дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан,
Рукујћ' се српском диком.
И открива срце своје
Пред Србином, велебником.
Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја —
Ал' топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.
Остварена ј' мис'о твоја,
Мис'о дивна и голема;
Међу нами биће везе,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жица и без кабла.
Никола Тесла у Београду. (1892). Застава, Нови Сад, 27. мај 1892, бр. 82, стр. 2.