Новији Теслини огледи.
На своме триумфалном путу кроз Европу, пре десетак година, Тесла је изјавио једном приликом, одушевљен братским пријемом у Београду, да ће његове замисли, ако се остваре, постати доброчинства за цело човечанство и да ће му при том бити најслађа помисао: да је то дело једнога Србина. Теслине наде почињу се остваривати; негдашњи незнатни сарадник Едизонов најлак засењује славу свога америчког учитеља; данашњи електротехничари стоје под утицајем Теслина генија. О плодности Теслина рада сведоче многобројни његови проналасци: до 27. новембра 1891. год. износио је њихов број 49; од тада је тај број, без сумње, знатно увећан. Тесла је даровао човечанству нову светлост, јасну, хладну, без проводника, „светлост будућности"; ризницу лекова обогатио је новим средствима, те постао лекар људског рода; он је пронашао начин да минералише ваздушни азот, да га претвори у биљну храну, чиме је постао, у неку руку, хранитељ народа. Тесла се подухватио да заталаса грдну количину земљине електрине, да из ње поцрпе огромне количине енергије; он је на путу да постане „громовник Никола" на земљи. Телеграфија без жица спроводница за сада је још на слабим ногама; она ће се остварити успешно тек употребом Теслиних струја. Тесла се носи мишљу, заснованом на хладном рачуну, да шаље вест на планету Марс, да пронесе, тако рећи, славу српског имена до самих небесних висина!
Теслина слава и проналасци оснивају се на електричним струјама високог напона и веома велике учестаности. Као што је познато, у науци се разликују две врсте кретања струје: у једнаких („једносмислених") струја (Gleichstrom) електрина тече увек у истом правцу; у наизменичних струја (Wechseltrom) пак мења се правац трепериво много пута у секунди. Тесла је за своје огледе употребио наизменичне струје веома високог напона, које мењају свој правац веома брзо. Ради тога је смислио нарочите справе за производњу струје, генераторе (који у немачкоме носе звучно име: Hochfrequenzwechselstromgeneratoren). Велика је заслуга Теслина, што је скочио са струја од две или три хиљаде волата напона на струје од пола милиона волата, па и јаче. Уместо да ради са наизменичним струјама од сто или двеста учестаности у секунди, он је изазвао струје од више десетина и стотина хиљада фреквенција у секунди. Теслине машине за напоменичну струју имају по неколико стотина полова. Веома брзим обртањем машине постиже се веома брза промена полова, а тим се добивају струје високог напона, какве дотле у пракси нису употребљаване.
Дивотни учини Теслиних струја задивили су учене и неуке гледаоце, кад је Тесла пре десетак година (1891. и 92.) изводио своје чувене огледе у Њујорку, Лондону, Паризу, нашем Београду и Пешти. Ну Тесли није било до тренутног ефекта, он је озбиљно настојавао, да својим проналасцима даде практичне вредности, да благотворно утиче на бољитак друштва, на унапређење индустрије. И успео је, и успеће ускоро.
Први важнији проналазак Теслин на пољу електротехнике беше његов мотор са обртним (ротаторним) струјама, којим је заснована нова ера у индустрији. Овом направом решен је проблем преноса снаге на даљину помоћу наизменичних струја. Тако су упрегнуте у службу човечју природне водене снаге: то је био јарам, којим је покретачка снага Ниагарина водопада подјармљена у корист човечје производње. А шта да речемо за давне светлосне појаве, што их изазивљу Теслине струје? Решавајући проблем о претварању електричних таласа у светлосна треперења, Тесла је постао творац светлости будућности, благе, једнолике, хладне, без топлотних таласања, светлости боље и јевтиније од досадање, светлост без спроводника, која се изазива из даљине у испражњеним стакленим цевима, која је, сем тога, веома хигијенска, јер не замара очи, него напротив пријатно утиче на живце. Тесла, који је прави творац електротехнике са незатвореним струјама, остварио је идеал осветљења без жица. Његове електричне лампе немају такозване праве струје, већ се хране незатвореним струјама. Он је успео да изазове из свога удаљеног апарата јасно светљење у 4 - 500 испражњених стаклених цеви, а да се при томе не послужи другим спроводником, сем ваздуха који је између цеви и апарата. Како су дивне светлосне појаве у оваким дугим стакленим цевима може се оценити по томе, што их је један Француз, гледајући их у Паризу у руци Теслиној, упоредио са „пламеним мачем у руци Арханђеловој".
Истовремено са француским филозиогом Д'Арсонвалом, али независно од њега, градио је Тесла огледе о утицају струја високог напона на човечји организам, па је нашао, да ове не само не шкоде телу, већ напротив веома благотворно утичу на њ. Докле струје од 1 — 2000 волата убијају човека, дотле Теслине струје изазивају повољне учине у ћелицама, нарочито живчаног система. Стога су оне нашле корисну употребу у лекарству, нарочито при лечењу оних болести, при којима опада енергија промета градива, као што је реуматизам, и при извесним живчаним болестима. Овај утицај Теслиних струја на организам тумачи се тим, што живци могу да одговоре само на извесне надражаје, који у јединици времена не прелазе извесан број трептања, слично н. пр. оку и уху, који исто тако не могу да приме и разраде светлосне, односно звучне таласе превеликог броја трептања.
И на другом једном, новом пољу лечења, у рентгенизацији, задобиле су Теслине струје у најновије време велику примену, јер се њима изазивају веома јаки Рентгенови зраци. Тако је Тесла, приликом отварања америчког Рентгеновског Друштва, правио огледе са својим струјама, те је изазвао тако силно избијање х-зракова, да се и на даљини од 50 метара од стаклене цеви јасно јављаху сенке ручних костију на светломе штиту.
Велика је важност Теслиних открића и за телеграфију без жица. Око првенства овога изума отимљу се Талијани Риги и Маркони, Рус Попов, Немци Браун и Слаби и други проналазачи. Ну још пре Марконијева проналаска, Тесла је изрекао, да се помоћу електричних таласа могу кроз горње ваздушне слојеве преносити вести. Стога је оправдано што знаменити немачки електротехничар, проф. Слаби, сматра Теслу „оцем телеграфије без жица". И ако је Маркони успео да отправља варничне телеграме на мања растојања, ипак ће за веће даљине да буде упућен на електрична испражнивања високог напона и велике учестаности, која дају силне светлаце, чија ће таласања моћи да преброде највеће даљине. На растојањима преко 300 км. није до сада ни сам Маркони постигао жељена успеха; ту ће задаћу истом Тесла решити својим електричним испражњивањима огромног напона. Тесла је у последње време толико усавршио своје индукторе или трансформаторе, да је постигао напон од 12 — 50 милиона волти, да је изазвао светлаце од 18 — 21 метра дужине. Својим најновијим справама Тесла производи праву клупчад од електричних змија, огњене, зракасте лопте, које имају у пречнику до 30 метара, „пламенове што урлају", као што веле Америчани. Човек се забезекне пред овим величанственим светлосним појавама!
Од недогледних је последица замисао Теслина, да се користи огромним количинама електрине, чије је седиште у земљи. Он је успео да пронађе начин добивања електрине из овог неисцрпног резервоара, да састави апарате, којима ће усколебати, заталасати земљину електрину и затим извлачити големе светлаце из спроводника, који из земље штрче. Будући ваздух спроводи лако електричне ударе огромне снаге, то ће моћи да се спроводе из земље грдне количине електричне енергије. Нарочито је велика спроводљивост ваздуха за електрину у горњим, ређим слојевима. Развијајући своје мисли у овом правцу, није чудно што је Тесла пустио узде и својој машти, те изрекао наду, е ће моћи, с помоћу телеграфије без жица, да шаље вести на планету Марс — ако је основана Фламарионова претпоставка о живим и интелигентним бићима на тој планети!
Практични дух Теслин умео је да употреби струје високог напона и за хемиске радове. Овај правац рада изазваће преврат у индустрији. Тесла је показао н. пр. како се може знатно појевтињати производња озона из кисеоника. Као што је познато, озон је згуснути кисеоник, који се гради, кад се кроз кисеонички гас пропусти електрично испражњивање. Докле се кисеонички молекил састоје из по два атома, дотле их озонов молекил има по три. Трећи је атом доста лабаво везан за она друга два, те се стога ласно одваја. Отуда је азон хемијски активнији од кисеоника и може ласно да оксидише друга градива. На том се оснива његова употреба за бељење н. пр. платна. Пошто озон убија заразне бактерије, то се и пијаћа вода често пута чисти озоном („озонисање"). Сем тога озон налази примене при пречишћавању шпирита, при готовљењу сирћета из алкохола, даље у лекарству итд. Све ове принове озонове постаће разноврсније и јевтиније, кад се за производњу озона место досадашњег тихог испражњивања употребе Теслине струје.
Још је значајнија употреба струја високог напона за производњу азотних једињења из ваздушног азота. Тесла је успео да својим струјама претвори азот из ваздуха, којега је тамо 4/5, у присуству влаге и других градива, у азотну киселину и у нитрате (соли њене). Овај је проналазак од огромног значаја, пошто је азот битни састојак биљних беланчевина, а зелене биљке су кадре да прераде азот само у облику нитрата. Пошто је до сада опажано, да има извесних бактерија у земљи, које граде нитрате („нитратне бактерије") и других микроба (н. пр. квржичне бактерије у лептиртача) које могу непосредно из ваздуха да асимилишу азот, то је Тесла, својим проналаском, уздигао електричну снагу на степен живе силе. Нема сумње да ће овим да се створи преврат у земљорадњи, јер ће од сада земља моћи сама собом да се поправља. Из земље ће се добивати електрина, која ће градити нитрате из ваздуха; земљино биље имаће богату азотну храну; уштедеће се многи милиони, који су до сада издавали за вештачко ђубре.
И тако је сва прилика, да ће се Тесла да приближи идеалу, који му лебди пред очима: да постане добротвор људског рода, а тиме ће донети част и славу и српскоме народу, из којега је поникао.
П. М. Илић.
Новији Теслини огледи, Дело, 1903, књига 26, година 8, стр. 122-127