Новоименовани митрополит зворничко-тузлански у Босни.
Његово царско и краљевско апостолско Величанство именовало је превишњим ријешењем од 2. маја о. г. Високопречасног господина Николу Мандића, архимандрита манастира Гомирја код Огулина у Лици, митрополитом зворничко-тузланске епархије. Ово именовање спроведено је у смислу конвенције склопљене са васељенским патријархатом од 1880. год. и удовољено је дотичним каноничким прописима о постављању архијереја у Босни и Херцеговини. О овом новоименованом митрополиту „Сарајевски лист" у броју 60. од 6. маја о. г. доноси сљедеће: „Овдје саопштавамо неколике податке из живота новога митрополита колико смо на брзу руку могли да сазнамо. — Митрополит Никола Мандић родом је из Гор. Грачаца у Хрватској и биће му око 50 година. Послије предходних школа свршио је богословију у Плашком, гдје га је покојни владика Лукијан Николајевић рукоположио за капелана и поставио учитељем на богословији, у ком је својству 4 — 5 година провео. За тијем је дошао на парохију у свој Грачац и провео ондје све до смрти проте Тесле у Госпићу. Као парох у Грачацу Мандић је био веома на гласу у свој Лици као вриједан свештеник и реван пријатељ свога народа и просвјете. Помоћу крајишке владе и народа подигао је у Грачацу красну цркву. У то доба ишао је веома на руку и многим босанским бјегунцима, који су по Лици тражили уточишта. По смрти проте Тесле изабран је Мандић за парохију у Госпићу, уз коју је добио и наслов почаснога проте. У том положају остао је Мандић све до лани, када је ступио у калуђерски чин и узео на се име Николе (крштено име му је Петар). У Госпићу је заузимао Мандић одличан положај као реван поборник за културне интересе своје цркве и народа и као врстан родољуб. Популаран у народу, а виђен и уважен у вишим круговима уживао је велико повјерење и владе и народа. Мандић је у Госпићу основао тамошњу српско-православну читаоницу и пјевачко друштво а његовом заузимању ваља благодарити, што је крајишка влада поклонила општини красну двокатну кућу за парохијални дом. У управи епархије карловачке судјеловао је Мандић као дугогодишњи члан конзисторије, као члан многих црквено-народних конгреса у Ср. Карловцима. Његово судјеловање протезало се мимо то и на политичку управу његове домовине. Колико нам је познато Мандић је био у своје вријеме члан комисије за катастарну процјену земаља у Лици, а био је и у мјеш. комисији за уређење планинске паше на Тромеђи, па је у том својству пуно допринио за умирење Личана и Далматинаца. Гр. барон Филиповић као шеф крајишке владе веома је уважавао Мандића као свештеника и лојалног грађанина, и кадгод би Филиповић обилазио Лику, налазио би се и прота Мандић уз њега. Исто повјерење уживао је прота Мандић и под грађанском управом бана грофа Пејачевића и сад. бана грофа Куен-Хедерварија. За своје лојално држање одликован је прота Мандић још под владом барона Филиповића витешким крстом ордена Франца Јосифа. Кад је Крајина потпуно спојена с грађанском управом дошао је прота Мандић као народни посланик у сабор у Загребу, и од то доба учествовао је он у свима саборима у Загребу, а као хрв. слав. делегат и у заједничким саборима у Будимпешти све до ових дана. И у овом положају заузимао је прота Мандић вазда виђено мјесто, цијењен и поштован као свештеник, као веома искусан сурадник на јавном пољу. У свом породичном животу претрпио је Мандић много туге и жалости. Као млад човјек од 25 година остао је удовац са троје дјеце, над којом је лебдио љубављу и бригом родитељског срца чисто стрепећи да ће их сваки час изгубити. Худи удеc нанио му је ту горку судбу, да му је редом отео све троје дјеце, најпослије одраслу шћер од 17 година. У томе чемеру и јаду пренио је Мандић своју љубав на свог рођеног сестрића, којега је послије очине смрти школовао на високим школама и положио темељ његовој данашњој свјетској слави. Тај сестрић његов, то је чувени амерички електротехничар у Њу-Јорку Никола Тесла, син покојног проте у Госпићу и Ђуке Мандића, којој је славан син на велику суботу 1892. године у Госпићу очи заклопио.
Нови митрополит Мандић доноси у свој нови и високи положај многе врлине и заслужну прошлост. По природи је врло симпатична појава у пуној мушкој снази, даровит образован човјек, врло вјешт и њемачком језику, уз то је изврстан проповједник и говорник. Као дугогодишњи члан конзисторије и цркв. сабора познаје темељно црквену управу правосл. цркве, те у томе доноси за свој нови положај много практичног искуства. Својим лојалним држањем умио је Мандић да стекне пријатеља и покровитеља својој цркви и народу у високим круговима, а својом толеранцијом знао је да прибави и уважање римокатоличког свештенства у својој домовини гдје се врло пазио с њим. Ми у овај мах можемо само да се радујемо, што је превишњи избор пао на тако изврсног и заслужног мужа, и да тузланској епархији од срца честитамо на новом митрополиту".
Босанско - Херцеговачки Источник (1892, април - мај). Новоименовани митрополит зворничко-тузлански у Босни. Сарајево, свеска IV - V, год. VI, стр. 178 - 179.