Новости из места и из народа.
— Писмо Николе Тесле. Са билијоном коњске снаге из Нијагаре даваћу знаке Марсу, и моја ће вест допрети не само до те сјајне планете, него и до Нептуна, који је сто пута удаљенији, да наше сунце изгледа мало веће од звезде. Наш ће произвођач за то брзо бити готов и вода с Нијагариног водопада даће ми билијон коњских снага у облику електрицитета. Мој торањ у Варденклајту добиће онолико снаге колико му буде требало. Да доспем до Марса биће потребан само један стоти део. Хоће ли нам се одговорити или неће зависи од тога ко је тамо. Изгледа да ће нам се пре одговорити: Гле, гле, на послетку, ето ми вас зовемо десет хиљада година. У колико ово предсказање изгледа чудновато у толико је обећање још чудноватије, кад се сведе на просте услове, које људи могу разумети. Јер значи, да смо на прагу догађаја да шиљемо саопштења у далеки простор од 2,800.000 миља. Другим речима, нема планете у васељени с којом се неће доћи до комуникације.
То ће бити тако једноставно, као телефонирати с једног краја вароши на други, пошто су справе удешене за две планете и пошто су проучени и објашњени закони и једних и других. Пошто су они људи на Марсу можда напреднији и предузимљивији, они ће најпре научити наш језик и наше законе, затим научити нас њиховом језику, и то помоћу нашег језика. Овај заиста тежак факт могао би се у стварности упоредити са прегнућем да се глуво-немо и слепо дете научи разумевати.
Још у овој ствари треба само мало стрпљења.
Употребљавајући још десети део снаге више него што је потребно, да се пошаље вест Марсу, биће могуће пројектовати на 406 милијуна миља између нас и Јупитера. Употребљавајући један пети део волта с Нијагариног водопада моћи ће се послати вест Сатурну, који је на даљини од 890.000.000 миља од сунца или 795.000.000 од земље. Па и Нептун, најудаљенија звезда у сунчаном систему, неће моћи више да се крије и ако је на даљини од 2.800.000.000 миља од земље.
Схватајући ширим погледима значај чудноватог питања о комуникацији универзе, ишао сам лагано и опрезно, али сам сад дошао до места, где сам апсолутно осведочен о могућности да обновим један од највећих људских снова.
Мој први корак био је да усавршим „велики преносач". У овоме сам имао толиког успеха да је тешко наћи једнаког упоређења страшној снази, јединственој за употребу, помоћу које ће глоб бити трансформиран.
Да објасним у кратко, мој метод кад буде потпуно усавршен даће директну употребу без жица од хиљада милијуна електричних волта из Нијагариног водопада до великог торња у Варденскајту.
Варденскајт ће бити главно место разашиљања снага без жица, не само да осветли цео велики Њујорк, него и да тера железнице изнад и испод вароши у уличне каре, да да покретну снагу елеваторима, аутомобилима, вагонима и ветрењачама, да навија и регулише сатове и да у опште све учини, осем мишљења.
Тако је чудновата моћ торња у Варденскајту да ће се са њега слати и вести Марсу и милијонима других планета.
Подиће се и други торњеви с радијусом од 300.000 миља око Нијагариног водопада, који ће им давати електричне енергије на исти начин, а сваки ће тороњ разашиљати по десет хиљада коњске снаге електрицитета у тензији приближно од милијона волти или више, како то буду прилике захтевале.
У том случају предложено је да се систем прошири, док цела Сев. Америка не буде лепо прекривена станицама са торњевима, које ће бити шесет миља далеко једна од друге, а које ће бити у стању да покрећу машине у Савезним Државама, Канади, Мексици и Средњој Америци.
Њујорк, марта 1906. г.
Никола Тесла.
Новости из места и из народа. Писмо Николе Тесле, Браник, Нови Сад, 18. април 1906, број 85, год. 22, стр. 3