О БОРАВКУ ТЕСЛИНОМ У БЕОГРАДУ 1892 ГОДИНЕ
Змај Јован Јовановић поздравио је Николу Теслу песмом
ПРЕСТОНИЦА СРБИЈЕ ПОЗДРАВИЛА ЈЕ ТЕСЛУ ОДУШЕВЉЕНО
Речено је у прошлом напису да је Тесла по смрти своје мајке отишао у Пешту. Отуда, по позиву Српске краљевске академије, Београдског универзитета и Београдске општине, у мају 1892 године, дошао у Београд где је помпезно дочекан. Цитиране су и Теслине оне карактеристичне речи изговорене на банкету Београдске општине одржаном 21. маја. „Београдске општинске новине" у броју од 17 маја 1892 године донеле су поздрав Тесли под натписом „Никола Тесла гост Београдске општине" а у броју од 31 маја 1892 године песму Јована Јовановића-Змаја „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд":
Не знам шта је, је л' суштина
Ил' то чини само мис'о, —
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис'о.
На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја,
(После може и етиром).
...Стоји стабло, стоји српство,
Мајка сваком месту — сину,
Најсвежији лист му трепну,
Па одлете у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје,
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас срећан,
Рукујућ' се српском диком
И открива срце своје
Пред Србином, велебником.
Но ти мораш опет натраг.
— Састанак нам кратко траја —
Ал' топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.
Остварена ј' мис'о твоја,
Мис`о дивна и голема;
Међу нама биће везе,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи,
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Боравак Теслин у Београду био је кратак али срдачан. Иако је то било пре 42 године у сећањима многих остали су ти дани у светлом блеску. А најдубљи утисак оставиле су оне речи о ведрини гајеној за будућност која се у многоме испунила на славу Теслину и славу нашег рода.
Р. М.
Змај Јован Јовановић поздравио је Николу Теслу песмом, Правда, 22. јул 1934, број 10673, год. 30, стр. 8