O ELEKTROGENIJU
NIKOLI TESLI
Lj. M.
Najređa i najteža je spoznaja velikih stvaralaca. Ta suvišna je spoznaja o njima dok su među živima. Mnogo važnija je danas politička i demagoška svest gradske ulice, međunarodna nogometna utakmica, pad ili skok deviza na kojoj burzi — nego o jednom živućem geniju naše rase. Što će nam naš genije? To je mistifikacija. Ne može biti među nama genija jer mi sami o sebi držimo da to jesmo!? Što će nam živući genije — nama trebaju samo neopasni mrtvi. Tko još da se o njima bavi? Narodni poslanik X najveći je naš čovek. Generalni director Y banke velik je naš građanin. Trgovac svinjama ugledan je gospodin. Ima vremena za priznanje ostalih. Ima vremena: svi ćemo se još tužno rasplakati i namočiti naše svilene marame u čašama suza. Kad umre mudro ćemo se rastužiti nad njegovim grobom: jest — velik je čovek bio naš Nikola. Oprosti mrtva I velika seno nismo imali dovoljno vremena ... narod ... država ... stranka ... jedinstvo ... vječnaja pamjat i.t.d. mrmljaće sentimentalni nepozvani čovečuljak nad lešom genija naše rase. Suze — a onda opet isto: isto. Da vole naša zemlja leševe i žive i mrtve. Na leševima građene su tolike legend — tolike narodne vrline. Ali kada — kada će naša zemlja poštovati ŽIVOG ČOVEKA i kada će ne samo na kostima nego i na snazi živog stvaralačkog genija graditi svoju savremenost i svoju budućnost?
NA ŽIVIMA POČIVA SVET — ne na mrtvima!
Ovoliko samo — pre nego iznesemo neke nove podatke o elektrogeniju NIKOLI TESLI — o balkanskom čoveku koji je pronašao telegrafiju bez žica. Kakovo mesto zauzima Nikola Tesla u savremenoj svetskoj nauci i što on znači u novom svetu električne ekspazije života svedoče najbolje mišlenja ne naših ljudi ili akademija, nego uvaženih svetskih specialista i učenjaka.
H. W. Bock, predsed. američkog instituta elektrotehničara veli o njemu sledeće: „Delo Nikole Tesle u vreme njegove velike koncepcije rotacionih polja izgleda mi jednim od najvećih uspeha mašte koje je ikad postigla ljudska misao. Iza njegova dela sledovalo je veliko delo Rentgena, koji je pronašao „Rentgenove zrake", i sav onaj rad koji su posle, u sledećim godinama, proneli po svetu Tompson i drugi, rad kojim se zaista došlo do modernog shvatanja fizike. K a k o j e u t v r đ e n o, n j e g o v o j e
d e l o p r e t h o d i l o d e l u M a r k o n i j a, i d a l o o s n o v u z a b e ž i č n u
t e l e g r a f i j u, koja znači jednu od najčistijih naučnih današnjih primena".
Specialista bežične telegrafije S t o n završava ovako jednu od svojih studija u kojoj govori o Marconiu i Tompsonu: „Posle njega bilo bi teško dati radiotelegrafiji ikakvih bitnih usavršenja ne idući, bar donekle, onom stazom koju je uredio ovaj pionir; ma koliko da je on bio eminentno genijalan, praktičan i uspešan u aparatu koji je zamislio i načinio, on je ipak toliko odmakao ispred svoga vremena, da su ga najbolji između nas onda smatrali sanjarom".
Godine 1915 dobio je Nikola Tesla (zajedno s Edisonom) Nobelovu Nagradu za fiziku; tom prilikom (decembar 1915) ističe časopis „Električni Eksperimentator" ove činjenice:
„Ne želimo da potcenjujemo strahovitu veličinu Edisonovu, ali je vrlo poznato da on nije u tolikoj meri originalan pronalazač koliko genije u usavršavanju već postojećih pronalazaka. U ovom pogledu Tesla je možda protivnost od toga, jer on ima u svom repertoaru ceo niz i sjajnih i originalnih izuma, koji ipak nisu dovoljno usavršeni da bi se mogli trgovački iskorišćavati. Ma da Teslini pronalasci nisu bili tako mnogobrojni kao Edisonovi, ipak svet duguje Tesli strahovit jedan dug. M o d e r n o p r e n a š a j e
m o t o r n e s n a g e p o m o ć u e l e k t r i k e d u g u j e m o p o t p u n o
T e s l i. Njegov najveći pronalazak možda je motor za indukciju izmenične struje, čija je čudesna gipkost i ogromna korist učinila električnu silu onim što je danas. U njegovu stvaranju sile sa strujama visoke frekvencije pokazao se pravi genije toga čoveka. Ova tehnika još je u povoju, i niko ne bi znao proreći dokle će još da nas odvede, ali jedno je sigurno: v e ć j e o t v o r i l a p u t k a b e ž i č n o m p r e n a š a n j u s i l e. Još to nije popularno poznato ali ostaje kao činjenica da je T e s l a p r o n a š a o 1893.
j e d a n s i s t e m z a p r e n a š a n j e b e ž i č n i h s i l a k r o z e t e r, t r i
g o d i n e p r e n e g o j e M a r c o n i z a p o č e o s v o j e e p o h a l n e
b e ž i č n e e k s p e r i m e n t e. Njegova čudesna ispitivanja o cevima vakuma pod uticajem Teslinih Struja visoke frekvencije pokazala su praktično da nije daleko dan kada će se 93 postotka one električne energije koja se gubi na toplotu u svim sijalicama, pretvoriti u hladnu svetlost, to jest svetslost bez toplote. U dugoj listi sjajnih Teslinih pronalazaka mi želimo spomenuti sledeće: njegov motor za iskorišćavanje sunčane energije, njegovu novu turbinu s fluidnim pogonom, i njegov rotacioni transformator. G. Tesla ima danas preko 100 patenata."
Povodom nekih prigovora koje su iznosili protiv Tesle, u pitanju, bežične telegrafije osporavajući mu prvenstvo vrlo uspešno ga brani francuski učenjak
G i r a r d o u svojoj studiji „La Thelegraphie sans fil" ovim rečima: „Nema sumnje, Tesla je smatrao da će najplodnija i najlukrativnija primena njegova izuma biti transmisija energije na daljinu, ali, pošto on već specificira da se taj izum četiriju rezonantnih cirkuita može upotrebiti i specijalno za bežičnu telegrafiju, o n d a b i
z a i s t a b i l o n e č u v e n o k a d b i i k o p o s l e o v e n j e g o v e
n a p o m e n e s m e o d o ć i i r e ć i: J a s a m i z u m i o č e t i r i
s i n t o n i r a n a c i r k u i t a z a b e ž i č n u t e l e g r a f i j u. Tesla je onaj koji je stvarno izmislio bežičnu telegrafiju sa četiri harmonizirana cirkuita, i sigurno mu niko neće smeti oteti tu zaslugu pod izgovorom da je Tesla ostavio drugima da se trude kako će steći novaca iz finansijske primene njegova pronalaska."
Posle ovoga jasno je tko je otkrivač i pronalazač bežične telegrafije. To znaju ljudi koji ni ne slute da je Tesla sin jedne zemlje u kojoj to možda do ovoga časa nitko nezna.
Činjenica da je naša rasa rodila najvećeg stvaraoca na polju tehnike i konstrukcije, a ne na kojem drugom polju nadasve je značajna. Zenitisti čine i u ovom pravcu samo svoju dužnost jer njihova je budućnost i zadaća svladavanje mraka.
О електрогенију Николи Тесли, Зенит, Загреб, јун 1922, број 15, год. 2, стр 37-38