О Николи Тесли.
Немачки лист „Zeitschrift für Elektrotechnik", свеска за мај, пише ово: „22. априла угостио је Беч одличнога госта, који је у свом држању и владању врло смеран. То је наш чувени и славни земљак Тесла. Обично се сматра, да је Тесла Американац. Он је истина настањен у Америци и живи у Њу-Јорку, али по народности он је аустријски Србин, родом из Лике у негдашњој војничкој Крајини. Отац је Теслин прота, а ујак му је један од виших штабских официра у аустријској војсци. (Домобрански хусарски пуковник Паја Мандић у Вараждину, а други ујак му је тузланско-зворнички митрополит Никола (Петар) Мандић. Тесла је у сродству и са вел. жупаном Будом пл. Будисављевићем и са нашим гл. уредником. Ур. „Заст.") У његовој породици развијен је дар за математику, што је и Никола наследио. Он је имао прилику, да се у овој науци усаврши у политехници у Грацу, где се од 1876 — 1880. учио. Овде се упозна са првим магнето-електричним и динамо-машинама под надзором покојнога професора Пешла. Практичну каријеру отпочео је у телеграфији као и Едисон; и 1882. г. наставио је у Пешти са телефонијом. У истој години отишао је у Париз друштву „Société Edison", где га је највише занимало грађење Едисонових машина, које су врло незнатне ефекте давале. Тако је дошао у „Menloo park", где је у друштву са Schmidt-ом онај задатак најповољније свршио, а при том је радио на својим асинхоним моторима за наизменичну струју. Патенти, који се тичу тих мотора, датирају се од 1884. Г. Тесла је сада 35 г. Части, којим су га одликовали „British Association", друштво „Society of Telegraph Engineers and Electricians" као и друга друштва поводом огледа, што их је држао у Лондону, нису ништа изменила у смерном владању његовом, а само су га постакла, да још са већим одушевљењем настави посао, што га је са тако сјајним успехом започео."
Застава. (1892). О Николи Тесли. Нови Сад, 2. јун 1892, бр. 85, год. XXVII, стр. 2.