Писма уредништву
У спомен великог Тесле
Друже уредниче,
jануара ове године навршило се десет година како је тихо и нечујно у једном њујоршком облакодеру умро Никола Тесла. Иако је скоро читав живот провео ван своје домовине, стално заузет великим научним стварањем, Никола Тесла никада није заборавио свој завичај. Увек је био на страни своје браће и дубоко је саосећао патње и невоље свог народа у далекој отаџбини. До последњег дана живота активно се залагао у слободном свету за што већу материјалну и моралну помоћ новој Југославији.
С обзиром на велике заслуге Николе Тесле на пољу науке, а и за заслуге нашој земљи, мишљења сам да би Народна скупштина ФНРЈ требала да установи посебно одликовање или награду именом „Николе Тесле", која би се повремено додељивала нарочито истакнутим научним радницима, односно за нова или значајна научна открића за нашу земљу, као успомена на овог заслужног Југословена. Одликовања овакве врсте већ одавно постоје у неким земљама (Златна Едисонова медаља у САД).
Земун, 27 фебруара
инж. Никола Темељковић,
асистент Универзитета
Писма уредништву, У спомен великог Тесле, Борба 1. март 1953, број 59, год. 18, стр. 6