ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА
Сусрети са Теслом
Сава Н. КОСАНОВИЋ
Први пут сам видео Теслу 1926 кад сам отишао у Сједињене Државе само да њега видим. Доживљај овог првог сусрета са Теслом остао ми је неизбрисив и жив је и данас. Из мојих бележака наводим:
„Отишао сам у хотел „Пенсилванију" где је Тесла тада становао. У маси која се креће у овоме хотелу, као на некој големој железничкој станици, одмах запажам Теслу. Упада у очи. И физички надвисује околину главом. Док се са резервом приближавам, посматрам га. Необично отмен, елегантан, у жакету са полуцилиндром. Отмена скромност и неутегнутост. Раван, исправљен као свећа, витак, еластичан. Без трагова старости од 70 година. Глава коштуњава као исклесана".
Ово ми је био први утисак.
Петнаест година касније чудесни сплет околности у Другом светском рату бацио ме је у јесен 1941 баш у Њујорк, да се у непосредној близини Теслиној нађем у последњој години његова живота. Тесла је тад становао у хотелу „Њујоркеру", у најпрометнијем и најбучнијем крају града на углу Осме авеније и Тридесет осме улице. Имао је две собе на тридесет и трећем спрату. На њима је писало: „Немојте никако улазити без дозволе". Кад сам ушао Тесла је седео у постељи, полуобучен. Сви су прозори, са широким видиком на град, били отворени. Вода је текла у купатилу а радио био укопчан. Неупоредива бука улице била је још потенцирана. Изгледа да је Тесла волео шум технике и да му овај није сметао. Напротив, та му је атмосфера била пријатна.
Био је страховито блед, и страховито мршав. Губио је све више оно телесно и постајао све одуховљенији. Глава му је изгледала као камеја исечена у слоновој кости од неког великог мајстора. Чело, нос, уста, све је изражавало само мисао. А чудне Теслине очи, уморне и сетне, еманирале су оно нешто чудно, што се не заборавља и што сам осетио кад сам га први пут видео. Није више излазио из собе. Али дух му је био врло жив и реагирао је брзо. Говорио је са болом о несрећи којој је Југославија изложена али са великом вером у народ. Импоновала му је силина народног отпора. Са гневом је говорио о Хитлеру, са презиром о Мусолинију. Глас му се појачавао. Видело се како се узбуђује. Устао је. Мршав до изнемоглости, висок, са руком пуном израза изгледао је пророчки.
„Наш народ има толику снагу да нема силе која га може разорити. Хитлер ће пропасти, и то брзо, а Југославија ће васкрснути. Поносан сам да сам Србин, поносан сам да сам Југословен..."
Говорио је како су народи који подлежу фашизму уопште слабији по карактеру као народи од оних, који се томе опиру. Мрзео је шовинизам у свима облицима и увек свуда тражио човека и грустио се на све што човека понижава.
1941 и 1942 пре него је свет могао да упозна снагу и замах Народне борбе под Титом, непријатељи су убацили у Сједињене Државе борбу против југословенског јединства. Учинили су све да изазову раздор између Американаца српског и хрватског порекла, да раздраже шовинизме, а службену Америку увере, како је немогућа обнова Југославије као државе. У томе су се слагали наши домаћи непријатељи са агентима туђим, у првом реду фашистичким и хабсбуршким. У томе часу Тесла, сам од своје, устаје и шаље своју јединствену поруку: „Мојој браћи у Америци":
„...Наш народ показује такву моралну снагу да нам се свет мора дивити. Оно што чине наша браћа у старој отаџбини достојно је духа који прожима нашу народну песму. Какву душевну снагу, неустрашеност, јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су пред немачким пушкама клицали: „Ми смо српска деца, пуцајте..." У читавој историји света нема тако величанственог примера... Немојмо дозволити да се та величина умањује распиривањем мржње против своје браће... Нераздружива је судбина Срба, Хрвата и Словенаца у старој постојбини ма шта непријатељ покушао да ради. Овде је несравњиво лакше извршити дужност него у крвавим окршајима на Балкану. Ми изгледамо моћнији, сјајнији, племенитији, ако смо сложни. Сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа и према човечанству. Ко друкчије ради није на добром путу.
Ваш брат Никола Тесла`.`
Такав је остао до краја.
У октобру 1942, два месеца пред смрт, у последњем напису који је штампан, Тесла изражава своју веру у будућност:
„Из овог рата, највећег од кад је историје, мора се родити нови свет, свет који ће оправдати жртве које човечанство подноси. Тај нови свет мора бити свет у коме неће бити експлоатације слабог од стране јаког, доброг од стране злог, где неће бити понижавања сиромашног од силовитости богатог, где ће дела ума, науке, уметности, служити целини за улепшавање и олакшавање живота, а не појединцима за стицање богатства. Нови свет неће бити свет погажених и понижених, него слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека."
Ових кратких десетак редака можда најбоље указују зашто је Тесла, који је дао и даје милијарде човечанству, остао лично сиромашан. Малограђанин ће рећи зато јер је био непрактичан. Не, Тесла није био непрактичан. Његово дело има најпрактичнију примену у свету. О н о о л а к ш а в а ж и в о т ч о в е к у и ш т о б у д е в и ш е п р и м е њ и в а н о, с в е ћ е г а в и ш е о л а к ш а в а т и. Тесла није био непрактичан. Био је само доследан себи. Био је човек у кога је био у складу ум, морал, дело и живот.
* * *
Кад сам 7 јануара 1943 године ујутро ушао у Теслину собу, Теслино срце више није радило. Још мало мршавији, још мало блеђи, лежао је нешто згрчен са једним изразом, скоро осмехом, на лицу... На великом округлом столу стајала је отворена једна метална кутија каквих је много имао са старим писмима и сликама. Нешто га је морало јако узбудити и угасио се као свећа. Крај постеље лежала је свеска са белешкама на којој је био натпис: „Последња израчунавања", задњи акорд Теслиног живота.
ВЕЛИКЕ ПРОСЛАВЕ 10-ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Данас се навршава десет година од смрти великог научника и проналазача Николе Тесле. Тим поводом у нашој земљи припремају се прославе које ће на достојан начин обележити овај догађај.
Двадесет и шестог јануара у Београду ће се одржати комеморативна академија на Коларчевом универзитету, где ће говорити Родољуб Чолаковић, претседник Савета за науку и културу Владе ФНРЈ, као и велики број претставника наших највиших научних установа и других организација. После паузе биће изведена Бетовенова „Хероика". Академије се припремају такође и у свима републичким центрима, а предавања о Николи Тесли већ се одржавају по општинама, установама, предузећима и школама. Израђена су типска предавања вишег и нижег нивоа, која су разаслана предузећима, јединицама Југословенске народне армије, школама итд.
Биће штампане и јубиларне марке у две боје за инострану и унутрашњу употребу. Такође се ради на изради два филма о Тесли: један краткометражни документарни, који ће имати карактер филмског есеја и други нормалан, дугометражни, биографског карактера.
У блиској будућности биће обновљена родна кућа Теслина у Смиљану, а недавно је основан и Теслин музеј у Београду, у коме ће бити смештена интелектуална заоштавштина овог великог научника која је добијена прошле године из Америке (80 сандука и кофера у тежини преко девет хиљада килограма, где се налази његови документи, патенти, цртежи, почасне дипломе, медаље, исечци из новина у којима се писало о Тесли итд.).
У великим градовима важније улице носиће име Теслино.
Поводом десетогодишњице смрти великог научника - Сусрети са Теслом, Сава Н. Косановић, Борба, 7. јануар 1953, број 6, год. 18, стр. 2