ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ
ПОЧАСНИХ ДОКТОРА СОРБОНЕ
Бивши претседник Француске Републике г. Милеран пре 20 година доказао је пред судом да се Маркони користио проналаском Николе Тесле
Париз, новембра. — Наша делегација, која је дошла у Париз да присуствује промоцији Николе Тесле за почасног доктора Сорбоне, могла је да се увери у велики значај овог признања. Заслуге нашег славног научника, деценијама прећуткиване или приписиване другима, најзад излазе на видело. Речи, које су ових дана изговорили највећи француски капацитети о Николи Тесли, значе његову пуну рехабилитацију.
Године 1909 Нобелова награда за радио-технику додељена је Марконију и Брауну. Проналазк, који им је признат, донео им је славу и огромно богатство. Али је занимљив један догађај који се дешава три године доцније. О томе је причао јуче нашим делегатима г. Жирардо, претседник француског друштва Радио-електрицитет и многих других радио-техничких друштава, прва личност на пољу радио-индустрије.
Основ радио-технике
Марконијева група поднела је 1912 године тужбу против друштва Радио-електрицитет због тога што је употребљавало бежичну телеграфију са четири синтонизирана струјна круга у резонацији. Међутим, друштво је истакло да је то основни проналазак Николе Тесле и да је тај проналазак дошао раније него што је Маркони нешто дао на томе пољу. Према томе друштво не дугује Марконију и његовој групи него Николи Тесли.
Како је овај проналазак основ целе данашње радио-технике, Марконију је било много стало до тога да добије процес. У питању је био његов реноме. Адвокат друштва, бивши претседник Републике г. Милеран, у своме опсежном пледоајеу доказао је на основу патената да је Маркони цео тај проналазак узео од Тесле. После његовог пледоајеа Марконијева група је одустала од даљег вођења спора.
Тесли није потребан новац
Друштво Радио-електрицитет понудило је тада Тесли отштету за употребу његовог патента. Тесла је, међутим, одговорио да не тражи никакву отштету и да му новац није потребан.
На то је г. Жирадо, који је оснивач овог друштва, одржао велико предавање у друштву цивилних инжењера Француске, у коме је доказао да сва слава за стварање практичне радио-технике припада Николи Тесли, без обзира на то коме је додељена Нобелова награда. То предавање г. Жирардо је оштампао у билтену друштва марта 1913 године. Оно служи као основ за утврђивање научне истине да је Тесла творац радио-технике.
Француски научник г. Блондел изјавио је нашим инжењерима да је 1892 године присуствовао Теслином предавању у Паризу. Том приликом Тесла је приказао све резултате својих истраживања на пољу високих фреквенција и први пут изнео нови систем антена-земља за остварење бежичне телеграфије.
И Дарзонвал је искористио Теслино дело
Г. Блондел је даље истакао да Теслине струје у електро-медицини, које је први искористио француски научник Дарзонвал, претстављају епохалан проналазак који је донео славу Дарзонвалу и многим другим медицинским стручњацима. А сва та слава уствари припада Николи Тесли, иако је то врло мало познато и признато. Г. Блондел је овластио наше делегате да могу објавити у штампи да је њему ауторитативно познато да је Дарзонвал своје апарате високе фреквенције направио тек после Теслиног предавања у Паризу. Непобитно је доказано да је и овај француски научник искористио Теслино дело.
Истину о Тесли најпотпуније је изнео наш инжењер г. Славко Бокшан, објавивши 1932 године на немачком књигу која има преко 400 страна. Он је претставио Теслу не само као творца модерне електро-технике и данашње електрификације, производње, преноса и примене електричне енергије, већ и као творца радио-технике. Прва излагања г. Бокшан је учинио још 1924 г., а читавих петнаест година бавио се доказивањем истине. Оно што је он изнео о Марконију сада убедљиво потврђују француски научници.
Славни г. Бетено, који има око 250 патената, одаје пуно признање Тесли.
— Све што модерни електрицитет данас има, каже он, Теслино је дело.
Банкет у част Теслине промоције
Група научника и претставника високе француске електро-техничке индустрије, приредила је под покровитељством Удружења словенских инжењера галадине београдској делегацији. Овоме састанку, који је протекао у знаку величања Николе Тесле и француско-југословенског пријатељства, претседавао је г. Пјер Кајо, претседник синдиката произвођача електричне енергије. Између најугледнијих француских претставника заузели су места наши делегати г. г. Ранисав Аврамовић, бивши помоћник министра саобраћаја и први потпретседник Института Николе Тесле, Павле Миљанић, професор Универзитета, Славко Бокшан, генерални секретар Института, Лазар Ђокић, претставник Београдске радио-станице, доценти Универзитета Александар Дамјановић и Миливоје Ракић, инжењери Војислав Поповић и Ђорђе Коловић. Међу домаћинима су се налазили г. г. Ив Ле Трокер, бивши министар грађевина, Мерси, претседник или члан управних одбора готово свих електричних предузећа, Гарније, претседник удружења цивилних инжењера, Девил Моз, директор високе електро-техничке школе у Паризу, Морен, декан научног факултета на Сорбони, који је говорио о Тесли приликом промоције; Виле, професор механике на Сорбони, проналазач Бетено и многи други. Из нашег посланства били су саветник г. Симић, као заступник нашег посланика у Паризу г. др. Пурића, и први секретар посланства г. Рајковић. На банкету је била и гђа др. Мина Трбојевић, нећака Николе Тесле, која се налази на студијама у Паризу.
Француско-југословенска сарадња на научном пољу
Први је говорио г. Виле. Он се сећа срдачног пријема који је указан француским инжењерима приликом њиховог прошлогодишњег бављења у Југославији. Поздраља осниваче Теслиног института у Београду, за који каже да ће бити центар научног истраживања на пољу радио-технике, чије је основе поставио славни Југословен Никола Тесла. Изражава жељу да у стварању ове велике научне установе Француска заузима прво место.
Г. Кајо убраја Теслу међу највеће духове и проналазаче света. Неправда, која му је учињена, каже он, сада је исправљена великом почашћу на Сорбони. Дирљивим речима г. Кајо се обратио сестричини Николе Тесле. Затим евоцира успомену на Краља Мученика и наводи Теслине речи после трагичног догађаја у Марсељу.
„Губећи Краља Александра, рекао је Тесла, Југославија је претрпела исти губитак као Америка када је изгубила Линколна и Вашингтона".
Затим су говорили декан г. Морен и г. Гарније. Овај други истиче да сарадња Француске на научном пољу треба да буде онако присна као што је била сарадња на бојном пољу.
У разговору с нашим делегатима могао сам сазнати пријатне вести о остварењу једне велике замисли. Одбор за прославу 80-годишњице Николе Тесле претворио се у Друштво за оснивање Теслиног института. Агилни чланови овог друштва дали су овој акцији најшири опсег, заинтересовали иностране научне и индустриске кругове. По ономе што је досад постигнуто, добијено у новцу, материјалу и обећањима, изгледа осигурана будућност Теслиног института.
Београдска општина обећала је земљиште за подизање зграде. Чехословаци и Немци широкогрудо су помогли акцију. Занимљиво је да су Немци обећали милион динара, а справе и остали материјал, који они стављају на расположење, премашају вредношћу два милиона динара. Приликом боравка у Француској наша делегација је наишла на потпуно разумевање у француским индустриским круговима. Француска неће изостати иза других народа. Као што смо поменули, она чак жели да предњачи.
Претраживање аката у Палати правде
Млади инжењер г. Ђорђе Наловић примио се једног посла који захтева велико стрпљење. Ових дана он претура по актима која датирају отпре четврт века. За претстављање праве истине о Тесли, чему је г. Славко Бокшан посветио толико година рада, потребно је погледати досије процеса између Марконијеве групе и друштва Радио-електрицитет. Тај се процес дуго повлачио у Палати правде. Прво решење грађанског суда донето је 12 јануара, а друго 24 децембра 1912 године. После тога предмет је отишао пред Апелациони суд, који је 1913 године решио да се одреде експерти. Поред г. Милерана Французе је заступао адвокат Бонкампан, а Италијане адвокат Ес. Жеља је да се дође и до материјала њихових канцеларија. Спор се потезао читавих седам година. И тек 1919 године је окончан тиме што је Маркони из обазривости одустао од гоњења. Битку је изгубио, али није желео да чује праворек суда.
МИЛЕ СТАНКОВИЋ
Поводом промоције почасних доктора Сорбоне, Време, 23. новембар 1937, број 5695, год. 17 стр. 4