Поводом прославе Николе Тесле.
У намери да један број >>Нове Европе<< посветимо Николи Тесли и његову раду, припремали смо већ поодавно материјал и прикупљали што је о њему писано, код нас и на
страни; али нас је претекао Одбор за прославу 80-годишњице Николе Тесле у Београду, који је израдио читав обиман програм (објављен у нашим листовима, са списком страних делегатâ), а којему су се придружили и локални одбори с прославама по целој земљи (од 28. до 31. маја т. г.). У Београду је том приликом основано и Друштво за подизање Института Николе Тесле, са задатком да популарише дело овог светског научника и великог сина нашега народа. Будући да је о прославама, а тим поводом и о слављенику, опширно писано по нашим и страним листовима и часописима, одложићемо засад издавање нарочите свеске
>>Нове Европе<< о Николи Тесли, па ћемо овде само забележити неколико знатнијих чланака и публикацијâ из ранијих годинâ, поводом других годишњицâ и јубилејâ Теслиних.
Главна предавања Николе Тесле, о његовим проналасцима ранијег доба (1888 — 1892), објављена у своје време од разних стручних часописâ, налазе се прикупљена у књигама Т. Мартина (Thomas Commerford Martin: >>The inventions, researches and writings of Nicola Tesla<< — New York, — немачко издање у Halle, 1895) и проф. Ђ. М. Станојевића (>>Никола Тесла и његова открића<<, Београд 1894). А сâм Тесла објавио је своју аутобиографију године 1919, у њојоршком часопису >>Electrical Experimenter<<, под насловом >>My inventions<<.
О 50-годишњици од открића обртног магнетског поља и уједно 40-годишњици постављања основâ високих фреквенцијâ и радиотехнике, издао је (1932) у Бечу, на немачком језику, популарну монографију о Николи Тесли инжењер Славко Бокшан, највреднији и најодушевљенији познавалац Николе Тесле и његова рада, који је био иницијатором и душом и овогодишње прославе. За ово обимно дело написао је предговор професор берлинског Универзитета Dr. F. Kiebitz, који је и иначе писао о Тесли, те који је посетио и овогодишњу прославу у Београду. И његов предговор и увод у књигу самога писца одштампани су у јубиларној свесци >>Наше Поште<<, која је — посвећена Николи Тесли приликом његове 75-годишњице — изашла 1. Децембра 1932 у Београду; у њој се налазе и писма светских ауторитетâ упућена Тесли, уз више стручних чланака и расправâ о слављенику и његовим радовима. Тада су и многи други наши и светски листови писали опширно о Тесли, па спомињемо овде само још монографију словеначког писца Дра. Лава
Чермеља: >>Nikola Tesla in razvoj elektrotehnike<< (издала >>Mladinska Matica<< у Љубљани, 1933).
Раније, поводом 70-годишњице, посветила је Тесли свеску >>Слободна Мисао<< у Детроиту (за јуни 1925), која је (у свом броју од новембра и. г.) пренела и једно од познатих Теслиних предавања (>>Пренос електричне енергије без жицâ<<), а затим (године 1926) донела и превод Теслине аутобиографије (>>Моји изуми и открића<<) коју смо напред споменули. У Београду је тада, на свечаном састанку Инжињера и Архитеката, одржао опсежно предавање о Тесли и његову раду Г. Славко Бокшан (види извештаје у >>Политици<< и >>Времену<< од 16. фебруара 1926).
Године 1934 изазвали су огромну пажњу америчке јавности чувени Теслини нови изуми, о којима су под именом >>зраци смрти<< — доносили сензациjоналне извештаје највећи амерички листови: >>New York Herald Tribune<< (од 11. и 15. јула 1934), >>The New York Times<< (од 11. јула 1934), >>New York World-Telegraph<< (од 24. јула 1934), и други, који су настављени још и у идућој години (види >>New York Herald Tribune<< од 5. јуна 1935), а које су забележили и многи наши листови (види београдску >>Правду<< од 17. 20. 22. 29. 31. јула, и 4. августа 1934: >>Поводом ,зракова смрти' Николе Тесле<<; и загребачке >>Новости<< од 14. априла 1935: >>Никола Тесла и строј који ће докрајчити рат<<).
Године 1935, дакле још у очи Осамдесетгодишњице, посветио је Николи Тесли два своја броја амерички >>Југославен<< из Детроита (од 1. марта и од 21. септембра), који је донео у преводу и разговор са Теслом Ђ. Корнерса (G. F. Corners), из часописа >>Physical Culture<< (од марта 1935), >>о младости и снази Николе Тесле<< (овај чланак пренела је београдска >>Политика<<, у свом броју од 23. фебруара 1936). Забележићемо још и чланак госпође Камиле
Луцерне, који је 1933 штампан у загребачком >>Morgenblatt<<-у (од 30. априла: >>Pupin und Tesla<<).
Међу нашим часописима који су ове године, поводом Осамдесетгодишњице, посветили више простора приказима рада Николе Тесле, истичемо нарочито >>Српски Књижевни Гласник<< (од 16. маја), који је донео чланак инж. Сл. Бокшана, о Тесли као >>откровитељу, проналазачу, научнику, и инжењеру<<, и >>Гласник Југословенског Професорског Друштва<< (за мај), у којем се налазе чланци Владислава Ђ. Јовановића (са библиографијом) и инж. Сл. Бокшана (>>Никола Тесла и Едисон, Ферарис, Херц, и Маркони<<).
„Поводом прославе Николе Тесле", Нова Европа, Загреб, 26. јун 1936, год. 29, бр. 6, стр. 191 - 192.