Репозиторијум транскрибованих текстова

Поводом „зракова смрти" Николе Тесле

Старајући се за срећу човечанства наш велики земљак Никола Тесла пронашао је „зраке смрти"

Рад Николе Тесле. — Његово интересовање за отаџбину. — Теслина једина посета Београду, 1892 године. — Тесла је без сваке сумње пронашао „зраке смрти".

„У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи; али ако будем срећан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једнога Србина."

Из говора Николе Тесле који је одржао на банкету Београдске општине 21 маја 1892 године.

Када је са прага дома свештеника Милутина Тесле у селу Смиљану код Госпића, 10 јула 1856 године, по народном обичају опаљена пушка, није се дало ни слутити да је тим моментом дошао на овај свет Никола Тесла, највећи ум који је до данас дало човечанство на пољу електротехнике. Ако се овоме нешто и дода додаје се име славног енглеског проналазача индукције, Фарадиа. Ако не сам Србин Тесла а оно Енглез Фаради су нешто најгенијалније, нешто највеће што је до данас дало човечанство на широком, непрегледном и безграничном пољу електротехнике.

*

Када је Тесла, после нижег школовања у својој потлаченoj и сиромашној земљи, кренуо на студије у широки свет обишавши Грац, Праг, Пешту, да би одавде отишао у Париз и ступио у службу Едисонове континенталне компаније, није тиме још ништа особито и значајно урадио. Свршио је школу са одличним успехом и онда пошао за трбухом. И не само то тежио је да се посвети науци и да преко ње служи човечанству. Његова славна и значајна делатност везана је за Америку у којој је наишао на најлепше разумевање и најбољу потпору. Едисон је позвао Теслу у Америку али је та сарадња била кратковека јер су се убрзо разишли у чисто начелним питањима.

Тесла је посетио Београд у мају 1892 године

Тесла је отада у Европу навраћао свега у два маха: 1889 и 1892 године. Други пут дошао је после саопштења о својим великим открићима, по позиву Енглеске академије наука и Друштва енглеских инжењера-електричара. У Лондону је Тесла одржао два предавања (3 и 4 фебруара). Оба предавања одржао је са Фарадиева стола чиме су му Енглези одали највећу пошту. На овоме путу Тесла је навратио и у Париз где је одржао исто тако једно успело предавање. Овде се разболи. У Паризу је добио позиве за предавања у Аустрији, Немачкој и Италији али их је одбио. На против, кренуо је болесној мајци у Смиљан. На неколико часова пред мајчину смрт Тесла је стигао кући. На Велику суботу 1892 године на рукама великога сина заклопила је очи његова мати, Ђука (отац Николин умро је као прота у Госпићу 1879 године). Одавде Тесла одлази послом у Пешту где га затиче депутација Београдске општине, Велике школе и Српског инжењерског удружења. „Одговарајући депутацијама, вели један хроничар. Тесла је рекао да му међу свима почастима, које су му на његовом путу кроз Европу указане, највећу радост причињава почаст његове браће Срба, што га позивају у своју средину, и да се он не само драговољно одазива позиву, него сматра за своју дужност да пре свог повратка у Америку посети престоницу српску и лично се упозна са својом браћом." Друге половине маја 1892 године Тесла је посетио Београд и на банкету који је у његову почаст приредила Београдска општина у своме говору рекао и ово:
— „У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једнога Србина"...

Била је то једина Теслина посета Београду, пре дакле, 42 године.

Тесла нас није заборавио!

Гајило се код нас једно рђаво уверење да је Тесла заборавио свој род и свој језик! Мало је код нас урађено да се то светло име популарише. Био би грех одрећи се човека који је задужио највише човечанство и свој народ прославио. Још је већи грех за то име везивати неистине.

Добротом г. Славка Бокшана, инжењера, добили смо пре неки дан једно писмо које је Тесла упутио 6 новембра 1928 године своме пријатељу и нашем познатом научнику и професору на Колумбији у Њујорку г. др. Паји Радосављевићу. Поводом једне полемике Тесла своме пријатељу пише:

„Јесте ли видели чланак у привитку? Био би много значајнији да је уредник боље знао изабрати шеницу из кукоља.

Витез Немања је још површнији у знаности. Кад је већ хтео да учини велики комплименат могао је навести Обилића или Страхињу. То су чисти идеали који би ишли са нашим појмом о Линколну"... и тако даље.

Г. Бокшан, који је о његовом животу и раду у циљу популарисања написао две књиге (једну на немачком а другу на нашем језику). Тесла је 13 октобра 1933 године упутио фотографију са потписом:

„Непознатоме пријатељу Бокшану од младога Тесле"

Пре тога примивши београдско издање књиге г. Бокшана Тесла се телеграфски захвалио, телеграмом упућеним 10 јуна 1932 године:

„Књиге примио. Изразили сте се снажно и мајсторски. Хвала Србине — Никола Тесла"

Када се ово саопшти треба ли још нешто говорити о томе да нас се Тесла, и поред тога што од нас није добио ништа сем мајчина млека, није одрекао!

Тесла је одбио Нобелову награду

О Тесли код нас се мало зна иако је у народ већ ушла изрека „Измишља као Никола Тесла". Прослава седамдесетогодишњице његова рођења изведена пре осам година, био је први значајнији корак за популарисање генија који је изникао из нашег рода. Међутим о Тесли се и у иностранству тенденциозно писало и пише. Ту су суревњивост и лукративност по среди. Тесла је, потпуно разумљиво, имао и има огроман број непријатеља у свету. Једна од значајнијих студија у свету о Тесли, а која се појавила одмах по његовим великим открићима, јесте студија енглеског професора Томаса Комерфорд Мартиниа. Та студија која је публикована 1895 године и износи 500 страница преведена је на многе језике. Међу земљама у којима се тенденциозно писало о Тесли долази и Немачка. Капитал Едисонових предузећа учинио је своје. Едисон је постао најогорченији непријатељ Николе Тесле. И да би иронија била још већа 1917 године додељена је Нобелова награда за физику Тесли и Едисону. Тесла се је захвалио на награди. Едисон је и овде хтео да се покаже раван Тесли: и он се одрекао... Онда је награда припала енглеском физичару и његовом сину Брагу.

Да би популарисао рад Николе Тесле код нас и у иностранству један наш млад човек г. Славко Бокшан, инжењер, написао је 1930 године књигу „Никола Тесла и његов пионирски рад у електротехници". Добар успех књиге потстакао је г. Бокшана да за једно велико немачко издавачко предузеће у Берлину напише опширнију и детаљнију студију. Књига је штампана у 1500 примерака, прошла је одлично а г. Бокшан је као награду добио 300 примерака! Свеједно, био је задовољан, данас се и тамо о Тесли друкчије говори и пише. Г. Бокшан је постигао свој циљ. Данас се у последњим издањима уџбеника о Тесли најбоље пише и цитира г. Бокшанова књига.

Пре тога код нас је о Тесли писао покојни професор Ђорђе Станојевић, 1894 године. У делу које обухвата око 400 страна Станојевић је зналачки изложио открића Теслина и оценио њихов значај. Универзитети Београдски и Загребачки издали су своје публикације. Прошле године у Љубљани се појавила једна скромна књижица од неких 90 страница од др. Лате Чермеља. И онда низ чланака, студија, пригодних написа о Тесли.

„Зраци смрти" Николе Тесле.

Ове године, 10 јула, Тесла је у Њујорку прослављао 78 рођендан. Посетили су га амерички новинари и Тесла им је саопштио да је пронашао зраке смрти, тврдећи да је тиме спасено човечанство. Америчка јавност а преко ње јавност свих континената почела је да пише о томе у облику највеће сензације дана, о последњем изуму Николе Тесле.

Обратили смо се поводом тога г. Славку Бокшану. То из више разлога: прво, што смо ценили рад г. Бокшана, друго, ценили смо и његово познавање ствари. Поред тога, детаљно испитујући Теслин рад г. Бокшан је ушао најбоље у његов дух. И г. Бокшан нам је пре свега рекао:

— Тесла је феномен какав се јавља у неколико стотина година једаред. Поред Енглеза Фарадиа у историји електротехнике, то је највећи ум који је до данас дало човечанство. Да је Тесла рођени Американац или Немац то би била најпопуларнија и најпоштованија личност данашњице...

О „зрацима смрти"

Г. Бокшан је, изгледа нам, данас најпозванији да нам говори о Тесли. Он нам каже:

— Године 1900 Тесла је објавио разне патенте и опширне извештаје о својим експериментима у Колораду које је вршио кроз читавих годину дана. И ту је навео да је постигао напоне од 12 милиона волти и разне фреквенције. Том приликом утврдио је да се може преносити и енергија без жица не само за телеграфске и телефонске сврхе већ и за искоришћење снаге. Преноси које је Тесла ту вршио износили су преко хиљаду километара и он је на томе отстојању вршио експерименте са преносне и пријемне станице, али је у својим саопштењима изнео и тврђење да нема те даљине на земљиној кугли на којој се бежични преноси и сигнали не би могли вршити само је потребно подићи отпремне станице велике снаге што је, по његовом мишљењу, било само питање капитала.

Радио је, подвлачи г. Бокшан, пронашао Тесла и дао све апарате за један савршен бежични стистем а Маркони је искористио његове проналаске индустриски и трговачки и подигао читав низ станица и радиотелеграфску службу ставио на практичну базу. Тесли није пошло за руком да сам комерционално искористи своје проналаске на пољу радио технике јер тада у Америци још се није осећала потреба за примену бежичне телеграфије за флоту док су у Енглеској и Немачкој биле у том погледу прилике много повољније и ради тога је у Европи бежична телеграфија брже нашла примену него у Америци. Осим тога Тесла је имао огроман број непријатеља, у које се мора убројати Едисон са његовом финансијски обезбеђеном групом, који су радили против Тесле и у финансијском погледу правили му велике тешкоће, јер је Тесла 1887 и 1888 године својим епохалним проналаском преноса енергије на велике даљине изазвао читаву револуцију у електротехници и Едисону и његовим финансијским групама нанео огромне штете. Пошто су ови искоришћавали за електричне централе Едисонов систем једносмислених струја којој је био у својој примени ограничен на даљине од једног или два километра. Теслин систем полифазних (вишефазних) струја омогућавао је преносе електричне енергије на стотине и хиљаде километара. По Теслином систему саграђена је прва велика хидроцентрала на водопадима Ниагаре а од тога времена тај систем уведен је у целоме свету како у хидрауличним тако и калоричним централама. Од 1887 до 1890 године Тесла је пријавио преко 40 патената који су сви прешли у својину фирме Вестинхаус у Питсбургу. Разуме се да је патентско право трајало 15 година колико законодавство их прима и третира као личну својину проналазача. У оно време за своје проналаске Тесла је добио преко милион долара и подигао своје сопствене лабораторије у Њујорку у којима је извршио нова велика открића на пољу електротехнике, високих фреквенција и високих напона а ово претставља базу за радио.

У чему лежи тајна новог проналаска

О томе нам свој суд г. Бокшан овако саопштава:

— Експериментима у Колораду са 12 милиона волти Тесла је утврдио да таласи на великим даљинама могу да изазову велико разорно дејство. Тесла је од тога времена радио на усавршавању овог открића. Тајна овог његовог проналаска састоји се у избору потребних фреквенција и у начину како да се разорног дејства зраци упуте у једном правцу. Није проблем како да се произведе енергија од 50 милиона волти. То се утолико пре може веровати када се има на уму факат да је Тесла још 1899 године успео да произведе енергију од 12 милиона волти и утврди разорно дејство на 30 километара. Овакве инсталације коштају тешке милионе и питање остварења само је питање капитала.

Теслино старање за добро човечанства

Тесла живи и ради у Њујорку. Скромно и повучено. Без рекламе за коју је Едисон дао милионе. Он није само посветио рад науци већ и добру човечанства. Први његов проналазак у том чисто пацифистичком смислу датира још из 1898 године. Том приликом Тесла је извршио опите у њујоршкој луци управљајући преко бежичне телеграфије бродом без посаде. Опит је успео и Тесла је био задовољан рачунајући да ће се оваквим бродовима спречити крвопролиће на мору. Овај последњи проналазак потекао је из истих побуда. Ако „зраци смрти" једнога дана постану стварност, Тесла ће бити задовољан а човечанство усрећено. Последњи проналазак има страховито разорно дејство на хиљаде километара. Он би имао за циљ да онемогући решавања спорних питања ма каквим оружјем. Тесла је вољан, како је већ изјављено, да овај свој изум повери Друштву народа. Проналазак је сигуран, то је већ стварност, подвукао је г. Бокшан, и свакако већ заштићен од ма какве повреде. Ако су до данас многи научници успели да проналаске Теслине себи припишу овај свакако неће. Италијан Маркони је открио и усавршио радио на основу Теслиних проналазака. То зна цео свет па се ипак радио приписује Маркониу. Данас у свету уживају лепа имена Немац Браун, Данац Пулзен, Немац Вин, Американци Фесенден и Александезон као и многи други који су до својих проналазака дошли преко Теслиних радова. А скромни Тесла против овога није ништа урадио. И не само у овоме случају већ у хиљадама других. Преко његових леђа многи су стекли реноме. Многи ће и стећи. Али једно остаје: Тесла и Фаради дали су највише. А то је скромном Личанину свакако доста.

Тесла, човек о коме се данас највише говори

Ево момента, да се Тесла и у нашим широким народним слојевима популарише и да се о њему донесе права оцена. Данас се о Тесли у свету највише говори и пише. Тесла је обасут пажњом целога света. Ради се на доношењу дефинитивне оцене. Ако су други имали разлога да устану против Тесле, ми имамо најмање. Дуге године боравка ван отаџбине нису утицале на Теслин суд о отаџбини. Запојен још у првим данима искреном љубављу за ову земљу Тесла је у толико махова испољио ту љубав. Изгледа нам да је цела трагедија ове величине у факту да је поникао из једне сироте земље. Знамените Његошеве речи могле би доћи као мото и беографији Србија Николе Тесле.

Радивоје Марковић

Старајући се за срећу човечанства наш велики земљак Никола Тесла пронашао је „зраке смрти", Правда, 17. јул 1934, број 10668, год. 30, стр. 4-5