ПОВОДОМ „ЗРАКОВА СМРТИ"
НИКОЛА ТЕСЛА И ЕДИСОН
Тесла је по жељи Едисона прешао у Америку али је њихово пријатељство било краткотрајно. Како је Тесла својим генијалним проналасцима принудио Едисона на капитулацију, али у њему добио и бескомпромисног непријатеља.
Никола Тесла, речено је већ, данас је човек окружен интересовањем целог цивилизованог човечанства. Његови „зраци смрти" узбудили су цео свет и јавност свих континената бележи последњи проналазак Теслин у виду сензације дана. Наш славни земљак, довољно непопуларисан у широким народним слојевима нашег народа, заслужује вишеструко да се на његов рад у овоме моменту осврнемо и изложимо неке интересантније моменте из животног пута тог умника чије стазе нису биле посуте ружама. Напротив, Тесла је имао да пређе велике тешкоће до успеха. Он га је постигао. У борби многе је своје непријатеље срушио, срушио њихов капитал и науку знатно унапредио. Свакако да је један од најкарактеристичнијих случајева случај славног Едисона. Користећи се љубазношћу нашег најбољег стручњака за Теслине радове, г. Славка Бокшана, износимо развој тог сукоба који најбоље, да не кажемо најдрастичније, осветљава са каквим се препрекама Никола Тесла борио.
Тесла је кренуо у Америку по позиву Едисона
Тесла је после Граца, Прага и Пеште ступио у Едисонову континенталну компанију у Паризу, 1883 године. Ту му је пошло за руком да изврши неке реконструкције на Едисоновим динамо машинама једносмислене струје. Те незнатне реконструкције скренуле су пажњу Едисона на младог Србина који га позва у Америку. Године 1884 Тесла је прешао океан уверен да ће моћи код Едисона да оствари своје откриће обртног магнетског поља. Али ни код Едисона Тесла није наишао на разумевање за своје проналаске већ је морао као Едисонов асистент да ради на изградњи и усавршавању Едисонових динамо машина једносмислене струје. Тесла је код Едисона провео читаву годину дана, радећи дневно 15 до 18 часова тако да му се и сам Едисон дивио, говорећи му да још није имао ни једног сарадника такве издржљивости. Код Едисона Теслу су упознали извесни финансијери који су му предложили да, с обзиром да се са Едисоном не може да споразуме, оснује своје самостално предузеће. Тако је 1885 године створено друштво под именом „Теслино друштво за електрично осветљење". Али и ово друштво није имало интереса за Теслине проналаске за преносе електричне енергије већ је од њега тражило да усаврши пламену лучну лампу за осветљавање Њујорка! Чим је Тесла извршио проналаске на лучној лампи уступио је патенте друштву а сам је 1887 године створио ново друштво под именом „Теслина електрична компанија". Ускоро подигао је своје лабораторије у којима је практично остварио своје епохално откриће обртног магнетског поља и приступио практичном остварењу преноса електричне енергије.
Огромна америчка капиталистичка друштва устају против Тесле.
Тесла је својим открићима изазвао против себе целу електричну индустрију Америке, а у првом реду Едисонову групу и групу Томзон Хустон које су одмах повеле огорчену борбу против Теслиног система, јер су увидели да ће њихова друштва бити уништена, ако Тесла победи. Овде се сада није више радило о научним убеђењима, о научној борби већ о капиталу и моћи. И Едисонова група и Томзона Хустона имале су већ врло много саграђених електричних централа са једносмисленом струјом и многе су биле у изградњи. Појава Теслиног система наизменичних вишефазних струја, претила је да све то уништи.
Едисонов систем једносмислених струја, није могао да се искористи за преносе електричне енергије даље од 1 до 2 километра јер се помоћу једносмислених струја не могу да остваре потребни високи напони. Практична потреба императивно је тражила, међутим, да се на рудницима угља и на водопадима директно искористи електрична енергија и преноси на велике даљине. Како то са Едисоновим системом није било могуће, то се онда приступило подизању многих малих и локалних електричних централа што је било скопчано са огромним трошковима и великим губитцима. Водопади нису могли уопште бити искоришћени већ једино угаљ који је из рудника преношен до појединих већих градова где је искоришћаван у Едисоновим централама.
Теслин систем, међутим, дозвољавао је економски преносе електричне енергије на огромне даљине од стотине и хиљаде километара и директно искоришћавање енергије на лицу места, како на рудницима тако и на водопадима, с тога је увођење Теслиног система значило потпуно одбацивање огромних машина и инсталација Едисонових, Томзона Хустона и других.
Алфред Нобел је 1896 у свом тестаменту поставио пет годишњих награда за најзаслужније личности у физици, хемији, медицини, литератури и за заслуге за општи мир.
Ове награде редовно су даване од 1901 године и научне академије Шведске иако су, што допуштамо, добро информисане и објективне у погледу додељивања награда, ипак су по нашем мишљењу у прошлости превиделе више научника, који су сасвим сигурно требало већ много раније да добију награду.
Убеђени смо из тога разлога да овогодишњи избор Едисона и Тесле неће бити поздрављен само у Америци већ на целом свету. Јер ако је свет задужен са два физичара, онда су Едисон и Тесла без икакве сумње највећи поједини повериоци.
Додељивање Нобелове награде у једној години овој двојици светских славних проналазача доводи природно до питања: ко је већи Едисон или Тесла? Овако природно питање постављати у јавности свакако није фер, јер ова два славна научника радила су на разним пољима и резултати њиховог рада сасвим су различити. Осим тога и Едисон и Тесла још су увек у напону радне снаге и зато се не може прорицати шта ће они још моћи да створе.
Без икакве намере да умањимо огромно дело Едисоново, чињеница је, и то врло позната, да он није тако велик као оригинални проналазач, колико као геније у усавршавању постојећих проналазака.
У том погледу Тесла је сасвим супротан. Јер њему имамо да захвалимо за велики број сјајних и оригиналних проналазака, који међутим често нису били довољно усавршени за комерцијалну експлоатацију.
Када би запитали каквог стручњака шта је највећи дар Едисонов свету његов би избор сигурно пао на сијалицу, фонограф и кинематограф. Ово је без сумње добар избор, али само мали део од 1400 проналазака, колико их је Едисон досада патентирао. Сијалица не би користила човечанству толико да Едисон није у место време усавршио и сав потребан прибор за довоћење струје сијалице. Да би ово извршио, морао је направити десетине других проналазака, а сама сијалица најмање му је задавала бриге. Исто тако је и са фонографом и са кинематографом. Требало је пронаћи више стотина претходних проналазака док ови нису били у стању да напусте лабораторију. Тако је исто и дугачак пут био док се није дошло од његовог првог фонографа до данашњег усавршеног.
Исто тако као код ова три проналаска велики је Едисонов триумф на пољу телеграфије, коју је он револуционирао. Његов четвороструки телеграф и његов микрофон, алкалични акумулатор, његов апарат за објављивање берзанских курсева, његова машина за одвајање магнетских руда, његов процес за добијање Портланд-цемента, његово стандардизовање зграда, све су то проналасци првога реда.
Иако Теслини проналасци, међутим, нису тако многобројни као Едисонови, свет ипак дугује Тесли огроман дуг. Модеран пренос електричне енергије у целини је Теслино дело. Можда је највећи његов проналазак индукциони мотор наизменичних струја, чија је изванредна прилагодљивост и широка употребљивост начинила од електричне снаге оно, што је она данас. Његов пионирски рад на пољу високих фреквентних струја показао је праву генијалност тог човека. Ова техника је сада тек на почетку развитка и нико још не може прорећи куда ће нас она одвести. Али она је уистини већ досада отворила пут преносу енергије без жица. Иако популарно није познато, остаје чињеница, да је Тесла пронашао већ 1893 године систем за преношење сигнала без жице кроз етар, дакле три године пре него што је Маркони почео своје бежичне експерименте. Његова изванредна испитивања евакуисаних цеви под утицајем високофреквентних Теслиних струја показала су практично да није далеко дан када ће 95 процената електричне енергије, која се сада губи у топлоти данашњих сијалица бити претворено у хладну светлост, дакле у светлост без топлоте. У дугачком низу сјајних проналазака Николе Тесле желимо да споменемо следеће: његов сунчани мотор за искоришћавање сунчане енергије, његову нову турбину, Теслин трансформатор високих фреквенција, његов обртни трансформатор и т. д."
Успех књиге г. Бокшана
Речено је да је у циљу популарисања Теслиног дела г. Славко Бокшан написао опсежну студију о Тесли на немачком језику, саопштавајући детаљно о свим борбама које је Тесла до победе имао да поднесе. О тој књизи истакнути професор Високе техничке школе у Минхену, Ценек, написао је између осталог и ово: „Необично заслужно је дело што се један Теслин земљак, инжењер Славко Бокшан, подухватио да Теслу и његово дело понова оживи, јер је чињеница да ова књига садржи огромну количину драгоценога материјала који је до сада био делом непознат а делом и неприступачан".
Још је занимљивији двобој Тесла -- Маркони. Ко је уистину пронашао бежичну телеграфију: Србин Тесла или Италијан Маркони?
Радивоје Марковић
Никола Тесла и Едисон, Правда, 20. јул 1934, број 10671, год. 30, стр. 4