ПОВОДОМ „ЗРАКОВА СМРТИ"
СТРУЈЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ У ЕЛЕКТРОМЕДИЦИНИ
ШТА ЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА УРАДИО ЗА МЕДИЦИНУ. — ЗА ИЗРАЗ „ТЕСЛАИЗАЦИЈА". — ИСТОРИЈСКО ПРЕДАВАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ ОДРЖАНО У БУФАЛУ 13 СЕПТЕМБРА 1898.
У последње време изазвао је Цајлајс и у нашој и у светској штампи огромну сензацију својом методом лечења помоћу струја високих фреквенција. У мало аустриско место Галспах, долазили су болесници из свих крајева Европе и у јавности су вршене огромне рекламе о спасоносном дејству чаробног штапића инжењера Цајлајса као и његовог сина лекара и њихове школе. Изнесено је да је Цајлајс у стању да лечи две врсте болести зрачењем високо-фреквентне струје и лечења су вршена у маси, јер је Цајлајсова апаратура имала огромну снагу, о којој се дотле ништа није знало, тако да су пацијенти у читавим поворкама дефиловали испред Цајлајса и неколико зрачења било је, по изјавама у штампи, довољно да се и најтежи болесници излече од неврастеније, гихта, ишијаса, чира у стомаку, слепила, глувоће, опште или делимичне одузетости, табеса, склерозе, срчаних болести, проширења аорте и многих других болести. Стручни лекари нападали су Цајлајса и његов начин лечења и воћени су и читави процеси против Цајлајса због његове хучне рекламе и тврдило се да је Цајлајс својим болесницима доносио више штете но што их је лечио, али резултат целе те кампање био је по медицинску науку од велике користи, јер су се стручни лекарски кругови у много већој мери заинтересовали за лековито дејство струја високих фреквенција, него што је то раније био случај и за кратко време створена је читава литература на овоме пољу електро-терапије. Многи лекари и код нас и на страни куповали су Цајлајсову апаратуру и данас је Цајлајсова метода под именом арзонвализација уведена у електро-медицини с правом као једно изванредно сретство за лечење многих болести. О Цајлајсу се више не говори ни у штампи ни у стручној литератури, већ само о познатом француском физиологу Арзонвалу и у арзонвализацији, јер је Арзонвал још 1892 године објавио своје резултате о лековитом дејству Теслиних струја високих фреквенција и високих напона. Медицинари у Европи раније нису придавали овој врсти лечења велики значај, али у Америци још пре 30 и више година примена Теслиних струја у електро-терапији имала је врло много присталица. У Европи се развила у много већој мери, нарочито у Немачкој, један друга метода примене Теслиних струја под именом диатермија и ова је метода постала у току времена за електро-медицину од огромне важности.
Данас су и арзонвализација и диатермија и научно и практично у толикој мери испитани и испробани да претстављају врло важна сретства електро-терапије.
Како су Теслине заслуге и на овом пољу у јавности такорећи непознате, то смо умолили г. инж. Славка Бокшана да нам о томе да подробнија обавештења. Г. инж. Бокшан саопштио нам је следеће:
— „О примени Теслиних струја у медицини не само да није обавештена наша ни страна јавност, већ исто тако у позваним стручним круговима код самих лекара, па и професора универзитета, влада необавештеност о Теслиним заслугама на овом огромном пољу делатности, о чему имамо пуно доказа у стручним уџбеницима о електро-медицини и о електро-терапији. Док се Теслино име спомиње у вези са арзонвализацијом и објективно признаје да је француски научник Арзонвал извео своја испитивања са Теслиним струјама и са Теслиним апаратима, дотле ћемо у одељцима о диатермији Теслино име узалуд тражити. У вези са диатермијом спомиње се немачки професор Вин, који је познат и у радио-техници, јер је по његовом имену назват у немачкој литератури систем бежичне телеграфије са такозваном звучном варницом. У Немачкој науци износи се да је под утицајем Винових успеха у бежичној телеграфији изграђена његова апаратура и за диатермију која да је битно различита како у погледу апаратуре, тако и у погледу терапеутичког дејства од арзонвализације. Тако, например, чувени аутор др. Коваржик из Беча у своме уџбенику о електро-терапији наводи да између арзонвализације и диатермије постоји битна разлика. По његовом мишљењу Арзонвалове струје окарактерисане су тиме што Арзонвалови апарати производе 20-100 варница у секунди и јако пригушене осцилације са дугачким паузама између појединих група осцилација, а осим тога дају Арзонвалови апарати високе напоне од више хиљада волти и слабе струје од неколико стотина милиампера, док струје диатермије производе високо фреквентни апарати специјалне конструкције, који дају 1000 - 2000 варница у секунди са кратким паузама између осцилација, ниске напоне од неколико стотина волти и јаке струје од неколико хиљада милиампера. Исто тако чувени аутори др. Лакер и др. Милер у своме уџбенику о електро-медицини праве разлику између арзонвализације и диатермије, само што они наводе да се Арзонвалови апарати искоришћују за високе напоне до неколико стотина хиљада волти, а апарати диатермије да производе до 20.000 варница у секунди. Сличну расподелу дају и други аутори.
Коваржик поред осталог наводи следеће карактеристичне моменте: „Топлота која се при пролазу струја високих фреквенција кроз тело ствара појављује се као топлота трења или отпора. Њу су сматрали Арзонвал и други истраживачи за безначајну, па чак и за незгодну пропратну појаву. Чајнек је био први који је упознао практичан значај топлоте и изрекао мисао да се електрична топлота искористи за дубље делове тела. Он је дакле оснивач оне методе која је доцније назвата диатермијом. Арзонвалове струје високих фреквенција нису биле погодне за загрејавање у дубину, јер су изазивале извесне надражаје и биле врло слабе за изазивање довољног термичног дејства. Тек напретком радио-технике омогућина је изградња квалитативно и квантитативно способних апарата, чиме је постигнут у медицини напредак од арзонвализације к диатермији... Мора се нагласити да диатермија није чиста топлотна терапија, већ да код њене примене дејствује специфично електричне компоненте иако ми струју као такву не осећамо."
У својој књизи на немачком језику: „Никола Тесла инд зајн Верк", у одељку о Теслиним струјама у медицини изнео сам да је ово мишљење погрешно, да овака подела није тачна и да су, како апарати за арзонвализацију, тако исто и за диатермију, Теслини апарати и да се у оба случаја ради о простој примени Те слиних струја разних фреквенција и напона, јер је Тесла још крајем прошлог века дао разне савршене апарате, помоћу којих је било могуће изводти напоне од неколико стотина па до неколико милиона волти, фреквенције од неколико десетина хиљада па до неколико десетина милиона периода у секунди и све врсте осцилација и то, како јако пригушене, тако и слабо пригушене и непригушене. Да би оваке осцилације разне карактеристике могао да произведе конструисао је Тесла разне варничне апарате, који су могли да даду од неколико варница па све до неколико десетина хиљада варница у секунди. Како су у Америци ови Теслини апарати грађени од појединих фабриканата специјално за електро-медицинске сврхе по разним Теслиним конструкцијама, то је објашњиво да су у Америци још пре 30 година Теслине струје у знатној мери примењене у електро-медицини и сам је Тесла још крајем прошлог века у више предавања пред конгресима електро-медицинара изнео како се његови апарати разних конструкција могу искористити за разне практичне примене у електро-медицине и то, како за загревање у дубини тако и на површини и изнео је своје мишљење да се његове струје могу искористити за лечење многих болести.
Разлог што се у Европи прави разлика између арзонвализације и диатермије јесте у главноме у томе, што код нас у Европи чак и у науци влада национални шовинизам, који систематскј иде за тим да се поједини велики научни проналасци вежу за имена националних „назови-величина". Као карактеристичан пример наводим да се у оба поменута уџбеника помиње берлински професор Слаби само због тога, што је разлику између арзонвализације и диатермије окарактерисао следећом реченицом: „Уместо грмљавине једног топа, који само у паузама потреса ваздух, имамо код диатермије непрекидно кркљање митраљеза." Кад је овака изјава професора Слабиа, који на пољу електро-медицине иначе није ни прстом мрднуо, нити је као професор радио-технике на Високој техничкој школи у Берлину пронашао ма какав апарат, који би се у електро-медицини дао искористити, могла ући у првокласне специјалне уџбенике, онда је појмљиво колики шовинизам и данас влада у науци. Овај „чувени" професор Слаби важи у немачкој литератури као познати пионир радио-технике иако се његово „велико дело" на овом пољу састоји једино у томе, да је 1897 године присуствовао Марконијевим експериментима у Енглеској и са тамо стеченим искуством успео да подигне једну радио-станицу код Берлина у којој је безуспешно експериментисао!
Један Тесла, који је створио највеће дело технике, а то је пренос електричне енергије на даљину помоћу његовог открића обртног магнетског поља, индукционог мотора и система вишефазних струја, што је од електро-индустрије начинило оно што су они данас, који је створио високе напоне и струје високих фреквенција, који је као круну свога рада дао човечанству бежичну телеграфију и радио-технику и који је деценијама давао и науци и техници нове оригиналне идеје, — спомиње се данас у електро-медицини тек онако узгред и уместо да имамо у медицини израз „Теслаизација" као што имамо изразе „франклинизација", „галванизација", „фарадизација", „арзонвализација", „рентгенизација", „рентгенотерапија" и т. д., морамо чак и у нашим стручним књигама и часописима, а да не говоримо о дневној штампи, при третирању тако важног проблема као што је примена струја високих фреквенција у електро-медицини са микроскопом у руци тражити Теслино име, док се непрестано о изразе „арзонвализација" и „диатермија" спотичемо.
А међутим неоспорна је научна чињеница да је Тесла пронашао и искористио струје високих фреквенција, за разне примене, па и њену примену у медицини, као што је то професор Ценек следећом реченицом окарактерисао и подвукао: „Тесла је без икакве сумње творац технике високих фреквенција."
Да је Тесла први скренуо пажњу медицинском свету на огромну лековитост својих струја познато је било одувек у Америци, јер су га више пута сами медицинари позивали да одржи предавања пред разним њиховим конгресима и чувено је, и управо историјско, његово предавање од 13 септембра 1898 године у Буфалу, на годишњем конгресу Американског електро-терапеутичког друштва које је у своје време у целини отштампано и коментарисано у многим стручним часописима у Америци. У том предавању изложени су сви могући методи произвођења Теслиних струја, и приказани су апарати, системи и шеме за произвођње разних ефеката за разне медицинске примене. Тако Тесла опширно излаже како се могу произвести ниски напони разних фреквенција, високи напони свих жељених врста осцилација, разни електро-динамични, статични и индуктивни ефекти. Тесла је у том предавању експериментално производио електро-магнетско поље чији су таласи деловали на великим отстојањима у сали за предавање и показао је како се у њему могу произвести помоћу завоја од неколико жица знатна загрејавања особа и предмета. Немогуће је овде ни у најкраћим потезима изнети садржину овог великог предавања без приказа употребљених апарата, али ипак желим да наведем следеће Теслине реченице:
„Прва особина струја високих фреквенција, коју сам запазио, а која је од интереса специјално за лекаре, јесте њихова нешкодљивост, јер сам био у стању да пошаљем кроз тело једне особе без икакве озбиљне непријатности сразмерно врло велике количине електричне енергије. Ову особину заједно са другима приказао сам науци први пут у једном техничком часопису, фебруара 1891 године и доцније у разним предавањима пред научним друштвима и одмах је било јасно да се ово струје саме по себи намећу специјално за електро-терапеутичке циљеве. Обзиром на електрична дејства врло компликовани физиолошки ефекти могу се поделити у три класе. Прво долазе у обзир статички, т. ј. такви, који зависе у главноме од висине електричног напона, друго динамички, који зависе у првом реду од јачине струје која пролази кроз тело и треће ефекти специјалне врсте, који се имају приписати електричним зрацима, а то су импулси у којима електрична енергија пролази спорије или брже наизменично кроз статитичке и динамичке облике. У пракси појављују се разне оваке акције често истовремено. Али је експериментатор у стању одабирањем апарата и посматрањем услова да истакне један или други ефекат. На тај начин може он да шаље кроз тело или кроз делове пацијентовог тела струје сразмерно велике јачине а малог напона, или струје мале јачине а великог напона, а може пацијента изложити и утицају електричних таласа, који се преносе кроз простор из знатне даљине, према томе шта се жели".
Примећујем да већ ове Теслине речи јасно показују да се његове струје могу искористити за високе напоне, што се назива арзонвализација, за ниске напоне, што се назива диатермија и за терапију са радио-таласима на извесној даљини, што се управо у последње време у великој мери искоришћује.
И следеће Теслине речи карактеристичне су:
„Када се примарне и секундарне осцилације доведу у резонацију онда се може тачка највишег напона и потрошња енергије сконцентрисати на одређено место. Тело пацијента утиче битно на фреквенцију секундарног круга, јер повећава таласну дужину и зато је потребно накнадно регулисати примарни круг. Резонацију је потребно увек осигурати, а интензитет акције може се мењати померањем секундарног калема према примарном према потреби. Нема друге методе која омогућује да се човечје тело изложи тако огромним електричним напонима, нити да се кроз њега шаљу тако огромне количине електрицитета без икакве озбиљне повреде. Са једним прекидачем, који ради врло брзо и равномерно могуће је у тело пацијента унети енергију од неколико коњских снага, или исту енергију кроз његово тело слати у простор, без икакве озледе, док би већ један делић ове енергије, на други начин искоришћене, изазвао огромну штету."
„Физиолошки ефекти, који се могу произвести са оваквим апаратима могу се појачати од врло мале и једва приметне до врло јаке акције. У последњем случају већ за неколико секунада може се у целом телу произвести таква топлота да пацијента обузме јак зној. Често сам се сам излагао дуже времена дејству осцилација и увек сам после тога осећао велики умор. После тога сам заспао здравим сном."
„Ефекти се могу стварањем јаког електро-магнетског поља кроз велики простор такође искористити, на пример, у великим салама, у болницама, ако се жели да се више пацијената истовремено лечи".
„Моји напори за произвођење јаког индуктивног дејства у малом простору довели су до запањујућих резултата. Када сам на пример ставио дебелу гвоздену мотку у намотај и у овом изазвао јаку индикцију, већ за неколико тренутака гвожђе се јако загрејало... Када сам први пут посматрао ово запањујуће дејство, заинтересовало ме је да испитам њихове ефекте на живим бићима. Морао сам врло опрезно да поступам, јер су огромни напони могли изазвати разорно дејство. Може се замислити моје изненађење када сам утврдио да сам могао ставити у намотај моју руку без икакве озледе."
„Већ давно сам дошао до сазнања да се инструменти овако идеалних особина могу искористити за разне велике примене. Али је требало пребродити велике тешкоће док нисам створио савршене апарате. Кроз читав низ година морао сам савлађивати једну тешкоћу за другом. Сада су међутим лекари у могућности да набаве апарате који су дорасли многим задатцима. Они их могу искористити у електро-терапији у разним случајевима. Ови апарати стављају лекаре у могућност да производе и рентгенове зраке много веће снаге него што је то код обичних апарата могуће".
Из ранијих Теслиних изјава види се да су Теслине струје већ 1891 године у кругу лекара изазвале огромно интересовање, јер као што Тесла сам у свом саопштењу од 23 децембра 1891 у једном стручном часопису каже многи славни лекари обраћали су му се после његовог предавања на Колумбија универзитету 20 маја 1891 године и распитивали о физикалним дејствима његових струја. Из тога следи да је Тесла својим експериментима први указао на могућност примене његових струја у електро-медицини и Арзонвалу се може признати једино та заслуга, што је као стручан лекар-физиолог наставио испитивања на овом новом пољу електро-терапије, које је Тесла створио.
Као што из овога објективног и популарног излагања г. инж. Славка Бокшана видимо примена високо-фреквентних струја у електро-медицини у свима практичним облицима такође је епохално дело нашег земљака Николе Тесле и сматрамо да и ово Теслино дело треба у много већој мери популарисати, него што је то досада учињено. У нашим стручним медицинским круговима требало би повести акцију да се изрази „арзонвализација" и „диатермија" замене са изразом „теслаизација", јер су и арзонвализација и диатермија само два разна стручна имена за велико Теслино дело и требало би и из националних разлога страну стручну штампу приморати да усвоји термин „теслаизација" као што је то случај са терминима „галванизација", „фарадизација", „рентгенизација" и т. д., што је могло да се натури целој светској стручној литератури само зато, што су се поједине нације заузимале за своје заслужне синове.
Р. М.
Струје Николе Тесле у електромедицини, Правда, 31. јул 1934, број 10682, год. 30, стр. 7