ПРИМЕНА СТРУЈЕ У САВРЕМЕНОЈ МЕДИЦИНИ
Теслином струјом високог напона по Цајлајсовој методи др. Раковачки лечн многе болести
Апаратура високе фреквенције најјача - после Галспаха
Др. М. Илић - Раковачки, раније асистент „чудотворца нз Галспаха" ...
Име др. Раковачког, пре десет година, блеснуло је изненада. Чудо ... Заталасале се масе болесника и њихових ближњих. А, бога ми, заковитлао се и облак прашине — злурадих.
Појавило се у Југославији нешто ново: лечење струјом.
Пред Електротерапеутским Институтом др. Раковачког у Римској улици бр. 3, све по двоје у реду, чека низ болесника, до саме Бајлонове пијаце.
Свет нагрнуо из целе земље, као на ћабу. Долазе. Одлазе. Прича се. Испреда се читава легенда.
Као некада Галспах — због др. Цајлајса, и Римска улица, са својом околином — Бајлоновом пијацом, поста стециште најразноврснијих ношњи из целе наше земље. Врве.
Критика, завидљиваца, чинила је своје. Ширила неистините вести, слала и своје тешке болеснике, по њиховом мишљењу неизлечиве... А др. Раковачки је радио. Остваривао чудо!... Не. Лечио је све, што је још у себи имало бар основа за живот. Подизао. Исцељивао. Постизао успех за успехом.
Данас др. Раковачки у своме Институту за електричну масажу у Римској улици бр. 3 има најјаче и најсавршеније апарате са струјом високог напона у Југославији. Последњу реч Електротерапеутске медицинске технике. Не само у Југославији него и у свету - после Галспаха. И дугогодишње искуство.
Захвалнице, које др. Раковачки прима из целе Југославије, најбоље демантују све злонамерне критике. Безброј пациената свих доба старости, свих професија, оба пола дају пуну сатисфакцију човеку и научнику др. Раковачком, што је, по цену највећих и моралних и материјалних жртава, и код нас указао и утро пут, којим модерна медицина иде. И више тога: што је и у Југославији створио Институт ове врсте, где болест пред науком пада. Где, готово изгубљеним особама, враћа се живот. А са тим и воља за рад, за радост и срећу живота.
Писало се доста, преко наше јавности, о примени Теслине струје високог напода, - са свим њеним комбинацијама, - при лечењу разних болести.
Они, којима је требало, заинтересовали се. Дошли у Институт др. Раковачког. И исцелили се. Вратили се у живот да брину своје ситне бриге и делају обавезе према породици и друштву.
Они, којима је ма због чега сметало, бунили се. Предузимали кораке, често безобзирне, да се овај начин лечења забрани, али потпуно безуспешно.
Како код нас, у Југославији, једини и у потпуности ову методу лечења примењује др. Раковачки, то смо га посетили у његовом електротераписком Институту - у Римској ул. бр. 3 (код Бајлоновог трга).
У великим, модерним чекаоницама седели у удобним наслоњачама и одмарали се пациенти.
Искористили смо неколико тренутака и г. др. Раковачки дао нам је интервју.
Лечење Теслином струјом високог напона
- У чему се састоји Цајлајсова метода лечења, коју ви примењујете?
- Цајлајсова метода је рационална примена Теслине струје високог напона, са свима својим комбинацијама.
Познато вам је да је њу пронашао наш велики научник Никола Тесла још 1890 год. и успешно је на себи испробао. Он је употребио струју од око 1,000.000 волти. На бази тога открића др. Цајлајс вршио је успешне експерименте и, када сам код њега као асистент радио - пре 10 год., успео је да конструише и рационално примени апаратуру од око 600.000 волти, као први зачетак.
- А данас?
- Данашња моја најновија апаратура може да да од 1-3.000-000 волти, тако се успело да данас лечимо поједине случајеве са ултра-кратким таласима од око 100 милиона трептаја у једној секунди, (врло велика фреквенцпја).
- Како се то постигло?
- Цајлајс је то постигао и усавршио апаратуру са Теслином струјом допуном радиума и хелио лампе. Та је комбинација у свему успела. Генијална.
Примена Теслине струје
- Како се врши практична примена Теслине струје високог напона са Цајлајсовим комбинацијама с обзиром на разне случајеве обољења ?
- У томе и јесте тежиште целе ствари. Главно је да се одреди диагноза болести пошто је болест увек индивидуална. То се не може и не сме генералисати. Сваки болесник има своју болест. Болест, као и здравље, зависи прво од наслеђених особина, затим од начина исхране, начина живота у опште, од доба болести итд, једном речју, од безброј услова под којима се једно људско биће рађа, подиже. И живи.
Када смо са тим начисто, онда се и сваког болесника болест третира и лечи посебним комбинацијама и дозама. Али болесници истих група лече се у групи, јер они преносе, допуњују се електрицитетом, - услед електричног пражења апаратуре.
Дејство лечења методом струје високог напона
- У чему је лековитост струје високог напона?
- Зрачењем струје високог напона постиже се оживљавање дегенерисаних ћелија, са овим, очигледно, и умртвљених органа, - под условом, дабоме, да већ нису потпуно мртви.
Понављам, то је увек индивидуално. Једни болесници добијају електричну масажу; други јаке таласе; трећи ефлувије, (ситни таласи) док се лечење ултра-кратким таласима примењује само у специјалним и одређеним случајевима.
Струја јаког напона има своје специфично дејство на нервни систем, на измену материја у телу, а убија и бактерије, које се у организму налазе, (Ултра - кратки таласи).
Топлота, која се у унутрашњости организма развија ултра-кратким таласима, има своје неспецифично дејство и готово се не осећа, пошто је дубинска.
Ултра - кратким таласима постиже се висока температура, унутрашњим загревањем, а тиме се појачава циркулација крви. Тако се долази до корисне брже измене сокова између крви и ткива, врши се регенерација ћелија. Са тим и органа.
Зато није никакво чудо што су код мене често болеснике доносили, а ови су после третмана одлазили својим ногама.
Како се у почетку схватило лечење струјом високог напона
- Многи су, господине докторе, иронисали и сматрали лечење по Цајлајсовој методи као грубу рекламу, да не кажем мађионичарство. Шта је у ствари?
- Као што вам рекох, све је ово засновано на чисто научној основи.
Пуштањем у оболели организам струје високог напона, на идректан начин, постижемо буђење замрлих или умртвљених ћелија; постиже се јаче струјање крвотока и брже разношење и размене материја, а индиректно, путем физиолошког дејства на цео нервни систем и жлезде са унутрашњим лучењем, постижемо регенерацију, подмлађивање не само оболелог него и целог организма. Због тога се данас модерна медицина преоријентише примени електричних таласа при лечењу и најкомпликованијих обољења.
Као што видите не чудом већ позитивном науком и методом, коју ја прињењујем, успело се да се излечи многи тешки случајеви, који су пре ове методе сматрани неизлечивим.
Које се све болести могу лечити
- Које се све болести могу лечити употребом Теслине струје у Цајлајсовој апаратури?
- То су разна нервна обољења. Исто тако хронична обољења зглобова и мишића; одузетост; грудне болести; плућне марамице; срца, обољење чула вида, слуха, мириса; астме; обољење желудачног цревног тракта, жучне кесе, јетре, крвних судова, склерозе; извесне форме цревних чирева; обољење простата; полних органа, - при чему се комбинује ова метода са кратким таласима. Затим гихт; рахитична обољења код деце.
Нарочито брзо се постижу позитивни резултати код дечјих обољења као дечје парализе, малокрвност, слабуњавост - у опште. а на тај начин се добија и отпоран дечји организам против многих инфективних болести, чије су деца, обично, жртве. Лече се и луетичне последице.
По изјави др. Вајсенберга, шефа нервне клинике у Бечу, изазивање високих грозница ултра-кратким таласима није препоручиво - услед незгода. (Много је бољи, сигурнији и потпунији успех путем тифусне вакцине, што без условно треба вршити на клиникама).
Преко 50.000 захвалних пацијената
- Какви су резултати које сте за 10 година вашега рада постигли - применом Цајлајсове методе?
- Резултати су преко очекивања. Преко 50.000 пациената оба пола, разних професија, разнога доба и обољења прошло је кроз моју ординацију. Успех је био завидан. Наравно треба имати у виду и то, да је тај успех зависио и од старости обољења, и од тежине случаја. А, бога ми, и од послушности пациента. Ја увек кажем: сваки је човек свој најбољи лекар и пријатељ. И обрнуто. Када је већ болесник, он мора своје лечење да допуни тиме, што ће стриктно да се придржава добивених упустава.
Хиљаде захвалности примио сам и примам из целе наше земље, а од толиких пациената, нисам имао ни једну незгоду. Ја сам задовољан.
Незнатни колегиални сукоби
- Чује се понекада, да сте имали непријатности од извесних колега - лекара?
- Тачно је. Али то је случај у сваком послу. Зависни људи! Ја сам први, пре 10 година, донео у Југославију Цајлајсову апаратуру. Инсталирао најмодерније. Пациенти долазили. Одлазили - исцељени. То се брзо прочуло. Наука рапидно корача напред. Ја сам ишао за временом. Али у нашој после ратној средини, где је још све било по старом, ја сам испао предвременом. Имао сам, шта више, и непријатности: од неумесних шала до грубих вређања. Нисам клонуо. Сваке године одлазио сам у иностранство, - што сваки савестан лекар треба и мора да чини - на извор открића. Изучавао. Специализирао. Доносио увек нешто ново.
Тако данас ја имам најјаче апарате за зрачење стујом високог напона и уз њих потребне инструменте. Последњу реч медицинске технике. И огромно искуство.
Истина многи колеге били су завидни, али мој успех наткрилио је њихову завист.
Установило се, да је струја високог напона основ модерне медицине. А против напретка науке нико не може да се бори. Иначе биће временом прегажен.
*
Овако је завршио своју изјаву г. др. Илић-Раковачки.
У чекаоници пришао сам једном старијем господину. Рекао ми је:
- Био сам готово одузет. На ноге нисам могао. И рат и живот, уопште, учинили су своје. Апетит нисам имао. Уз то сам патио од ужасне несанице. Све је било, само живот немогућ. А сада, видите, идем. Добро идем. Једем и спавам добро. Шта друго да вам кажем? Шта може човек у мојим годинама још да жели?!..
Једна лепа девојка - око 17 година. Црнка. Румена. Сама младост. Једрина.
- И ви се лечите, госпођице?
- Јесте. Пала сам незгодно. Ишчашила ногу у куку. Два месеца сам лежала. Лечили ме разни лекари у унутрашњости. Одузе ми се и лева рука. У Београду сам петнаест дана. Сада ми је добро. Данас идем кући. Да сам знала, да одмах дођем на зрачење, уштедела бих родитељима толике трошкове и бриге, а себи велике муке. Одлазила је, збиља. Могло се само запазите да неприметно повлачи леву ногу.
Једна мати држи у крилима девојчицу, око 3 године стару. Плаве коврџе падају малој по руменим образима. А она прича. Прича нешто весело. И смеје се.
- Јели госпођа због мале?
- И јесте и није. Треба ми само упутство од господина доктора.
- За малу? Па она сјајно изгледа!
- Сада јесте. Али било је то дете рахитично, мрзовољно. Кости и кожа. Немоћ. Већ сам била очајна. Зрачили смо је. И, ето... Друго дете. Ипак свратим, с времена на време, код господина доктора за упуства, због исхране.
И тако редом.
Излазим на улицу завејану снегом. Свугде иње. И снег. И студен.
Мислим. Шта могу да мислим...
У ушима ми звоне речи др. Раковачког.
- Наука рапидно корача напред.
Д. Манојловић
Време, Недеља, 25. фебруар 1940, СТРАНА 9