Културна хроника
Прослава осамдесетогодишњице Николе Тесле у Београду
Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле упутио је овај телеграм г. Николи Тесли у Њујорк:
„Срдачно честитам осамдесетогодишњицу Вашег плодног живота са најбољим жељама за срећу и добро здравље".
На њу је Слављеник одговорио следећим телеграмом Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу:
„Дубоко тронут превеликом части желим од свег срца да Ваше Височанство и даље успешно решава важне задатке Југославије са том истом сигурношћу ради напретка нашег милог народа. Свако задовољство и срећу жели Никола Тесла".
*
Прослава осамдесетогодишњице једног од највећих живих научника света и генијалног проналазача на пољу електротехнике, Николе Тесле, одржана у Београду од 28 до 30 маја ове године, није била прослава обичног, локалног значаја но је добила интернационални карактер, учешћем делегата из петнаест европских и америчких држава.
Поникла сасвим спонтано, идеја о прослави осамдесетогодишњице рођења великог и заслужног сина Југославије одмах је свесрдно прихваћена од свих наших научних и просветних установа: Академије наука, Универзитета, Инжењерског удружења, Београдске
општине, Савеза градова и осталих установа.
Организацију прославе, са врло лепим успехом, извршила су два одбора: почасни одбор, на чијем челу је био претседник Краљ. Академије наука г. др. Богдан Гавриловић; претседник Краљ. Владе г. др. Милан Стојадиновић; министар Унутр. послова, г. др. Антон Корошец, министар Просвете г. Добривоје Стошовић и сви остали г. г. чланови Краљевске владе; претседник Београда г. Влада Илић; ректор Универзитета г. др. Драгослав Јовановић, посланик С.А.Д. г. Џон Вилсон; претседник Државног савета г. др. Стеван Сагадин; минситар Југославије у С.А.Д. г. др. Конст. Фотић; гувернер Народне банке г. др. Милан Радосављевић; претседник Удружења инж. и архитеката г. инж. Душан Томић; управник Народ. универзитета г. Милан Грол; гл. секретар Академије наука г. др. Александар Белић; декан Техничког факултета др. Петар Бајаловић; г. др. Јован М. Јовановић, министар у пенз.; Доброслав Кузмић, претседник Југосл. новин. удружења; директор Радио-станице Данило Калафатовић; г. др. Милан С. Протић; др. Душан Поповић, претседник лекарске коморе; Милан Стојановић претседник занатске коморе и претседници свих осталих привредних и сталешких комора; претседник проф. удружења г. Радоје Кнежевић и претседник учитељ.
удружења г. Иван Димник; претседница Кола српских сестра г-ђица Мирка Грујић; претседница Женског друштва г-ђа Станка Лозанић; претседник Правничког удружења г. Русомир Јанковић, претседник удружења архитеката г. Светозар Генић и други. Радни одбор
који је бројао преко шесдесет наших најугледнијих имена, био је распоређен по секцији. У претседништву Радног одбора били су г. г. инж. Ранислав И. Аврамовић, помоћник министра саобраћаја у п., инж. Милан Нешић, проф. универз. и већник града Београда; инж. Драгомир Јанковић, проф. универз., инж. Душан Милосављевић, директор пошта и телеграфа и уредник стручног часописа „Радио-Тесла"; инж. Владислав Јовановић, проф. универз. инж. Лазар Ђокић, генерални секретар Радио А. Д. Београд, г. Александар Тадић, директор „Електро-Макиша" А.Д. и др. Генерални секретар, који поред г. г. др. Б. Гавриловића, инж. Р. Аврамовића, инж. Милана Нешића, инж. Д. Милосављевића, инж. А. Ђокића, има највише заслуга за организацију ове међународне културно-научне манифестације, био је г. инж. Славко Бокшан. Између осталих, у Радном управном одбору били су г. г. Антон Билимовић, проф. универз. инж. Боривоје Вучковић, градски већник; Милутин Миланковић, проф. универз.; Слободан Ж. Видаковић шеф Комуналног бироа Савеза градова и уредник часописа „Београдских општин. новина"; инж. Александар Дојчиновић, шеф одељ. саобраћаја гр. Београда; инжењери Алек. Дамњановић, Павле Миљањић, Милан Миодраговић, Владимир Путник, Живојин Аранђеловић, Миливоје Ракић, Милан Станојевић, Јован Стојиљковић, Водослав Поповић, Радмило Петровић, Миодраг Новаковић и многи други инжењери, нарочито електротехничке струке. Подељен у стручне одборе, Радни одбор извршио је одлично све организације.
Делегати иностраних академија и универзитета.
Већ 27 маја, преко целог дана, отпочињу да пристижу из иностранства делегати највећих научних установа, академија, универзитета и научних института. Ту је било великих научних имена, од светског и међународног угледа. Између осталих, запажени су нарочито г. г.:
Тирпен, проф. физике на Универзитету у Поатје-у; Бушро, проф. Високе Електротехничке школе у Паризу; Богро, проф. Универз. у Марсељу; Вилеј, проф. на Сорбони у Паризу; Дармоа, проф. на Сорбони у Паризу; Жолио-Кири, проф. на Колеж д
Франс у Паризу; Јадоф, проф. на школи Јавних Радова у Паризу; Гитон, директор Националне Лабораторије за Радиоeлектротехнику у Паризу; Л. Корбеје, инжењер, шеф Завода за Техничка испитивања у Паризу; Бетно, претседник француског Друштва за
Електротехнику; Инж. проф. др. Ценек, претставник Баварске Академије Наука, и Техничке Високе Школе у Минхену; Проф. др. Кибитц, из Берлина; Проф. др. Вернер Колхерстер са Универзитета у Берлину; Проф. др. Фриц Шретер, директор Лабораторија из Берлина; Проф. др. инж. Биге са Универзитета у Бреслави; Проф. Штарк, претседник Немачког државног
завода за физичка истраживања; Проф. др. Феликс Еренхафт претставник Универзитета из Беча; Проф. инж. Ернст Петрич, делегат Високе Техничке школе из Беча; Др. Ерих Румпф, проф. Универзитета из Граца; Проф. др. Макс Рајтхофер, претставник аустријског инжењерског удружења и електротехничких комора из Беча; Др. Август Жачек проф.
Карловог Универзитета из Прага; Проф. др. Нитхамер, претставник Немачког Универзитета из Прага; Г-ђа Анелиза Нитхамер, проф. Универзитета из Прага; Проф. др. Виктор Тајслер, делегат Универзитета у Братислави; Декан проф. др. инж. Вацслав Бубеник са Универзитета у Брну; Проф. др. Јозеф Белишек из Брна; Др. Франтишек Нахтикал проф. Чешке Високе школе из Прага; Инж. Слобода, претставник Чехословачког Електротехничког Савеза; Проф.
др. Нађаков, Софија; Инж. Вл. Димитров, директор Техничке школе Цар Борис III; Претставници школа Политехника ,,Регале Карол II" из Букурешта; Директор проф. инж. Василеску Карпен и проф. Будеану; Др. Ј. С. М. Брентано, претставник универз. Манчестар,
Ливерпул, и Бирмингхем; Инж. Кендал Х. Филд, претставник Универзитета Јел, Сједињене Америч. Држ.; Др. Џон И. Нолан, Универзитет, Даблин; Др. А. Ристаргија, Универзитет Месина; Проф. Ван дер Вефхорст са Универзитета у Итрехту. Затим, 24 претставника Техничких високих школа из Румуније, претставници универз. из Монтреала, Букурешта, Софије итд. итд.
Свечана академија на универзитету
Прослава је почела 28 маја у 10 часова свечаном академијом у дворани Коларчевог универзитета. У присуству изасланика Њ. В. Краља пуковника г. Радована Поповића, министара г. г. др. Мехмеда Спахе, Светозара Станковића, Душана Летице и Добривоја Стошовића, претседника Сената г. др. Љубомира Томашића, претседника Народне скупштине г. Стевана Ћирића, претседника града Београда г. Владе Илића, изасланика Њ. Св. Патријарха, викарног епископа г. др. Викентија Вујића, целокупног дипломатског кора,
најугледнијих научника на пољу електротехнике из петнаест европских и америчких држава, претставника највиших наших научних кругова и великог броја грађанства, академију је отворио г. Ранисав Аврамовић, претседник радног одбора за приређивање прославе Николе Тесле говором, у коме је рекао и ово:
„Теслина дела сачињавају нове епохе у историји науке на пољима физике и електротехнике. Теслини научни проналасци тројаки су:
Прво, откриће нове врсте електричне струје, тако зване вишефазне струје и обртног магнетског поља, а у вези с овим проналазак индукционог мотора.
Научни значај ових проналазака је огроман. Они сачињавају основу целе данашње електротехнике, а практични значај још је много већи. Данашња производња електричне енергије на свима пољима људске радиности заснива се искључиво на Телесним принципима.
Теслин је једини систем за преношење електричне енергије. Помоћу Теслиних машина производи се годишње преко 300 милиарди киловат-часова и сва ова енергија преноси се помоћу Теслиног трофазног система. Ако се узме да један киловат час кошта само једну златну пару, значи да Тесла прилаже у новцу сваке године око 50 милијарди динара.
Високофреквентне струје и њихови феномени друго су Теслино епохално откриће. На њима се заснива целокупна медиотерапија, која се данас назива најразноврснијим именима, као дијатермија, дорсонвализација и тако даље.
Најзад Никола Тесла је учинио огромно на пољу радиотехнике. Само се о овом Теслином раду на жалост врло мало зна".
После г. Аврамовића, узео је реч проф. г. др. Богдан Гавриловић, претседник Српске Краљ. Академије наука, који је, у својству претседника новооснованог научног Теслиног института, снажно и импресивно говорио о Теслином животу и раду, као и топлим речима поздравио присутне стране делегате...
Између осталог г. Гавриловић је истакао:
— Не вије се, данас први пут с дивљењем и с поштовањем мисао нашега света око личности Николе Тесле, који је по стваралачкој моћи свога генија постао један од највећих изградитеља цивилизације нашега времена. И без сумње ни данашња прослава не ће бити последњи поздрав, који наш народ упућује данас своме великоме сину о заранцима његова живота. Јер творци дела вечних вредности вечно и живе и пркосећи времену и забораву вечно одмичу испред живих као вође њихове на путу живота њихова.
Његова креативна и универзална мисао није могла имати своју националну заставу и у данашњој прослави осамдесете облетнице Теслине учествује и стран свет. Неколико научних корпорација које су са изузетног сјаја оног огромног духовног капитала које су човечанству у наслеђе оставиле, дошле до велике славе у свету, послале су ових дана своје адресе Друштву Николе Тесле, истичући у њима Теслу у редове највећих освајача светлости. Њима су се придружили, лично и појединачно, многи славни научници из целога света. Међу свима особита ми је част поздравити оне који су у овим ретким и светлим данима наше славе и нашег националног поноса дошли у нашу средину, да с нама заједно захвалношћу прекаде морални и интелектуални лик Теслин. Нека су нам добро дошли ти визионари промотори интелектуалних покрета и новога живота, који из њих настаје. Међу њима има синова старих нација племенитих култура и како свака нација према своме генију, т. ј. према своме психичком и духовном ритму и стилу изграђује своју културу, они ће нам по томе ритму и по томе стилу оцртати дело великог Тесле боље него ми, који смо са скромним прилозима нашега духа тек почели залазити у ризницу опште људске мисли.
Као и сви велики људи и Тесла је живео у своме свету — у господском и величанственом свету повучености и усамљености. То је онај лепи и плодни унутрашњи свет у коме гомила не живи и у коме су се једино кроз векове рађала сва велика дела и све племените акције. Па ипак шта је, одвојен од спољнога света, тај Тесла доживео и на какве супротности и парадоксе због тога не наилазимо у његовом животу?!... Повучен и изван вреве живота, он је без спроводника и без икаквог додира са спољним светом својим струјама брзе учестаности и високих напора ухватио везу не с једним или с неколико људи, који у неком тренутку живе у једном одређеном месту наше планете, већ са свима насељима људским на целој планети нашој. А усамљен, он ипак није био сам, јер га је вазда у усамљености његовој пратила његова безгранично храбра и одважна мисао. На томе путу њезину, који ће се завршити у апсолутном триумфу, било је или, боље рећи, морало је свакојако бити и бесплодног лутања, и великих заблуда и разочарања. Али без лутања и без заблуда нема великих и светлих дела! По Максуеловој теорији светлост је електромагнетска појава и брзина пропагације у оба феномена — и у феномену светлости и у феномену електрицитета — је иста. Није ли међутим Херц, потврђујући својим класичним експериментом Максуелову електромагнетску теорију учинио, једну „фаталну" погрешку тврдећи, да се електромагнетски таласи распростиру брзином од две трећине брзине светлости!? И није ли у Кеплеровим мистичним изјашњењима и Фарадејевим пророчанским наговештењима било много и лутања, и заблуда и утопија?! Али, natural non imperatur nisi parendo. И да бисмо завладали природом, ми свесно и без гнева примамо и заблуде које настају из борбе наше мисли са мистеријама њезиним. Песник, генијални проналазач и конструктор, Тесла је и сам знао да и мисао његова у лутању њезину може додирнути, и каткад чак и проћи кроз оне вратнице, иза којих стоје заблуде — ти примамљиви и варљиви симболи истине. Срећом и по науку, и по прогрес човечанства. Тесла је све своје идеале и реализовао. Јер, ко је извршио преносе електричне енергије на велике раздаљине и ко је конструирао машине, које ту енергију производе и ко је ту исту енергију претварају у механички рад; и даље, ко је пронашао струју високе учестаности и високог напона; ко је оваплотио својом мисли телекомуникацију без жица и ко је поставио темеље радиотехници која је у радиотелеграфији, радиофонији и радиотелефонији и телевизији открила толика чудеса ?!.. Све је то Тесла и створио и пронашао и зато се по стихиској сили својој дело Теслино органски уплело у структуру наше цивилизације и зато оно добрим делом својим допире до саме сржи њезине.
Познато је, да је највеће преокрете — преокрете који се у самим основама те цивилизације врше — изазвала техника. Али без наслона на идеалне тековине науке ту активну моћ своју техника би изгубила и по томе прогрес цивилизације не зависи само од технике. Прави извори и први стимулуси тога прогреса налазе се у открићима оних закона који владају природом, а до тих се открића долази данас сарадњом идеалне научне мисли с једне и практичне техничке мисли с друге стране.
У ранијем развитку своме техника је у изграђивању науке била пасивна; данас је, међутим, она и у томе активна. У преношењу Херцових или електромагнетских таласа главну улогу игра дужина таласа. Кратки таласи — таласи високе учестаности — много се више употребљавају у телекомуникацијама него дуги. То су пронашли техничари. И тако у телеграфији без жица, у радиофонији и у радиотелефонији ингениозни техничари нису имали мању улогу од теоретичара, а све то каже нам, да је телекомуникација као проблем технике поникла из заједнице науке и технике.
Али та заједница није била плодна само по технику, већ се у њој оваплоћавала и научна мисао. Теорија релативитета је свакојако најважнија појава у развитку науке за последњих педесет година. Та се теорија зачела у познатом Мајкелсоновом експерименту и зато се она раније није могла ни појавити. Требало је да у заједници буду и генијалан експериментатор и техника, која је изградила прецизан интерферометар Мајкелсонов. Због тога имагинативна висина данашње наткриљује имагинативну висину раније научне мисли, не зато што је наша имагинација данас већа, већ само зато што имамо боље инструменте.
Проматрајући са тога гледишта развитак науке, ми већ данас можемо рећи, да је Тесла старе темеље њезине пољуљао и отворио нове путеве њезиној мисли. Две фундаменталне науке о природи, физика и хемија, развиле су се за последњих педесетак година више него у ранијој прошлости, која је ишчезла у једном периоду од две хиљаде година. Изменила су се наша схватања о најкрупнијим питањима: о материји и маси, о енергији и димензијама, о времену и простору и уништиле су се и саме неке догме. Тај процес у наглом распадању старих система физике и хемије започео је некако на три, четири године после чувених експеримената Теслиних, које је он у великим научним центрима Америке и Европе приказао ученоме свету. Кад је Тесла одржао своје предавање пред Краљевским Друштвом у Лондону, онда се у Енглеској писало по стручним часописима, да је то предавање одржано у једном од најзначајнијих састанака тога Друштва, истичући да је Краљевско Друштво баш предавањима те врсте дошло до своје славе у свету. На том предавању били су најславнији научници и инжењери. И шта су они видели?!... Видели су „да се радови Теслини налазе на границама у којима се светлост, топлота, електрицитет, хемијски афинитет и остале врсте енергија сударају и међу собом укрштају". Осетило се већ тада, да су старе границе порушене и да ће се на чистини, коју је једна нова светлост духа изградила, моћи доћи до „плоднијих и општијих схватања". Нама је добро познато, да је даљи развитак наслућивање њихово и потврдио.
Али Тесла, интуитичар и визионар, није се само бавио о својим струјама и применама њиховим у животу. Он је себи постављао и оваква питања: шта је електрицитет и шта је материја? Ми данас кажемо, да су се из електрицитета, који је разбацан по хаосу васионог света створиле деведесет и две врсте материја. Материја је дакле електрицитет, а сваки атом по структури својој није ништа друго, до једно стерално тело — један микрокосмос у коме планете, које ми електронима зовемо, по законима електродинамике обилазе око сунца његова, т. ј. око језгра самога атома. Не можемо, међутим, прећутати, да је Тесла још 1891 године у првоме своме предавању у Њујорку слику једног хипотетичног, инфинитезималног света у коме се молекили и њихови атоми обрћу као планете по одређеним путањама, обележио као највероватнију.
Говори се и стално се понавља да људи по делима и мислима својим живе и после смрти своје. То је тако, Али једна од највећих заповести природе је ово: настављај! Зато треба тежити за тим, да дела и мисли живе и после људи, да би се дошло до нових плодова, скривених у тами првобитне клице. Друштво Николе Тесле у Београду, осећа, да ће ту заповест најбоље извршити тако, ако подигне један научни док у славу Теслину имену. Французи имају Пастеров Институт, Немци Херцов, Енглези Фарадејев, а сви, и Французи, и Немци и Енглези, осим тих, и толике друге. Гредећи њиховим стопама и ми желимо да данас оснујемо у Београду Институт Николе Тесле у нади, да он неће само бити вечни материјални споменик његову имену, већ да ће се у њему развијати и допуњавати Теслина мисао у широком захвату његова генија.
Мени је особита част што у овом изузетном скупу о прослави осамдесете облетнице Теслина живота могу у име Друштва Николе Тесле изјавити, да се данас оснива Институт Николе Тесле. Нека се у том Институту кроз векове развија плодна и лепа мисао Теслина на славу науке и славу онога чије светло име и носи!
После говора претседника г. др. Б. Гавриловића, који је поздрављен акламацијом, претседавајући г. Аврамовић саопштава да је Њ. В. Краљ одликовао Николу Теслу орденом Белог Орла првог степена.
Потом су говорили у име Српске Краљ. Академије наука проф. г. др. Милутин Миланковић, професор универзитета, а у име Руског научног института г. др. Билимовић, професор универзитета. Нарочито је запажен говор нашег одличног научника светског гласа
г. Миланковића који је, између осталог, рекао:
Пуних педесет векова требало је човеку да, упознавши законе природе, својом данашњом техником загосподари копном, морем и ваздухом и да прошири свој поглед у дубине васионе. Историја природних наука и технике, светла страна историје човечанства, учи нас да је тај освајалачки рад човеков напредовао тешко, корак по корак. Она нам казује да је од 3.500-те године пре Христа па до наших дана остварено око 15.000 проналазака који чине ризницу наших знања о природним силама и којима је створена наша данашња техника.
У тој царској ризници проналазака људског генија највише блистају као алем-каменови два проналаска Николе Тесле, проналазак преношења енергије полифазном струјом и проналазак електричних струја високог напона и високе фреквенције. Првим проналаском је домах преношења енергије електричном струјом устостручен, другим проналаском попети су напон и фреквенција електричне наизменичне струје од стотине јединица на милионе, откривене су неочекиване особине таквих струја и искоришћене у телеграфији без жице, радиотехници и медецини. Та два проналаска Николе Тесле нису били кораци напретка, него крилати летови његови. И они су, онога часа када су објављени свету, као такви оцењени и поздрављени.
Тим својим проналасцима, епохама у развићу технике, Тесла је узлетео високо изнад наше средине. Али када се попео на врхунац своје славе, када је пред краљевским енглеским Институтом у Лондону одржао своје предавање и онде извршио своје сензационалне опите на оном истом столу на којем је некад Фарадеј експериментисао, Никола Тесла је долетео и у своје старо соколово гњездо да целива гроб свог оца Милутина, православног свештеника и националног борца, да загрли своју мајку која га је била задојила српским млеком, да пољуби десницу нашег великог песника чика Јове Змаја, који га је надахнуо духом својим и да овде, у престоници предратне Србије, у Београду, објави целом свету своју припадност Српству и свој понос што је из њега изникао. И цело Српство, од кршне Лике, Теслине колевке, па до Тимока, клицало је тада одушевљено свом великом сину.
То је било маја месеца 1892 године. Од тога доба прохујало је скоро половина века, славан отсек наше историје. Крвљу својих најбољих синова наш се народ ујединио и сазидао своју велику државу. У тој борби за ослобођење и уједињење, стављени пред нове задатке и бриге, ми смо почели да заборављамо нашег великог сина с оне стране дебелога мора. У ново сазиданој нашој држави ми нисмо још доспели да, користећи се оруђем које је Тесла сковао, постанемо господари природних снага наше земље. Наше реке и слапови троше још своју баснословну енергију. Тек по периферији наше државе, када се већ приближимо њеној граници, можемо опазити по који електрични далековод високог напона, и у његовим трима жицама препознаће стручно око остварење Теслиног проналаска. Наша материјална култура није се још попела на онај степен да осети благодети Теслиних проналазака, а наша јавност да схвати њихов значај. Тек у последње доба, благодарећи раду и перу нашег електротехничара, инжињера Славка Бокшана, наша, а и страна јавност, постала је боље обавештена о свему оном што је Теслин геније створио. И сигурно је да ће семе које је Тесла посејао донети и за нас свога плода. Доћи ће доба када ћемо електричним таласима ступити у духовну везу са целим широким светом, када ће електрични далеководи испрекрштавати целу нашу државу, а светлост коју ће они распрострти свугде где наш народ живи, говориће речито потоњим нараштајима о ономе титану, сину нашег рода који џиновском снагом свога духа надвладао природне стихије.
Српска краљевска академија, коју имам част овде да заступам, ставила је још пре четррдесет година Теслино име на прво место листе својих дописника. Она учествује свим срцем у овој данашњој прослави Николе Тесле и одаје своју пошту његовом генију и његовом бесмртном делу.
Баш на крају ових говора стигла су два телеграма из Америке. У једном Тесла вели да ће ускоро објавити резултат својих последњих истраживања, а у другом поздравља оснивање Института, завршујући ускликом: „Живела Југославија, живело Његово Величанство Млади Орлић из гнезда Великог Орла!"
Пошто је прочитано још неколико поздравних телеграма, одржали су предавања најистакнутији научници и радници на пољу електро-технике: професор г. Штарк из Берлина у име Физикално-техничког института и Универзитета у Берлину и у име Електро-техничког удружења Немачке; инжињер г. И. Ценек у име Немачког музеја у Минхену, Баварске академије наука и Високе техничке школе у Минхену; инж. г. др. Кибиц, професор берлинског Универзитета, у име Министарства пошта и телеграфа, Немачке; г. др. С. М. Брентано у име Универзитета Бирмингена, Ливерпула и Менчестра; професор инж. г. Е. Петрич у име Високе техничке школе у Бечу; г. др. Еренхарт делегат бечког Универзитета; г. др. Румпф делегат Универзитета у Грацу; г. др. Рајтхофер у име Удружења инжињера у Бечу; професор г. Нађаков у име софијског Универзитета; инж. г. Димитров у име Техничке школе „Цар Борис III" у Софији; г. др. Ђорђе Жујовић, претставник Универзитета у Монтреалу у Канади; Французи г. Албер Тирпен, претставник Универзитета у Поатијеу; г. Дармоа, професор париске Сорбоне; г. Стеван Марковић у име Удружења француских електротехничара у Паризу; инж. г. др. Јадов у име Савеза руских дипломираних инжињера у иностранству; г. Гитон, директор Електро-техничке националне лабораторије у Паризу; г. Бутион, претставник Генералног друштва за телеграфију без жица у Паризу; г. Богро, професор Универзитета у Марсељу; г. др. Нолан, професор Универзитета у Даблину; г. Валдер Верхарст, делегат Универзитета у Утрехту; румунски делегати г. г. Карпен Василеску, ректор Политехничке школе Краља Карола II у Букурешту, и Теодореску; чешки делегати г. г. Митмахер у име града Прата и Савеза чешких градова, који је саопштио, да ће се један од највећих прашких булевара прозвати именом Николе Тесле, а главна трансформаторска станица у Прагу назвати Теслово, др. Зачек, Бубелик и инж. Слобода из Плзена.
Академију је завршио претседавајући г. Аврамовић врло лепим говором, којим је позвао омладину да се угледа на Николу Теслу као на један од најлепших примера пожртвовања и рада у корист целог човечанства и да настане да пође његовим кораком. Затим је прочитао телеграм Николи Тесли, после чега су радничко певачко друштво „Никола Тесла" и академско певачко друштво „Обилић" отпевали неколико лепих песама.
У 13 часова претседник града Београда г. Влада Илић приредио је код „Српског Краља" банкет у част учесника на овој прослави. Банкету су присуствовали Министар грађевина г. др. Марко Кожул, амерички посланик г. Вилсон, слављеникова сестра г-ђа Марица Косановић са сином др. Савом Косановићем, б. народним послаником; претседник С. Кр. Академије наука г. др. Богдан Гавриловић, претседник Одбора за приређивање
прославе инж. г. Ранисав Аврамовић и делегати из иностранства. За време банкета претседник општине г. Влада Илић наздравио је Њ. В. Краљу а потом је говорио професор београдског универзитета и градски већник инж. г. Милан Нешић, који је у своме одличном говору, одржаном на француском језику, подвукао:
Град Београд, приликом свечаности које Југославија приређује да прослави осамдесети рођендан свога великог сина Николе Тесле, осећа исто толико велику радост као и част да вас поздрави у својој средини и да вам пружи спонтани доказ пријатељства и поштовања које осећа према вама славним научницима који сте од увек били најлепша инкарнација научног човечанства и културе, који сте исто толико верни пријатељи целога човечанства. Београд, жижа југословенске културе и мисли, поносан је што сте дошли са све четири стране света да узмете учешћа у овој прослави једног од највећих духова младог југословенског племена! Тај спонтани знак искреног признања које сте одали Теслином генију, чини нас гордима. Ваша посета је толико значајна да никада у Београду неће моћи да буде заборављена, јер ви нисте дошли само да бисте учинили сјајнијом славље које сви ми, цело човечанство дугује проналазачком Генију Николе Тесле, већ исто тако и да бисте истакли велики значај једнога ума који је достојан да буде вечито слављен, а који је, славан у свету, постао наш родни понос.
Ја сам врло поласкан, госпође и господо, што имам ту велику част да вас поздравим у име југословенске престонице, Београда.
Ја мислим да ваш кратки боравак међу нама остане увек сачуван у вашем сећању и да буде потстрек делању за још веће учвршћивање узајамних веза међу носиоцима културе и научног духа целога света, које су тако потребне за свеопшти напредак, за дело мира и за дело просвете.
На завршетку, ја Вам у име Београда још једном желим срдачну и пријатељску добродошлицу".
У 20.30 часова у Народном позоришту приређена је гала представа извођењем „Коштане", опере Петра Коњевића, у присуству великог броја страних делегата.
Сутррадан делегати свих држава, заступљени на прослави, положили су дивне венце од свежег цвећа на гроб Витешког Краља на Опленцу, где су дуго остали у цркви, разгледајући је, а потом прешли у велики хотел, где им је приређен ручак.
После ручка делегати су се преко Аранђеловца упутили на Авалу, где су такође положили венце на гроб Незнаног јунака и где је одржано неколико топлих говора. Са Авале повратили се на универзитет где је у 17 часова у дворани за физику нове зграде Универзитета одржано велико експериментално предавање, на коме су у малом обиму приказани Теслини опити на пољу електро-технике. Говоре и експерименте су извели г. г. др. Сретен Шљивић, професор Универзитета, и др. Владислав Јовановић и Александар Дамјановић, доценти Универзитета и други.
Увече је Краљевска Влада страним делегатима приредила банкет.
Првог дана пре подне делегати и гости су разгледали знаменитости Београда и посетили Музеј Кнеза Павла, Етнографски музеј, београдску тврђаву и сталну изложбу Кола српских сестара.
У 17 часова одржана је свечана седница на Техничком факултету, на којој су, поред наших стручњака и професора Универзитета, предавали делегати из иностранства. Њихово присуство и учешће на овој седници нарочито је давало значај састанку. Говорили су г. г.: арх. Петар Бајаловић, декан Техничког факултета и инж. Драгомир Јанковић, професор Универзитета, а предавали из области Теслиних истраживања г. г. Албер Тирпел, професор Универзитета у Поатијеу, др. Франц Кибиц, професор берлинског Универзитета, др. Аугост Зачек, професор Карловог Универзитета у Прагу, инж. Биге, професор Високе техничке школе у Братислави, професор др. В. Колхестер, професор др. Драгољуб Јовановић и доцент Владислав Јовановић.
После завршених предавања, која су трајала пуна три часа и била одлично посећена, претседник Одбора за прославу г. Аврамовић је објавио, да је овом седницом завршена прослава Николе Тесле у Београду.
У 20.30 часова „Електро Макиш а. д." и „Радио а. д." приредили су у Аеро клубу вечеру у част делегата.
Поред ове прославе у Београду, 29 маја од 8 — 10 часова по свима школама у нашој земљи одржана су предавања о животу и раду Николе Тесле, а у Скопљу, као и у другим градовима, приређена је врло успела и импозантна прослава под претседништвом увек агилног г. инж. Младена Младеновића.
За време прославе у Београду одржан је и у многим другим местима цео низ научних предавања о животу и раду слављениковом. Програм наших радио станица такође је тих дана био испуњен предавањима о Николи Тесли. Наша дневна штампа, нарочито београдска и загребачка, посветила је пуну пажњу овој огромној културној манифестацији југословенског
духа.
Прослава осамдесетогодишњице рођења Тесле несумњиво је показала, да се иностранство у највећој мери интересује за Николу Теслу. Оно што је битно и за нас најважније то је да је цео научни свет сада дефинитивно сазнао, да је Никола Тесла син југословенског народа, да је главна прослава одржана у нашем Београду и да више не може бити речи о томе, да је Никола Тесла Маџар, Аустријанац или Италијан, јер је познато, да су многи народи Теслу присвајали себи, лажно се дичећи именом великог сина нашег народа.
Поред тога, поводом ове прославе у Београду је основан Теслин институт, на чијем је челу еминентни претседник Српске кр. академије наука г. др. Богдан Гавриловић. Овај институт биће интернационалног карактера, како би у њему могли сарађивати страни научници на унапређењу науке.
Први велики добротвор овог института јесте Београдска општина, која је бесплатно уступила земљиште за подизање института. У самој почетној акцији од разних београдских установа досад је иницијативом одбора добивено прилога за око 200.000 динара, а претставници немачке науке дају, према свечаној изјави њиховог претставника, прилог од једног милиона динара, што је са највећом похвалом поздрављено.
*
Београд, престоница Југославије, кроз свој часопис, изражава свој снажни понос што је син његовог народа — генијални научник Никола Тесла остварио све своје најепохалније проналаске, о којима је пре толико деценија наговестио човечанству баш из — Београда.
1892 године Никола Тесла учинио је посету Београду, тада престоници малене али национално снажне Краљевине Србије. На банкету, који му је приредила Београдска општина, генијални научник Никола Тесла рекао је: „У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала — то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је све то дело једнога Србина".
Београд је поносан што је ову своју поруку човечанству, поруку коју је Тесла у потпуности остварио изрекао у самој београдској средини. Никола Тесла највећи је добротвор човечанства, што је тако лепо подвукао велики немачки научник Ратенау још 1912
године, клањајући се у своме предавању Генију Николе Тесле овим речима:
„Кад би Тесла затражио да му се врати натраг све оно што је дао данашњој нашој култури и цивилизацији, помрачила би се светлост, престао би сваки рад који се врши преношењем енергије, стали би електрични возови и трамваји, престале би да раде фабрике и млинови, укочио би се и скоро цео привредни, социјални и културни живот и човечанство би се вратило назад, у регрес, у варварство!"
Геније нашег Николе Тесле све је то дао човечанству и својим све новим и све већим проналасцима води културу човечанства гигантским напретцима сутрашњице!...
„Прослава осамдесетогодишњице Николе Тесле у Београду", Београдске општинске новине, Београд, 1. јун 1936, год. 54, бр. 6 - 7, стр. 511 - 518.