Прослава стогодишњице рођења славног научника
РАЗВОЈЕМ НАУКЕ СВЕ ВИШЕ ДОЛАЗИ ДО ИЗРАЖАЈА ВЕЛИКИ ДОПРИНОС НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
НАПРЕТКУ ЧОВЕЧАНСТВА
На свечаној академији у Југословенском драмском позоришту у име Претседника Републике и Савезног извршног већа говорио је Светозар Вукмановић-Темпо — Познати инострани научници који су говорили на академији истакли су значај Теслиних открића
У Београду је јуче почела велика прослава 100-годишњице рођења једног од највећих научника XX века — Николе Тесле. Пре подне је одржана свечана академија којој је присуствовао велики број домаћих и страних научних и јавних радника. На академији су говорили потпретседник Савезног извршног већа Светозар Вукмановић-Темпо, секретар Државног одбора за прославу 100-годишњице рођења Николе Тесле професор Александар Дамјановић и преко 30 истакнутих научних радника из 18 европских и ваневропских земаља. После академије страни научници посетили су гроб Незнаног јунака на Авали а затим били на ручку који је у њихову част приредио на Авали претседник Народног одбора Среза Београд Милош Минић. После подне су истакнути страни гости разгледали Теслин музеј, а увече били на пријему у Извршном већу Србије, а затим на претстави Христићеве „Охридске легенде" у Народном позоришту.
Свечана академија одржана је у дворани Југословенског драмског позоришта. На позорници, која је била украшена југословенском и америчком заставом и бистом Николе Тесле, налазио се Државни одбор за прославу и претставници 19 земаља који присуствују прослави.
Свечаној академији присуствовали су претседник Савезне народне скупштине Моша Пијаде, претседник Народне скупштине Србије Петар Стамболић, чланови Савезног извршног већа Франц Лескошек, Крсто Попивода, Славко Комар и Слободан Пенезић, секретар Савезног извршног већа Вељко Зековић, претседник Спољнополитичког одбора Савезне народне скупштине Вељко Влаховић, претседник Централног већа Савеза синдиката Југославије Ђуро Салај, претседник Народног одбора Среза Београд Милош Минић, патријарх Српске православне цркве Викентије Проданов. Академији су присуствовали и чланови дипломатског кора.
Академију је отворио професор Милан Видмар и поздравио многобројне домаће и стране научне и јавне раднике, а затим дао реч потпретседнику Савезног извршног већа Светозару Вукмановићу-Темпу.
Потпретседник Вукмановић је поздравио учеснике академије у име покровитеља прославе претседника Републике Јосипа Броза Тита и у име Савезног извршног већа.
Реч Светозара Вукмановића
„Госпође и господо, другови и другарице,
Срећан сам што могу уиме претседника Републике друга Тита и Савезног извршног већа поздравити учеснике свечане академије, посвећене стогодишњици рођења славног научника и проналазача, сина наших народа, Николе Тесле.
Никола Тесла, одлазећи из своје земље, која му у тадашњим условима није могла пружити могућности да посвети своје снаге и ум науци и њеном развоју, успео је да се снагом свога талента и огромним радом пробије у врхове светске науке. Требало је имати огромне унутрашње снаге, вољу, таленат и бити спреман на све напоре да би као непознат човек, из заостале средине, савладао тадашња научна достигнућа и успео да учини џиновски корак напред отварајући читава непозната научна подручја. Његов је допринос тим већи што је делатност Николе Тесле била усретсређена на пољу оне науке која је дала материјалну основу савременог света и створила реалне услове за његов нови материјални преображај. Његови радови на пољу електротехнике и осталих грана науке потстакли су не случајни развој савремене привреде, омогућујући не само даљи напредак науке и технике, него су један од узрока повећања благостања људи.
Као прави, истински научник он се посветио научном раду не желећи да од својих успеха у науци стиче богатство и лично благостање. Тај његов лични однос према материјалним добрима и новцу још више истиче његову грандиозну фигуру научника оданог ствари напретка научне мисли и служења човечанству.
Тај његов став служења општем напретку човечанства огледа се и у његовим идејама да ће материјални успон, до кога ће неминовно довести напредак науке и технике, повезати људе, скратити просторе, зближити народе који су одвојени и створити материјалне предуслове за онемогућавање ратних страхота, подвојености и мржње. Он је у прогресу науке и технике гледао моћно оружје за савлађивање старих схватања и отклањања узрока који сукобљавају народе. За савлађивање заосталости, нажалост, његова достигнућа и достигнућа многих других великих умова још увек не користе многобројни народи у свету, немајући за то неопходна средства и материјалне услове које су код других народа, баш овакви умови, својим радом потстакли и припомогли да се створе.
Иако дуго година држављанин Сједињених Америчких Држава, које су постале његова друга домовина, он је за све време рата и страдања наших народа пратио њихову џиновску борбу, саосећајући са својом домовином у њеним најтежим тренуцима. Иако својим делима и доприносом он припада целом човечанству, као и сви велики...
(Наставак на 2 страни)
ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА СЛАВНОГ НАУЧНИКА
БЕСМРТНО ДЕЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
На свечаној академији у Београду о животу и раду великог проналазача говорио секретар Одбора за прославу Александар Дамјановић
(Наставак са прве стране)
... умови и револуционари на пољу развитка науке, ми ово истичемо као дуг захвалности наших народа што је у тешким данима наше историје био на страни праведне борбе.
Због своје скромности и несебичности, за живота недовољно признат и оцењен, са сваким даном развоја науке све више долази до изражаја његов велики допринос и објективна историја све више га поставља на његово право место једног од пионира савремене науке. И данашњи скуп је један од многобројних састанака који се у току прославе његове стогодишњице држе у целом свету, без обзира на националност и припадност, од људи оданих ствари напретка науке и напретка људског благостања. Ми осећамо посебно задовољство да уиме наших народа у његовој домовини изразимо то признање и захвалност наших народа што је дао тако богат прилог људском напретку".
О животу и раду нашег славног научника говорио је професор Александар Дамјановић, секретар Државног одбора за прославу 100-годишњице рођења Николе Тесле.
Реферат професора А. Дамјановића
— Дело Николе Тесле не познаје националне границе и својим значајем прелази границе једне техничке гране. Николи Тесли човечанство дугује захвалност за електричну трансмисију механичке енергије на велику даљину, која се данас употребљава у великим хидроцентралама, а већ сутра наћи ће примену у термоатомским фабрикама. Тесли највећим делом припада заслуга и за развој радиодифузије, која је омогућила зближење земаља и континената.
Између 1887 и 1899 године Тесла је регистровао преко 40 патената који обухватају не само принципе савремене електротехнике, него и велики број њених саставних елемената — разноврсних по концепцији и конструкцији. На једној конференцији одржаној 1888 у Институту електротехничких инжењера САД, саопштавајући своја најновија открића Тесла је наговестио револуцију у електротехници. Теслин савременик професор Б. А. Беренд о томе је писао: „Од великог Фарадеја до данас није нико изнео у науци о електрицитету једну експерименталну истину са толико јасноће и једноставности као што је то учинио Тесла када је изложио своје радове — потпуно нове — о производњи и искоришћавању полифазних струја..."
Допринос Николе Тесле развоју радиотехнике много је већи него његово учешће у развоју комуникација. Многе Теслине студије и проналасци из области технике високе учестаности објављене су у разним техничким часописима и многобројним Теслиним делима. Поред многих проналазака и изума, Тесла је дао општи технички план радиоелектричних веза — план који је постао основа свих веза ове врсте. Он је први дао теориски принцип радиоелектричне детекције покретних предмета — радар.
Тесла је своје лабораторије стварао сопственим средствима, које је добијао од својих проналазака и изума. Његове лабораторије су биле чувене и посећивали су их највећи научни ауторитети тога доба. Тесла је стално усавршавао своје лабораторије како би непрекидним развијањем техничких средстава за коришћење снага и извора природе својим открићима помогао подизање животног стандарда радних људи.
Професор Дамјановић је на крају рекао да је име Николе Тесле тесно повезано са пресудним етапама еволуције електротехнике струје високог напона и рађања радиотехнике. Теслина открића и проналасци тако су дубоко усађени у ове две савремене гране технике да би било немогуће да се оне замисле без онога што им је дао Тесла. Као илустрацију за ово професор Дамјановић је употребио речи Теслиног ученика, добитника Нобелове награде професора Армстронга:
„Теслини проналасци у области полифазних струја и мотора са индукцијом били би довољни да његова слава постане бесмртна."
После професора Дамјановића на свечаној академији говорили су и професор Тургут Бодугорглу, декан Електротехничког факултета из Истанбула; чувени дански физичар професор Нилс Бор; кинески научник Чен У Ху у име Политехничког универзитета Кине; израелски научник др С. Коен; совјетски академик Петар Иванович Војеводин; професор Ф. Далгрен у име Шведске краљевске академије наука; француски академик Жорж Дарие; др П. Дамшит, претседник Међународне електротехничке комисије; др Јожеф Лишка у име Техничког универзитета у Будимпешти; професор Ноел Фелици са Универзитета у Греноблу; британски научник Артур Флеминг; холандски инжењер др Гелисен, почасни претседник Међународног бироа за електротермију; професор Пол Армењи са Политехничког факултета у Монсу; инжењер Франц Холцингер, претседник Светске конференције за енергију; пољски академик професор Јануш Јакубовски; румунски академик Теодор Јоанеску; професор Словачке високе техничке школе Лудвиг Кнепо; ректор Техничке високе школе у Грацу др Г. Обердорфер; професор Рене Феликс, претседник Међународног бироа за електротермију; др Харолд Озборн, претставник Америчког друштва за унапређење науке; професор Г. Петропулос са Техничког универзитета у Атини; професор др Радко Попов са Техничког факултета у Софији; др Р. Шмит, претседник Међународне конференције за велике мреже; амерички научник Александар Шенкер са Јелског универзитета; професор Ричард Соги, делегат Америчког Института електротехничких инжењера и претседник Националног комитета Међународне електротехничке комисије за САД; швајцарски професор Танк; индиски научник др Тејкер; претставник Међународне уније за телекомуникације Жорж Валенси; др Ричард Фивек, директор Савезног института за физику и технику из Брауншвида.
Др Јосип Лончар поздравио је свечану академију у име југословенских академија наука; др Илија Ђуричић у име универзитета у Југославији, а др Душан Величковић у име Савеза инжењера и техничара Југославије.
Професор Владимир Жепић прочитао је неколико телеграма и писама које су истакнути научници из Италије, Француске, Шведске, Швајцарске и других земаља послали учесницима прославе, пошто су били спречени да дођу на свечаност.
Нешто после 13 часова сви страни научници посетили су гроб Незнаног јунака на Авали. Претседник Народног одбора Среза Београд Милош Минић приредио је за стране научнике ручак у хотелу на Авали.
Јуче после подне научници из разних земаља разгледали су Музеј Николе Тесле у коме се налази сва његова научна заоставштина, а у 19 часова били на пријему који је у њихову част приредило Извршно веће Србије. После пријема присуствовали су у Народном позоришту свечаној претстави Христићеве „Охридске легенде".
Развојем науке све више долази до изражаја велики допринос Николе Тесле напретку човечанства, Борба, 11. јул 1956, број 178, год. 21, стр. 1