Сређује се оставштина и уређује музеј Николе Тесле
ГРУПА ИНЖЕЊЕРА И НАУЧНИХ РАДНИКА ПРЕГЛЕДА ДРАГОЦЕНА ДОКУМЕНТА О ЖИВОТУ И РАДУ ГЕНИЈАЛНОГ НАУЧНИКА
У улици Пролетерских бригада, у лепој згради која носи број 51, налази се непроцењива, драгоцена оставштина генијалног научника и проналазача Николе Тесле. Ту ће бити музеј овог великана.
Тиме се испуњава његова жеља коју је још за живота небројено пута изразио — да се у његовој старој домовини коју је толико волео и њој завештао све оно што иза његове смрти буде остало, у њој све и чува.
Од онога дана, 7 јануара 1943 године, када је на тридесеттрећем спрату хотела „Њујоркер" у Њујорку у својој спаваћој соби нађен мртав осамдесетседмогодишњи научник Никола Тесла, сва оставштина припала је његовој отаџбини. Старањем друга Саве Косановића, сестрића Николе Тесле и бригом Савезног извршног већа она је пре више од две године пренета у Југославију.
Стотине грађана свакодневно пролазе поред зграде у Улици Пролетерских бригада. Сигурно је да мало ко од њих зна какво се драгоцено благо управо у ово време у њој прегледа.
Група младих инжењера и научника почела је са планским сређивањем Теслине заоставштине. Отвара се један по један сандук и засада врши прва груба класификација докумената. Уједно се сваки предмет оставштине обележава званичним печатом музеја. Већ први материјали, који долазе у руке људи што обављају овај посао, говоре о разноврсности оставштине и задивљујућој педантности и савесности Николе Тесле. Он је читавог свог живота водио бригу о сваком свом рукопису, брижљиво водио евиденцију о свим стварима које су га интересовале. О томе сведоче мале личне картотеке са абецедним редом или бројевима, засебне мале класификације појединих предмета, расправа, радова и томе слично.
Али, без обзира на то, обрада ове драгоцене оставштине захтева од управе музеја дуг и систематски рад са много стручности и примене принципа савремене архивистике.
Већ на почетку, приликом прегледа првих докумената, наишло се на разноврсне ствари. Ту су, пре свега, многобројни списи, Тесла је углавном писао на енглеском језику и на енглеском је написано највише докумената. Осим тога, савршено је владао немачким, француским и српским језиком о чему такође сведоче бројна документа. Ту се још налазе службена и приватна писма, инструменти, дипломе, забелешке и записи, похвале, пословна писма, чекови, опомене, личне ствари почев од фотографија до разних личних докумената. У оставштини су сачувани и исечци из америчке штампе из периода Првог светског рата 1914 до 1917 године који говоре о ситуацији у Србији и Црној Гори у то време.
Научна и приватна кореспонденција са највећим светским научницима — његовим савременицима — заузима овде посебно место и она такође говори о величини и популарности Николе Тесле. Ту су разна писма и признања Рентгена,
Флеминга Крукса и многих других. Затим, модели, патенти, расправе око патената и изума, предавања и још много тога. Чиме се све генијални научник није бавио у свом дугом и плодном животу? Шта ће се још, даљим прегледањем оставштина, открити? Више је него сигурно да ће се ту наћи идеја и дела која се нису за Теслина живота обелоданила и остварила.
Управо због свега тога Управу музеја Николе Тесле очекују велики и одговорни задаци, стрпљив, пажљив и педантан рад у том погледу. Одређени ред, који је Тесла свесно направио у својој оставштини, мора се ускладити са потребама проучавања његових дела.
Када се сав материјал класифицира микрофилмоваће се, сви документи и они ће се једино тако моћи користити да би оригинали били сачувани.
Оно што се сада налази у згради у Улици Пролетерских бригада није све што је Никола Тесла оставио за собом. С друге стране Океана често стижу разна писма пријатеља и земљака који шаљу овај или онај докуменат о великом научнику. Нека се обична писма Теслина у Америци продају лицитацијом, поједина мање важна нуде појединци тражећи за њих по шест, осам или десет долара.
Када се сва оставштина среди и испита, музеј Николе Тесле имаће, захваљујући бризи Савезног извршног већа, све потребне просторије и бити приступачан како нашим и страним научницима, тако и радним људима из читаве наше земље.
Д. Гргуревић
Сређује се оставштина и уређује музеј Николе Тесле, Борба 28. јун 1953, број 164, год. 18, стр. 9