СРПСКИ ЕДИСОН.
(НИКОЛА ТЕСЛА.*)
Овим редцима намјеран сам представити Српству једног од најгенијалнијих му синова данашњег доба, и ако до сада због своје научњачке смјерности у нашем народу није познат био, него донекле само, а то у ужем кругу својих пријатеља из ђачког доба, и својим ближим рођацима само. Ова тврдња може се учинити коме и претјерана, — али ја то с пуним увјерењем ево изговарам, премда врло добро знадем, да би најпрви он по својој скромности осудио ме због овога тврђења мога, ако би у далеком свијету случајно сазнао за ове моје редове.
Тај јунак наш, то је Србин Никола Тесла, млади амерички проналазач, који у племенитој утакмици са светским научењацима, као што су Едисон, Томзн, Веатингхауз, Ферари и т. д. и дан и ноћ ради и мисли за човјечанство — за цио свијет.
Од скоро дала ми се прилика да загледам у неке светске листове, који говоре о неким његовим проналасцима на пољу електрицитета и у опште физике. Истом згoдом прибележих сам службене нумере од неколико његових патената на разне проналаске, па можда би с који стручњак наш нашао побуђеним да од „Patent Office" у Вашингтону набави те а и остале његове патенте у копијама, па да потање прикаже српском и словенском свијету те многобројне изуме нашег српског Едисона. Уз сваку коју патента штампана је научна расправа о проналаску о дотичном проналаску, а једна така књига с расправом кошта само 25 новч. нашим новцем. Можда би се збирке патената, тога нашег изумитеља, могле набавити из наше научне заводе у Београду, Загребу, Сомбору, Новом Саду и т. д., а код толиких завода јамачно би се нашао који стручњак, који би кадар и вољан био, широј публици макар у главном приказати и протумачити, те тако рећи Српству сасвим те изуме нашег генијалног синовца у далекој Америци.
Ево тих нумера од његових неколико патената: ово су текући бројеви патената изума од доба установе Сједињено-Америчког патент-уреда. 381.968, 381.969, 381.970, 382.279, — 382.280, — 382.281, 382.282, — 390.413, — 390.414, — 390.721, 390.820, — 401.520, — 405.858, — 405.859. Ово су изуми разних мотора за трансмисију снаге у опште, и трансформацију електрицитета.
Даље: 335.786, — 335.787, — 336.961, 336.962, — 350.954, — 359.748, — 390.415. Ово су разне електричне машине, лампа и регулатори.
Даље: 382.845, и 396.121, о термомагнетичном мотору, који делује од магнетизма и топлине.
Жалим свакако што нијесам био у прилици да барем овако по службеним нумерама обиљежим све досадашње изуме Теслине. Међ тим ако се ко заинтересује ово му „Patent-Office"-а у Вашингтону.
Већ по овим нумерама, из којих се види, да је по 3 — 4 патента по нумерама један за другим, дакле јамачно у врло кратком роковима узастопце добивани, па и то томе, што је изумитељ Ник. Тесла сад тек 33 године, дакле човјек са свим млад, можемо се са великом сигурношћу надати, да дух тога нашег Едисона, ако га Бог одржи, у најближој будућности неће мировати, него ће на против све продуктивнији бивати, — и све то облагати ради на корист човјечанству, а на дику и понос малом народу српском из кога је поникао.
А сада да укратко наведем неколико дословно преведених цитата из разних америчких и европских научних листова, који су о Теслиним изумима писали.
Ево их неколико:
„Electrical Review" у Њу-Јорку од 12. маја 1888, у коме је „Tesla-system" о дистрибуцији снаге најбоље описан, вели на једном месту овако: „Директна консеквенција Теслина мотора у комерцијалној употреби од великог је значаја, јер оператор таког мотора, нема ништа више труда око надгледања, него онај, што одржава какву основину" — „све у свему г. Тесла може се честитати, што је пронашао нешто особито ново у електричном свијету, као и за то, што је довео до тога, да алтернативне струје практично употреби за трансмисију силе. Мотори су према извесним механичким пословима, за које су намењени, врло спретни (механ.), регулишу се апсолутно сами, и у њима нема а ма баш никаквог електричног елемента, који би био подложан каквом механичком поремећају, и та околност само обележава ту серију проналазака као нешто са свим ново и оригинално — те је изгледа да ће овај нови принцип бити од великог значаја за апликацију алтернативних струја у практичним формама електричних мотора, — и ми честитамо г. Н. Тесли на његову успеху у томе правцу."
„Дивна једноставност Теслина мотора препоручује га, и поред недовољне мисли, за што га то већ одавна није ко помислио — — "
„Теслин мотор за алтернативне струје опет је један корак у напредном курсу електр. напретка, који је увек активан."
„Modern Light and Heat" од 31. маја 1888. описујући предавање Теслино пред америчким институтом електр. инжињера и називајући га предавање „admirable" каже — „вероватно је да ће овај тип мотора решити проблем интродукције малих количина електричне силе у небројеним случајевима, где је досадашњи покушај безуспешан остао — — "
„Г. Тесла мора се честитати не само на успеху његова апарата, него и на генијалним теоретичким дедукцијама, које истиче у свом предавању."
„Electrical World" од 2. јуна 1888. о истом предавању између осталог вели ово: „Као најзнатније признање и теорије овог новог система апликације алтернативних струја за разне употребе, Теслинo је предавање знаменито са своје темељитости и схватљивости.
„Electrical Review" од 19. Маја 1888. вели: „Ново дело Теслино изазвало много пажње у електричним круговима, као што одиста заслужује. Мити журнал вели даље: „Никола Тесла, млади проналазач који много обећава, рођен је у Аустрији у месту Смиљану у Лици. Он је један од најсмернијих и најнеславнијих људи."
„Electrical World" од 7. Јула 1888. цитира лондонски лист „London Electr. Engineer" који пише о томе предавању Теслином између осталог ово: „нема сумње, да ће ово предавање маркирати једну еру у прогресу електрич. инжињерства."
У лондонском листу „Industries" од 15. Јули 1888. знаменити научњак Desprez пишући у једном чланку проналазак Теслин каже: „далеко сам од тога да умањујем вредност Теслиних идеја, него напротив мислим, да је једино оно решење, које је он дао трансмисији енергије средствoм алтернативних струја, — и не може се доста нахвалити."
„The Patent and Court Record" у Вашингтону од Септембра 1888. вели међу осталим:
„Г. Тесла заслужује потпун кредит на оно што је израдио. Он је произвео један мотор, кога су еминентни електричари прогласили као неизведив у пракси, и за који су држали, да би била лудорија о тој ствари и мозгати", па даље „сигурно је је дан од најзнаменитијих проналазака задњих година."
„Pittsburgh Press" од 21. Јула 1888. вели између осталог овако: „Г. Едисон и други еминентни електричари толико су пута изјавили, да је мотор са алтернативним струјама једна немогућност; али нови проналазак Теслин, пошто је темељито окушан, показао је, да се тај еминентни центар Едисонов преварио."
Ко би желео више и опширније читати, како се у великом свету оцењују радови Николе Тесле, нека тражи у „National Democrat" у Rahway-у од 1885, 1886 и 1887. год. и „Rahway Advocate" од истих година о његову систему електр. светлости, пак онда нека тражи нарочито ове новије, у које смо имали прилику и сами загледати, као у „Industries" од 8. јуна 1888, „Electric Power" од јануара 1889, „Power Steam" од маја 1889, „Electrical Engineer" од јуна 1888, „Modern Light and Heat" (Бостон) од 24. маја 1888, „Electrical Review" од 2. јуна 1888, па „Electrical World" од маја и јуна 1889, па ко хоће нека тражи „The Pittsburgh Dispatch", „The Pittsburgh Post", „Pittsburg Times" па „Pittsburg Leader" и т. д. а за задњих двију трију година.
Колико ми је познато писали су о изумима Николе Тесле а неки немачки стручни листови у Берлину, али ништа дубоко мислена Немци нису разумели онога, што је тај Личанин, и што је о њему по америчким листовима писано, — па су га криво схватили, те њихове изјаве, и ако са поштовањем о њем пишу, не могу објаснити, јер нису досегли суштину.
Јамачно има и по журналима француске и талијанске што шта о радовима овога новога Руђера Бошковића, али о томе би нас боље дужни известити студенти наше крви и костију, који се уче по школама тијех великијех народа, и који би кадри били схватити и разумети оно, што им брат Србин Личанин по Америци ствара.
***
Сада неколико о досадањем животу његову.
Никола Тесла рођен је у селу Смиљану (госпићке вароши) крај Госпића у Лици, у гор. Крајини год. 1856. Отац му је био српско-православни свештеник Милутин Тесла, који је пред десет година умро у Госпићу као прота. Мати му је Ђука рођ. Мандић, удовица врло зната међу поштеним свијетом. Жива је, дакле дочекала је славу свога сина, упркос буду речено, природа ова стараца, и ако не зна читати ни писати, знаде, нпр. из народних пјесама, из „Горског вијенца" и т. д. репертоар читаве партије, што показује и њезину даровитост, јер то је она узгред некад чула и запамтила. Талент свој наслиједио је Никола и од оца и од матере своје, јер Тесле и Мандићи на гласу су у Крајини са талента свога. Нижу реалку свршио је у Госпићу, вишу у Раковцу крај Карловаца, а техничке науке у Грацу и Прагу, — све као необичан ђак. По свршеним наукама ступи у једно електричко друштво у Пешти. Већ ту је показао свој проналазачки дар изумевши неке поправке на телефону за ојачање гласа. На брзо пређе у службу електричком друштву у Паризу, одакле у Лондон, а из Лондона год. 1884. пређе у Америку, јер Европа чињаше му се непогодна за извођење већ доње замишљених му проналазака. Пошто су му неки Американци већ из Париза и Лондона препоручили били име у Америку, буде примљен одмах од славног Едисона у његов лабораторијум. Ту је радио око двије године, а онда раставивши се с Едисоном у пријатељству, оснује свој лабораторијум и компанију под својим именом, а сада с њоме ради.
Имао сам прилику од скоро видјети и ближе познати овога дивног младића. Дошао је јесенас из Америке на изложбу у Париз, па отуда скокну у своју постојбину Лику, да обиђе своју стару мајку и родбину своју. Никола Тесла је необично симпатична личност. Осваја свакога с ким само часак стане и проговори. Да нема нешто мрких наусница, био би дјевојачки лик на изглед, а у разговору и опхођењу сушта нежност и благородство. У разговору није то сувопаран стручњак физичар, него идеалиста, необично пријемчив за све племенито и узвишено. Он на памет знаде цијелу библиотеку из светске поезије. Све што је најљепше у енглеском, француском, италијанском, немачком, српском и хрватском пјесништву зна он наизуст. Дивно сам се слушајући како у шали и разговору рецитира Бајрона, Шекспира, Гетеа, Лазу Костића, Шилера, Змаја, Бранка, Његуша, Леопардија и т. д.
— Необично висок, витак, али ипак при томе снажних костију, као и његови земљаци, који се никад испод Велебита мицали нијесу.
И за то надајмо се, да ће нам поживети још дуго и много на корист човјечанству, а на дику не само својој Лици и маленом Српству, него и цијелом великом Словенству.
2x2=4
*) Обраћамо пажњу нашег света на овај чланак, у ком се описује рад једног Србина научењака, који ће име српско прославити у широком свету. О том научењаку није се досад у нашем народу, па ни у целом Словенству ништа чуло, и ми се радујемо, што ће ваш лист први упознати наш народ с радом овога Србина научењака, кога у туђини чека велика будућност. Благодарни смо поштованом г. писцу, што нам је приоппослао овај чланак и надамо се, да ће вас и у будуће извештавати о раду Николе Тесле. — Ур. „Бр."
Браник (1889, 28. новембар). Српски Едисон (Никола Тесла). Нови Сад, бр. 135, год. V, стр. 1 - 2.