ШТАМПА О ТЕСЛИ
Изводи из изабраних чланака објављених током 62 године
Од онога дана када се име Николе Тесле први пут појавило на ступцима америчке и друге штампе па до његове смрти 1943 године, о славном научнику писали су многи листови и стручни часописи доносећи вести о његовом животу и проналасцима или научне расправе о његовим делима. У многим часописима је и сам Тесла објавио већи број чланака.
Овде доносимо неколико извода из написа који су током 62 године у разним приликама и у разним листовима објављени о Тесли, као и неколико извода из неких његових чланака.
„Људи су се гушили..."
Предавање у Сент Луису: Предвиђало се испрва да Тесла одржи предавање у малом холу конгреса инжењера. Али захтев за улазницама био је тако велики да је оно одржано у Изложбеном позоришту. Сала је била претрпана до границе гушења и људи су плаћали по три и пет долара да би ушли у њу...
После предавања, публика је толико желела да види г. Теслу изближе да је одржан незваничан пријем у холу и неколико стотина водећих грађана послужило се приликом да се дочепа г. Теслине руке на веома срдачан начин.
(„Електрични инжењер", Њујорк, 8 марта 1893)
Теслина лабораторија изгорела
Несрећа за читав свет: Уништење радионице Николе Тесле на Западном Бродвеју (број 35 на јужној страни Пете авеније), са свим њеним дивним садржајем, нешто је више него лична незгода. То је несрећа за читав свет. Није нимало претерано рећи да људи који живе у наше доба, а важнији су човечанству од овог младог човека, могу бити избројани на прсте једне руке; можда само на палцу једне руке...
(„Њујорк сан", 14 марта 1895).
Нови континенти науке
Плодан изумитељ: Теслу су сматрали визионаром, али његове професионалне колеге све више су убеђене да је Тесла, пошто је видео даље, први угледао нове континенте науке. Способност замисли није увек нашла човека од генија. Способност сањарења може да означи недостатак вештине. Само с времена на време два елемента се комбинују у стваралачког песника епа и драме: понекад, они нам дају плодног изумитеља као што је Тесла...
Томас Мартин, покојни претседник
Америчког института електричних
инжењера у часопису „Сенчери",
фебруара 1894.
Допринос рендгенском зрачењу
Како избећи запаљење: Лекарска професија мора заиста бити захвална г. Тесли за вредне савете које даје у примени рендгенских зрачења код операција. Његови налази о стварним узроцима кожних запаљења, које су забележили многи експериментатори, биће добродошло и на време учињено откриће.
(„Електрични преглед", Њујорк, 2 децембра 1896).
Прича из хиљаду и једне ноћи
Бежични пренос струје: Имамо част да поново забележимо још један корак унапред који ће отворити неограничене изворе практички бесплатне струје. Тесла хоће да пренесе, без употребе жица, природним путем, велике количине струје на отстојања од више хиљада миља. То може да изгледа као сан — прича из хиљаду и једне ноћи. Али изванредна открића, која је Тесла учинио кроз многе неуморне године, чине очигледним да је његов рад на том пољу прешао фазу лабораториског испитивања...
Уводник у „Електрикал ривју", Њујорк 26 октобра 1898.
Против шарлатанства
Пут још није завршен: Мало је оних који стрпљиво истражују, задовољни макар и да изгубе хвалу за учињен напредак него да свету предају нешто несавршено, оних који своја мишљења доносе савесно, после дугог и пажљивог проучавања, и мало имају да исправљају касније... Мој пут још није завршен и луталица је све пре него исцрпљен. Он чезне за још више јагода и нестрпљиво пита: „Је л' ико већи прошао овим путем пре њега?"
Тесла у „Електрикал ривју", Њујорк, 29 марта 1899.
Дириговани пројектили
Већина не схвата значај: За први пример изабрао сам брод, иако је принцип очигледно примењив на сваку машину која се креће на земљи, у води или ваздуху... Аутоматон, наравно, треба да одговара на одређени позив, као што човек одговара на своје име. То ме је довело до закључка да машина одговара човековом уву пре него оку... и да ће остати нема, као верни слуга, на сваки позив сем господаревог... Пренесене вибрације покретале су магнете који су управљали операцијама пропелера и кормила као и бројних других направа...
Досад конструисани аутоматони имали су, да тако кажем, „посуђени мозак". Ја ћу доказати да је могуће да аутоматон има „сопствену памет", што значи да без ичије помоћи одговара на спољне утицаје разним операцијама као да поседује дар разума...
Иако сам тај изум развио пре више година и објаснио га посетиоцима веома често у лабораторији, постао је познат много касније, и наравно, изазвао је многе дискусије и сензационалне извештаје. Али стварни значај ове нове уметности није схватила већина, нити је била призната велика снага принципа који је у њој садржан.
Часопис „Сенчери", из чланка Н. Тесле од јуна 1900.
Нова лабораторија на Лонг Ајленду
Велика тајност: Познато је да је после несрећног уништења пожаром пре неколико година крај Бликер Стрита, г. Тесла установио своју лабораторију на Хјустон улици. Ипак изгледа да је њему потребно више мира и повучености него што их може имати у граду, где је његова радионица не само састајалиште љубопитних репортера него и центар ходочасника из читавог света...
У новој лабораторији на Лонг Ајленду поштује се велика тајност и посетилац који може да обезбеди улаз заиста је срећан човек, иако ће у исто време вероватно бити незналица јер ће тешко схватити значај онога што буде видео око себе....
„Електрикал уорлд енд ендзинир", 27 септембар 1902
Слепи, сумњичави свет
Средство за унапређење мира: Није то сан, него просто тријумф научне електричне инжењерије, само што је скуп — о ти слепи, малодушни, сумњичави свете!...
Човечанство још није довољно развијено да би се добровољно дало водити истраживачким смислом проналазача. Али, ко зна? Можда је боље у овом нашем свету да револуционарна идеја или изум, уместо да добију помоћ и пажњу буду ометани и малтретирани у свом зачетку — недостатком средстава, себичњачким интересима, педантеријом, глупошћу и незнањем; да буду нападани и гушени; да пролазе кроз горке пробе и невоље, кроз бездушну борбу комерцијалне егзистенције. На тај начин ми долазимо до светлости. На тај је начин било исмевано, осуђивано, нападано, пригушивано све што је било велико у прошлости — само да избије још снажније, још тријумфалније из окршаја...
„Пренос електрицитета бежичним путем
као средство за унапређење мира" —
Тесла у „Електрикал уорлд", 7 јануар 1905.
Бежични пренос сигнала
Теслин патент: Помоћу његовог апарата могуће је у земљи изазивати две или више осцилација разних таласних дужина, и резонантни стални вал може путовати полако преко читавог глобуса...
„Електрикал уорлд", 29 априла 1905
Нова парна турбина
Мање угља и више снаге: Изумитељ мотора на наизменичну струју и пионир проучавања електричних струја високе напетости приказао је свој најновији проналазак — парну турбину која ће заузимати мање простора и трошити мање угља по коњској снази него најбоље машине сада у погону. Та мала турбина произвела је 110 коњских снага, а читава може да стане у цилиндер...
„Ворлдс ворк", март 1912
Тесли је 75 година
Непознати извор енергије: Прошле недеље био је седамдесет пети рођендан др Тесле. Новинари су желели да га виде онаквог као што је некад био у лабораторији у Колораду једну генерацију раније — крстарећи или седећи као смирени Мефисто усред севајућих, грмећих каскада искри, дугих по 10 метара и Теслиних струја које су се смењивале таквом учесталошћу да не би наудиле ни мачету. Уместо тога, и не без тешкоћа, нашли су га у повучености 20 спрата хотела у Менхетну. Блед али здрав, мршав до крајности али јак и живахан као увек, примио их је у тишини. Коса му је седа, обрве готово црне. Очи су му плаве. Само њихово севање и оштрина гласа одавале су душевну напетост.
„Радим на новом извору енергије — рекао је — каквом се ниједан научник досад није обратио". Геније Тесла учтиво је избегавао све захтеве да открије своју тајну и обећао коначну изјаву „кроз неколико месеци или неколико година".
Часопис „Тајм", 20 јула 1931
Чаробњак у непознатом свету
Тесла предвидео савремену електричну еру: Пре 45 година, витак, тамни младић са дубоким очима — тада непознат, и из Србије, тада готово непознате земље — дошао је у Америку... Чаробњак и идеал за неке, обичан фанатични пророк за друге, овај млади човек, са визијом коју читаво савремено сазнање још није исцрпло, у непуних 10 година револуционисао је електричну индустрију, поставио темеље радиотелеграфији и радију, дао блистав потстрек истраживачима који су касније открили икс-зраке, електроне, чуда електричних спроводника у гасовима, структуру атома.
Пре четврт века лорд Келвин је рекао да је Никола Тесла допринео више електричној науци него иједан човек до његова доба... Тесла је видео садашњу електричну еру још пре 40 година. Стојећи потпуно сам, он је скочио у један непознати свет. Личио је на уротника против утврђеног реда ствари...
„Њујорк хералд трибјун" 19 јули 1931
Може ли наука спречити ратове?
Тесла ће вам рећи: Тесла посиже за бесконачним да би упалио муњу за спас, не за покољ човечанства... Др Тесла ће вам рећи, и немогуће му је не веровати, да је на путу да створи снагу, оружје које би било тако неодбрањиво да би рат постао не само лудост него и смешан...
Ниједна нација, каже Тесла, неће ускочити у рат ако зна да тиме ставља цев на сопствену слепоочницу или нож у своје срце...
„Хјумен сајд оф њус", 1935
Чудесни геније
Шта би било без Тесле: Теслине идеје измениле су лице света. Без његових изума Америка не би имала силне мреже електричних водова који прескачу брегове и пресецају долине. Њујорк и Чикаго тражили би само за себе стотине малих централа. Релативно мало домова имало би електрицитет...
Оставио је за собом масу бележака и патената које још треба пажљиво просејати. Могуће је да садрже сугестије које воде освајањима о којима се досада није ни сањало на научним пољима. Можда се још није чула последња реч Николе Тесле...
„Балтимор сандеј сан", 27 април 1947.
Признање америчког Института
електротехничких инжењера
Н И К О Л И Т Е С Л И
Амерички публициста Свизи дугогодишњи лични пријатељ Тесле (први с лева), генерални конзул ФНРЈ у Њујорку Лазар Милић (трећи с лева) и претседник америчког Националног комитета међународне електротехничке комисије Ричард Соги, који држи у руци диплому којом амерички Институт електротехничких инжењера одаје признање раду Николе Тесле. Ову диплому Ричард Соги, који присуствује прослави 100-годишњице рођења Николе Тесле, предаће претставницима Теслиног музеја у Београду.
(испод слике)
На свечаној академији, која је пре два дана у оквиру прославе 100-годишњице рођења Николе Тесле одржана у Београду, говорио је и претседник Америчког националног комитета Међународне комисије др Ричард Соги. Он је скупу страних и домаћих научника пренео поздраве америчког Института електротехничких инжењера и између осталог рекао:
„Амерички Институт електротехничких инжењера поводом прославе стоте годишњице рођења Николе Тесле, доживотног члана и потпретседника Института, добитника Едисонове медаље, шаље поздраве Југославији и изражава своје интересовање за прославу 100-годишњице од 10 до 21 јула 1956 под покровитељством претседника Републике маршала Тита."
Као признање великим Теслиним заслугама на пољу електротехнике, годишњи збор америчког Института електротехничких инжењера, који ће се одржати од 1 до 5 октобра ове године у Чикагу, биће посвећен Николи Тесли. Ова организација намерава да уведе и Теслину медаљу која ће се давати сваке године електроинжењерима за значајна постигнућа.
Диплома, којом амерички Институт електротехничких инжењера одаје признање Николи Тесли, биће предата претставницима Теслиног музеја у Београду.
Штампа о Тесли, Борба, 12. јул 1956, број 179, год. 21, стр. 6