Свечана комеморација поводом
90-годишњице рођења Николе Тесле
„После овог рата, — рекао је Тесла, 1942 године у својој поруци Србима и Хрватима, неће бити потлачених и понижених, већ само слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека."
„После овог рата, — рекао је Тесла 1942 године, у својој поруци Србима и Хрватима, — неће бити потлачених и понижених, већ само слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека."
Академија наука, Универзитет у Београду и Коларчев народни универзитет приредили су синоћ у великој дворани Коларчевог народног универзитета свечану академију поводом 90-годишњице од рођења славног научника и проналазача Николе Тесле. Академији је присуствовао велики број Београђана, као и многи научници и јавни радници. Свечаност је отворио академик Богдан Гавриловић, претседник Института Николе Тесле, па је у свом говору између осталог рекао:
Својим великим генијем Тесла је
надмашио највеће умове технике
„По рођењу Србин, а по средини у којој је живео, радио и стварао Американац, Тесла је без икакве сумње једна изузетно крупна културно историска личност. Његова стваралачка теориска и практична мисао увек је била намењена добру целог човечанства. Опијен електрицитетом, лепотом његове појаве и тајанственом и његовом скривеном природом, Тесла је о универзалној његовој примени у свима огранцима нашег свакодневног живота, почео да сања већ у раној својој младости. У то се време у Европи много и знало и говорило о Едисоновим проналасцима. Иако сами по себи значајни, ти Едисонови проналасци били су за Теслу само почеци оног великог преокрета који електрицитете као енергија треба да изведе у техници и индустрији целог света а тиме и у култури целог друштва. Ту своју мисао Тесла није никад напуштао. 1882 године као сасвим млад инжењер у Будимпешти замислио је свој мотор са наизменичном струјом. И пошто је видео и осетио да ће се његова мисао и боље разумети и брже остварити у Америци него у Европи, он је напустио Европу и отишао у Америку 1884 године. У тој новој својој отаџбини он је 1887 године патентирао свој мотор и у даљем току свога непрекидног рада и стварања патентирао је у Америци још неких 700 других проналазака.
У време силног развитка технике Теслини проналасци постали су стубови електротехнике. Реално примењени они се налазе у електричним централама целога света; даље у телеграфији без жица, у телефонији, у медицини и у радио-техници. Због свог фундаменталног значаја истичу се у данашњој техници ти проналасци као најважнија појава у целој историји инжењерства.
Својим великим делом Тесла је избио на висину Фарадејева генија. Али он га је, у нечем чак и претицао, јер се Тесла при своме стварању увек појављује и као научник и као проналазач. У томе дејству његова генија проналазач, изгледа, надјачава научника.
Данас, без мало цео културни свет зна да је обртно магнетско поље пронашао Тесла, а не Ферарис, као што се то пре педесет година мислило у целом свету. Тесла је био алтруиста највишег стила и своју срећу увек је налазио само у срећи целога друштва. Волео је малог и потиштеног човека, и био је дубоко убеђен да ће из овог рата настати нов свет — свет у коме, како је пред саму своју смрт говорио: „неће бити потлачених и понижених, већ само слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека".
Теслини проналасци темељ су данашње електротехнике
Затим је професор универзитета Милутин Миланковић говорио у име Академије наука:
„Кад је Никола Тесла — рекао је предавач — године 1888 и 1893 објавио своје епохалне проналаске, заблеснуло је његово име на небу технике и науке као какав раскошно блистави метеор... Пре десетак година, када смо се окупили у овој истој сали да прославимо Теслину осамдесетгодишњицу, дошло је овамо и 64 делегата страних научних институција. Најистакнутији од њих, стручњаци и научници светског гласа, да изрекну своје признање заслугама Николе Тесле и његовим проналасцима. Оно је гласило да су Теслини проналасци темељ садашње електротехнике високих напона и данашње радио технике.
У име Београдског универзитета говорио је професор Павле Миљанић који је између осталог рекао и ово:
„Тесла је био један од ретких људи који није марио за почасти и славу. Многе почасти и одликовања одбио је да прими, избегавао је свечаности и свечане скупове приређиване у његову част на којима би га славили као генијалног проналазача.
Генијални пројекти и проналасци Николе Тесле данас су стварност
којом се човечанство у пуној мери користи
Несебичност и за материјална добра неосетљивог човека, кога је пламен генија гонио на нова дела, савременици нису могли разумети. За обичне људе пре неких педесет година овај титан технике био је визионар, фантаста, сањалица а данас су његови генијални пројекти и проналасци стварност којом се човечанство у пуној мери користи. Радио телеграфија на највећим отстојањима, телемеханика, радиодифузија и радар претстављају само неколико тековина којима је Никола Тесла положио чврсте темеље.
Теслина имагинација и његова стваралачка снага претстављају доиста несхватљив степен генијалности, и свет ће као што каже познати научник Армстринг, носилац Нобелове награде, дуго година чекати док се појави геније који би могао бити такмац Николи Тесли у погледу ширине замисли и величине остварених дела."
Инжењер В. П. Поповић говорио је о животу и делу Николе Тесле.
Професор инж. В. Јовановић говорио је о индукционом мотору и обртном магнетном пољу Теслиних проналазака, а то су дела на којима базира данашња електротехника.
А. Дамјановић, доцент Техничког факултета, одржао је предавање „Радио техника и Никола Тесла". Између осталог рекао је о Тесли и ово:
„..Један познати научник на пољу радиотехнике, професор Ценек, изјавио је једном приликом ово: Кадгод смо ми, који смо се почетком овога столећа грчевито бацили на проучавање и испитивање радиоелектричних појава, веровали да смо нешто ново пронашли, увек смо, пре него што смо хтели заштитити свој проналазак брижљиво прегледали Теслине патенте и Мартинову књигу о Николи Тесли. Ово смо радили зато, да не бисмо пали у грешку да пријављујемо оно што је Тесла већ заштитио и објавио. И најчешће се дешавало — завршио је Ценек, да смо на наше велико разочарење, констатовали, ако не у целости, оно бар у основној идеји, да та ствар припада Николи Тесли."
Професор д-р Сретен Шљивић говорио је о Теслиним струјама и њиховој примени у лечењу: терапија кратких таласа, дијатермија и дарзонвализација, и на разним другим пољима технике. Између осталог предавач је произвео Теслину светлост без електрода у облику црвене петокраке звезде.
На крају свечане академије хор „Никола Тесла" извео је краћи програм.
Свечана комеморација поводом 90-годишњице рођења Николе Тесле, Борба, 11. јул 1946, број 165, год. 11, стр. 6