ТЕСЛА МИЛУТИН, прота и национални радник ( — 17/4 1879, Госпић, Хрватска). Почео је служити као парох у Сењу, на Хрватском Приморју, од 30/4 1847 до јесени 1852, затим је био парох у Смиљану, где му се родио и син Никола, велики електротехничар. Доцније је Т. премештен за пароха у Госпић, где је постао и прота. Био је одличан свештеник и црквени писац. Радио је и пером и живом речи, да се што боље развије српска национална свест у Лици и да се створе што повољнији услови за просветан, црквени и привредни напредак српскога народа у госпићском крају.
Р. Г.
ТЕСЛА НИКОЛА (1856, Смиљан, код Госпића, Лика). Свршио је реалку у Раковцу код Карловца, а учио је технику, прво у Грацу, а затим у Прагу, где је и свршио (1881). По свршеној школи служио је као инжињер код телефонског друштва у Пешти, код Континенталне Едисонове Компаније у Паризу, а затим у Едисоновој лабораторији у Америци. Ускоро је основао своју лабораторију у Њујорку. Главније публикације су: Phenomena of alternating currents of very high frequency (1891), Experiences sur les courrants alternatifs de grande fréquence et de haute tense (1892), Sur la dissipation de l'énergie électrique dans le resonateur de Hertz (1893), On light and other high frequency phenomena (1893),
Über Licht u. andere Phänomene hoher Frequenz (1893), Sur les phénomènes de vibration à haute fréquence (1893), Bobine à self-induction compensée (1894), Experiment mit Strömen hoher Wechselzahl u. Frequenz (1894), Reflexion von Röntgenstrahlen (1896), Note on an electrical oscillator (1897), Neue elektrische Versuche (1900), Methode die Stärke elektr. Schwingungen zu vergrössern (1901) и др.
Т. радови и оригинална саопштења о његовим проналасцима налазе се растурени у тешко приступачним америчким стручним часописима, а делом су саопштени само као јавна предавања. Овај непотпун списак могао се саставити само по рефератима у европским стручним листовима.
Главни значај Т. научног и научно-техничког рада лежи у открићу начина произвођења, особина и примене полифазних струја, којим је извршен основни преображај у техници примене електричне енергије, а поглавито у питању преноса снаге на даљину. 16/5 1888 одржао је Т. у америчком институту инжињера електричара предавање о свом новом систему мотора за наизменичну струју и трансформатора, које представља датум у историји модерне електротехнике. Пренос електричне енергије на даљину помоћу електричне струје чини један од основних проблема у области примене те енергије. Он се са динамомашинама и моторима за једносмислену струју могао решити, скопчан са значајним губитцима, па и тада само у врло ограниченој мери. Наизменична се струја могла за ту сврху још мање употребити, због несавладљивих тешкоћа у решењу питања синхронизма мотора. Т. је показао, како се, применом принципа ротације магнетне осе, може добити један врло прост, а врло савршен тип електричне машине, помоћу кога је горњи проблем био решен једним потезом. Централно снабдевање електричном енергијом добило је, услед тога открића, за последњих четрдесет година, размере, које се раније нису могле ни слутити. Данас је полифазна струја, чије је особине и начин произвођења открио Т., далеко најраспрострањенији облик електричне енергије, и по томе открићу Т. заузима једно од највиднијих места међу оснивачима модерне електротехнике. У тој области мали је број проналазака, који би са њиме могли стати напоредо.
Даља, такође значајна, испитивања и открића Т. односе се на струје високог напона и велике фреквенције. Индуктивитет наизменичне струје сразмеран је брзини, којом се мења њена јачина у примарном колу. Њу је Т. несразмерно повећао употребом електричне варнице као прекидника. На тај начин добијена индукована струја, која у науци носи име Т. струје, има нарочите особине. А конструкцијом првих машина за произвођење струја високог напона у великом стилу припремљен је, и теоријски и технички, терен за Марконијево откриће бежичне телеграфије. Стога се Т. с правом сматра једним од пионира у овој научно-техничкој области.
Т. има велики број патената, који се односе на све гране електротехнике, као: комутаторе за динамо-електричне машине, пламене лампе, регулаторе динамо-машина, електромагнетне моторе са наизменичним струјама, пренос електричне снаге, термомагнетни мотор, пиромагнетоелектрични генератор, сијалице за учестане наизменичне струје високог напона, и многе друге.
Т. испитивањима, резултатима и проналасцима није обогаћена и снажно унапређена само техничка област примењеног електрицитета. Његовим су радовима знатним делом и проширена и удубљена, и чисто теориски, наша знања о електрицитету у опште. Стога његово име стоји извесно у првом реду међу именима оних људи, чијим напорима наука и техника имају да захвале за своје велике успехе.
М. Поповић.
Тесла Милутин и Тесла Никола, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, 4 књига, С-Ш, Станоје Станојевић, Библиографски завод, Загреб, 1929, стр. 539-540