ТЕСЛА — ПРЕВОДИЛАЦ ЗМАЈЕВИХ ПЕСАМА
О Тесли је ових дана доста речено и написано, код нас и у иностранству. С његовим именом и делом тријумфује техника и човекова моћ над неисцрпним силама природе. А веома мало људи зна да је овај необични, необично велики човек, који је цео свој век жртвовао хладном и безосећајном свету грандиозних техничких конструкција, имао веома живих веза са књижевницима и да је чак и сам певао песме. Где су се изгубиле те његове песме — не зна се. У његовој ванредној богатој и добро очуваној личној заоставштини нема ништа осим неколико духовитих пригодних епиграма. Биће да је да сам Тесла уништио све трагове својих песничких надахнућа, чак и оне бележнице који су му поред четири цента биле једина имовина кад се 1884 године искрцао на тле Америке као млад човек од 27 година. Тако смо сад, као и толиким другим случајевима, лишени ванредне могућности да упознамо баш ону страну Теслиног стваралачког духа, која нам је највише скривена и најмање позната.
Међутим, ипак су остала нека сведочанства из којих се види да је Тесла необично волео књижевност и уметност и да је чак имао више интимних пријатеља међу књижевницима и уметницима, него међу инжењерима, који су обично тек са великим закашњењем могли да схвате Теслина велика дела. Најинтимнији Теслин пријатељ био је амерички песник Роберт Андервуд Џонсон. А и Марк Твен је с њиме друговао. Они, и многи други, уживали су у посетама Теслиној лабораторији и били неуморни посматрачи многих Теслиних опита са електрицитетом, који су их очаравали. И то је свакако обогаћивало Теслин духовни живот. Али само та чињеница, била би ипак само једна драгоцена појединост о Теслином личном животу, која заслужује да се помене, али нема никаквог нарочитог значаја за историју књижевности. Много је значајније да је Тесла једним својим чином ипак заслужио да буде поменут и у — историји књижевности, и то као први преводилац Змајевих песама на енглески. Управо њему припада заслуга што се неколико Змајевих песама појавило крајем прошлог века у америчкој књижевности.
Како је Тесла дошао на идеју да преводи Змајеве песме на енглески и то баш у доба кад је био највише заузет опитима у својој лабораторији од којих је очекивао највеће резултате? Та идеја родила се код њега кад је посетио Београд, 1892 године, и кад га је Змај узбуђено поздравио пригодном песмом на свечаној вечери. Тесла је том приликом пољубио Змаја у руку и тиме показао шта му је Змај био у детињству, али је осећао да није испунио сву своју обавезу према Змајевој поезији с којом су га родитељи васпитавали. И чим се вратио у Америку, заинтересовао је свог пријатеља Џонсона за Змајеве песме. Преводио их је Џонсону на енглески са потребном објашњењима, а Џонсон, који је необично волео и ценио Теслу, толико се одушевио Змајем да је одлучио да неке песме препева. Тесла је, наиме, песме преводио у прози, а Џонсон им је давао песнички облик на енглеском. О том њиховом раду постоје два занимљива сведочанства из којих се види како је текао тај посао који је Тесла себи ставио у задатак. Прво је Теслино писмо Змају, које гласи:
Високо поштовани господине, славни српски песниче!
Опростите што Вам се нисам јавио раније, као што би дужност захтевала. Неколико мисли тако су ме обузеле да ми је немогуће отргнути се од рада. Мој пријатељ Р. А. Џонсон, племенити човек, један од најбољих писаца овде, и сам песник, латио се посла да преведе збирку Ваших дивних песама на енглески.
Одавно сам тражио таквог друга кога бих могао да одушевим, па ма и димом и угљеном! Преводи његови управо дивни су, а ако је понекад морао променити покоји редак, то је било неопходно нужно у духу енглеског језика. Сад преводимо неколико других песама. Хтедох „Ђулиће" али је претешко ну може бити да ћемо успети доцније. Ма и колико посла имао, за то ћу наћи времена. Молио бих Вас да ми пошаљете Вашу слику, а кад бисте могли и две, дао бих једну мом пријатељу који Вас толико поштује. Имам издање из 1882 Ваших радова и радо бих прибавио новија, ако се може добити.
Поздрављајући Вас најсрдачније, остајем Ваш
Никола ТЕСЛА
Драги господине,
У тренутку кад Вам ово пишем још не знам да ли Вам је мој пријатељ Тесла писао нешто о нашем заједничком раду на томе да преко „Сенчери магазина" америчку публику упознамо с примерима Ваших изврсних песама. Теслини преводи Ваших песама пробудили су у мени такво дивљење, да се нисам могао отргнути искушењу да их парафразирам у енглеске стихове. Те парафразе (јер ја се не усуђујем назвати их преводом) изашле су баш сада у мајској свесци поменутог часописа, од кога сам Вам послао један примерак. Поред тога, уз ово писмо Вама прилажем и штампани извадак с песмама и кратким уводним чланком који је био љубазан господин Тесла да напише. Шаљући Вам то, ја се надам да овај посао неће изазвати Вашу осуду.
Што се тиче појединости књижевног посла (мислим ту на свој удео у њему) једва се могу надати да ћете га одобрити. Свестан сам озбиљних недостатака мојих стихова, а исто тако и тога како је узалудна тежња да се нашим незграпним језиком тачно изрази нежност Ваших мисли. Стога сам био приморан да поступим тако како би за енглеске читаоце сачувао бар објективну слику коју сугерира Ваша мисао. Али и поред свих недостатака у моме посредовању, кроз њега ипак пробија светлост Вашег генија који наши песници јасно виде као Аполонов зрак. Стога верујем да ћете уважити и извинити моју журбу.
За слободу коју сам узео у погледу Ваше фабуле имам да се правдам нарочито у двема тачкама: једна је у малој измени а друга у простој изради. У „Три хајдука" како сам ја разумео, слушалац хајдучке приче се са страховањем и грожењем крсти. Оно би се тешко могло дословно превести на енглески а да се тим не промени сам оквир дела. Ја сам, пре објашњења Тесле, то погрешно схватио, и мислио да се скелети сами крсте. То је изгледало тако савршено драмски ефектно и тако је истицало верску супротност да сам решио да тако остане. За ваш народ нису потребна објашњења кад је реч о хајдуцима и Турцима, али нашем народу је то потребно јер иначе не би разумео онај народосни и верски конфликт који чини суштину баладе.
У нашег је народа мање уобразиље него у Вашег, и стога је њему потребно што очевидније преставити тако важну тему.
Ја сам био тако слободан да Вам у знак признања за задовољство које сам имао радећи и читајући Ваше песме, пошаљем један примерак стихова које сам ја писао и за које Вас молим да ми учините част да их примите.
А сад уз молбу за извињење што се усуђујем да Вам ово пишем (зашто, надам се, нећете учинити одговорним мога одличног и љубазног пријатеља Теслу) остајем, драги докторе, с поштовањем и преданошћу
Ваш Роберт Андервуд Џонсон
Избор песама које су преведене извршио је, разуме се, Тесла. У каснијој збирци Џонсонових стихова на првом месту стоји позната песма „Три хајдука", а затим још дванаест других песама, укључујући једну строфу из Ђулића и популарну песму „Циганин хвали свога коња".
Колико је занимљиво што је Тесла превео те Змајеве песме, још је занимљивије што је он уз преводе тих песама у једној од Џонсонових збирки песама написао и кратак предговор о Змају, у коме се трудио, не само да Змаја претстави америчким читаоцима као водећег српског песника, већ и да те читаоце заинтересује за Србију, њену књижевност и њену историју. Разуме се, тај предговор је написан без нарочитих књижевних претензија, али је био савршено прецизан што се тиче основних података о Змају и о његовој поезији. Усто, Тесла је сматрао да културној јавности Америке треба показати колико је и један мали, тада сасвим непознати народ, способан да и у најтежим историским условима који се могу замислити, створи једну од највећих поезија на свету, коју је Гете стављао чак испред грчке и римске поезије. „Шта је могао тако честит народ каже Тесла приказујући српску историју — кад је у тами нестало сваке наде да се развије наука, трговина и производња? Ништа друго него да иде стопама својих слободарских предака, да се бори за слободу и да ту слободу овековечи бесмртним песмама". Управо то је и био разлог што је Тесла ставио на прво место међу преведеним песмама „Три хајдука", настојећи да што верније дочара дух народне песме који је инспирисао Змаја и толико одушевио Џонсона, да је Џонсон за себе у читавој даљој преписци с Теслом усвојио име главног јунака једне од Змајевих песама — Луке Филипова.
Као преводилац Змајевих песама Тесла је свакако остварио задатак који је самоме себи поставио, а то је довољно да му се име помиње, не само у светској научној техничкој литератури, већ и у историји наше књижевности.
Вељко Кораћ
Тесла - преводилац Змајевих песама, Књижевне новине, Београд, 5. и 19. август 1956, година 7, Нова серија, бр. 21-22, стране 1 и 7