Теслина заоставштина налази се у нашој земљи
У једној од најлепших кућа у Београду биће отворен Теслин музеј
Прошлог месеца једна свечаност у Бечу потсетила је поново свет на генијалног Николу Теслу. Бечка улица Једлер Зе добила је његово име, а два југословенска села диплому поводом те свечаности — родно село Николе Тесле и село Ивана Мештровића. Том приликом откривена је у Бечу биста Николе Тесле коју је израдио Иван Мештровић. Свечаност о којој је опширно писала аустриска штампа, била је значајна не само због тога што је потсетила свет на једног великог човека, него и због тога што су се тога дана два велика југословенска имена срела заједно — Тесла и Мештровић.
Међутим, ових дана у нашој земљи почела је већ, далеко пре прославе десетогодишњице смрти овог великог човека, једна тиха свечаност доступна малом броју људи — први пут после Теслине смрти прегледа се Теслина заоставштина која се од пре седам месеци налази у Југославији.
Све своје ствари Тесла је завештао домовини
Када је 7 јануара 1943 године на 33 спрату хотела „Њујоркер" освануо мртав Никола Тесла, у његовој соби налазило се неколико гвоздених сандука пуних хартија исписаних формулама. Око њега се пред смрт врзмало сијасет пробисвета, а међу њима и познати издајник Фотић који је хтео да га искористи за своју политичку работу. Дивна одлучност Теслина разрушила је све планове издајника Фотића; велики проналазач изјаснио се за своју домовину и њој завештао све оно што иза његове смрти буде остало. Али је и то требало сачувати и брижљиво отпремити у домовину.
За време рата и пред Теслину смрт налазио се у Америци његов сестрић Сава Косановић. Као блиски рођак Теслин био је одређен за старатеља његове заоставштине. Сави Косановићу је пало у дужност да испуни Теслину жељу и да заоставштину преда родној земљи. За собом проналазач није оставио лична богатства — куће и имања, своје највеће богатство већ је био предао човечанству на употребу. Остала је још гомила списа, инструмената, писама, апарата, диплома и похвала, ствари које толико могу да кажу о Теслином животу.
Шта се налази у Теслиној заоставштини
Не може се још рећи шта се све налази у Теслиним стварима. Тек је отворено неколико сандука. Једно је сигурно — ту су документи који ће објаснити много тога у Теслином животу, многе непознате чињенице и помоћи биографима да кажу нешто ново о овом великом човеку. А можда се у тим документима налази и нешто више — Теслин геније није мировао до последњег часа.
Читава Теслина заоставштина налази се у 60 тешких сандука, педантно упакованих у разна времена. Отвара се један по један и бележи се све шта се у њима нађе. Комисија од неколико људи ради већ више дана. Досад су нађена многа Теслина писма, инструменти и неке личне ствари.
Имали смо прилике да посматрамо када је отваран један кофер. На врху се налазио „Њујорк тајмс" из 1918 године, а испод новина упаковани су разни инструменти и један велики часовник џепног облика који је тежак два килограма. Давно ненавијен лежао је у коферу. Њиме се проналазач служио када је радио у лабораторијуму. Сада је сат навијен први пут после проналазачеве смрти. Још је исправан.
У једној од многобројних преграда налазе се исечци новина које је Тесла својом руком исецао и записивао на њима датум. Све што се тада (1917 и 1918) писало о Србији, и најмању вест, Тесла је брижљиво читао и чувао.
Даљи рад комисије која прегледа Теслину заоставштину даће сигурно занимљивих ствари, значајних не само по својој музејској вредности него и по научној. Претпоставља се да се међу Теслиним списима у заоставштини налазе и досад непознати радови великог проналазача.
В. Ј.
Теслина заоставштина налази се у нашој земљи, Борба 15. јул 1952, број 164, год. 17, стране 1 и 8