ТЕСЛИНИ ТРАГОВИ И УСПОМЕНЕ У ЛИЦИ
У потери за подацима о Николи Тесли у Лици
Порекло Тесла. — Тесле изумиру у Лици. — Један Теслин имењак сељак у Лици. — Теслина једина веза са сестром. — Тесла чита Вука и пише стихове. — У посети код Теслине једине живе сестре. — Теслина депеша сестри од 9. јула
Смиљан, јула
1.
Најновији епохални проналазак нашег најславнијег земљака, који је узбудио читаву светску штампу, потстакао нас је да одемо у Лику и да се дамо у потеру за подацима о Тесли који још постоје у Лици. То је било тим потребније јер су ти подаци нашој јавности или сасвим непознати, или су, у колико су раније објављивани, остали не само непотпуни већ и противречни. Управо је невероватно како се код нас мало зна о Теслином детињству и најранијој младости, о његову животу и школовању у нашој земљи. Типичан доказ наше немарности и површности. Јер да је Тесла син које друге земље, не само да би био претражен и описан сваки детаљ његова живота у тој земљи него би се његова биографија облигатно предавала у школама, и то не само из националног поноса него и из педагошких разлога.
Пошли смо, дакле, у Лику са намером да испунимо ту празнину, да у њој прикупимо све податке који се још могу да нађу о Тесли као човеку, управо детету, и да тако нашој најширој јавности дамо преко „Правде" потпуну слику најранијег периода живота нашег великог земљака, онога који је он најнепосредније везан уз своју Лику и уз нашу земљу. С друге стране ће опет интересовати нашу јавност и то, како Личани гледају на свог великог сина, да ли он још у Лици има своје најближе родбине и да ли с ким и данас држи везу. Сва та питања поставили смо себи као задатак кад смо кренули на пут у Лику и кроз неколико дана боравка у њој предузели све да прикупимо све податке и дамо потпуно задовољавајући одговор на сва та питања.
Погрешни подаци — наша срамота
Пре но што смо се дали на посао потражили смо две највеће и најзнаменитије енциклопедије, америчку и енглеску, у уверењу да ћемо у њима наћи података којима ће мо се моћи послужити као путоказом. Нашли смо најновија издања обеју енциклопедија, америчке (The Encyklopaedia Americana) из 1928 године и енглеске (The Encyklopaedia Americana) из године 1929. И уместо да смо у њима нашли тражене податке, нашли смо податке који су наша права срамота. Наиме, не само да је у обе енциклопедије нетачно наведена година Теслина рођења (1857, уместо 1856.) него у обе пише да је Тесла рођен у Смиљану, у Лици, у „аустријској Хрватској" а да је политехнику студирао у Грацу за који веле да је — „Метропола Хрватске"! Такве, ето, информације о нашем Тесли дају те две најзнаменитије енциклопедије својим милионским читаоцима читавих десет година после но што је створена Југославија. Очито је да су обе енциклопедије донеле податке што су их сакупила раније, док је још била у животу Аустро-Угарска, али је чудновато да се поред толико наших институција којима би то била задаћа и дужност баш ниједна није сетила да, у нашем интересу, пошаље тачне податке о Тесли и његовој земљи за та нова издања, поготово кад је сав свет знао кад су те енциклопедије почеле да спремају нова издања, а њихове редакције би једва дочекале, у интересу свога угледа, те коректуре. Та наша немарност биће главни разлог да Тесла уопште није ушао ни у најновије издање великог немачког Мајеровог лексикона из прошлог године. Заиста, израз срамота је ту сасвим на месту.
Откуд презиме Тесла?
Покушали смо да и то питање решимо. Колико смо могли да дознамо, Тесле су живели само у Лици, а центар им је у селу Радучу код Метка (Медак). Теслин сестрић, г. Сава Косановић, рече нам да је код Радуча постојало место које се у римско време звало Теслеум. Тај случај, међутим, никако не може да објасни порекло презимена Тесла, јер нама је познато да у Босни код Вишеграда има једна планина коју народ зове Тесла планина. Наш народ у Херцеговини назива именом тесла једну врсту свога оруђа (алата) којим израђује (теше) прецизније ствари у дрвету и по том би се могло претпоставити да име тесла долази ваљда од глагола тесати. Међутим у случају породице Тесла најинтересантнија је једна друга ствар. Наиме, наше Тесле се нису одувек тако звале. Г. Косановић ми рече да је чуо од старих људи да су се личке Тесле раније звали Драганићи и да су тек после, као и многе друге наше породице, добиле данашње презиме. Као што је познато, код Карловца постоји село (станица) које се и данас зове Драганићи а у њему и породице Драганића. Не би било без интереса кад би се то питање и стручно испитало и расветлило.
Покушали смо да истражимо да ли је постојала каква веза личких Теслића са Теслама (да нису ови први настали од ових других?), али нисмо могли да дођемо ни до каква резултата.
Тесле изумиру у Лици
Карактеристично је да се Тесле у Лици налазе пред потпуним изумирањем. Као да је сама природа хтела да заустави расплод породице кад је једном њеном члану дала способност да се са њом самом ухвати у коштац и да најдубље завири у њене тајне. Данас постоји у Лици још само пар расејаних породица Тесла, а ни те нису у ближем сродству са великим проналазачем. Постоји чак и његов имењак, један сиромашни сељак, који додуше прича да је рођак „премудрог стрица" (како га он зове), али лички Никола Тесла не само да није у ближем сродству са својим имењаком у Америци, него је и у погледу природне бистрине његов савршени контраст.
Тесла данас подржава везу само са својом једином живом сестром
Из породице Теслиних родитеља данас је, поред Тесле, у животу још само његова најмлађа и најдража сестра Марица, удовица познатог преводиоца Шилерова „Звона", ријечког пароха Николе Косановића, који је умро још пре 35 година, а син им је г. Сава Косановић, бивши народни посланик. Друге две сестре, Милка удата Глумичић и Ангелина удата Трбојевић, већ су умрле, а једини му старији брат Дане, за кога сам Тесла вели да је био „необично надарен" и да га родитељи никада нису могли прежалити, умро је још као ђак у 15 години.
За г-ђу Марицу чуо сам од њене родбине да је Николи остала најдража не само зато јер су ишли у исто време у школу (она је 3 године млађа) и као ученици се такмичили у памћењу стихова, код чега је она показивала велику способност, него и зато јер је она тип жене интелектуалке, чита на неколико језика и има, као и брат, необично памћење. Она је једина с којом је Тесла непрекидно све до данас одржао везу а преко ње и са својом старом домовином. Он је се чешће сети чак и даром у новцу.
Код Теслине сестре
Сасвим је разумљиво да сам, чим сам то сазнао, отишао у Плашки, где живи г-ђа Марица, у нади да ћу од ње добити најбоље и најпотпуније информације. Међутим случај је хтео да ми се нада није до краја испунила. Иако је г-ђа Марица, како ми рече њен син, за својих 75 година необично здрава, усправна и без иједне седе власи (случност са братом показује јасно њена фотографија) имао сам „пех" да се баш тога дана осећала слабом и легла у кревет. По новинарском обичају покушао сам да пређем и преко те препреке и да је свакако, макар и у том стању, посетим, али кад није ни наваљивање њеног врло љубазног сина, г. Саве, могло да ми отвори врата у њену собу није ми преостало друго него да капитулирам. По поруци коју им је упутила преко свога сина, наиме да ме познаје као стални читалац „Правде" и да сам јој чак симпатичан ради неких чланака те да ће ме радо примити, али тек пошто напишем све што прикупим о Тесли, увидео сам да та препрека није толико старичина болест колико њена упорност да не „улази у новине".
Теслина духовна веза с нашом земљом
Кад ми је већ измакао тај свакако интересантни разговор, морао сам да се у Плашком задовољим информацијама г. Косановића. Он сам био је пре 8 година лично код свог ујака у Њујорку и том приликом му је Тесла дао неколико врло интересантних и карактеристичних изјава о свом данашњем животу, својим изумима, погледима на живот и људе, о својим непријатељима и т. д. Г. Косановић је све то забележио, али како у тим изјавама није реч о теми која у овом моменту нас интересује (за добар део није још ни време да се објаве) нисам их ни бележио, премда би било интересантно чути како је три пута одбио Лењина кад га је звао да се пресели у Русију, исто тако раније ласкаве понуде цара Виљема, па понуде милијардера и т. д.) Једино бих успут приметио да се из тих његових изјава јасно види да Тесла никако није заборавио своју земљу, како му се с извесних страна злобно подмеће, и да нису биле никако конвенционалне фразе оне речи којима је пре неколико година одговорио на поздрав нашег Удружења инжењера и архитеката, кад је рекао: „Пратно сам брижно ваше големе напоре усред џиновских догађаја и дивио сам се чудесној енергији и јунаштву наше војске осећајући увек са поносом да сам потекао из земљорадничког витешког народа који је у непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу заслужио част и поштовање читавог света". Или кад је америчком новинару Лупис-Вукићу изјавио: „Југославија има све услове за сјајну будућност, само ако буде имала добру управу, а народ се буде знао користити приликама што му их природа и положај пружају".
Тесла пише песме
Он се додуше изговара да говори „зарђалим српским језиком", али, по речима његова сестрића, он говори чистим Вуковим језиком, што је и разумљиво кад се зна да он редовно чита по иксти пут Вукове народне песме. И толико се је заљубио у те песме да је намеравао да их поново сам о свом трошку изда са илустрацијама наших сликара. Да споменем још једну тајну коју је Тесла саопштио свом сестрићу. Тесла пише и — стихове! Ма колико то изгледало на први мах необично, бољим познаваоцима његова живота и рада то неће бити чудновато кад знају да у њему има много песничких елемената. Само је штета да му сестрић није могао да извуче бар једну песму па да је објавимо и видимо како велики проналазач изгледа у униформи песника.
Данунцио уништава Теслину кореспонденцију
Како сам већ од раније знао да је Тесла у писменој вези једино са својом сестром замолио сам г. Косановића да ми покаже неколико Теслиних писама са намером да које карактеристично препишем и објавим. Међутим г. Косановић ми рече да Тесла више не пише својој сестри, као раније, писма него са њом држи везу само кратким депешама. Кад је становала на Ријеци имала је г-ђа Марица око стотинак сачуваних Теслиних писама. Међутим кад је Данунцио оном својом познатом експедицијом „освојио" Ријеку, провалио је и у њихов стан, који је претворио у канцеларију, и том приликом, између осталога, уништио и Теслина писма. Као што се види, Тесли је некако суђено да га погађају нарочито баш с те стране. Маркони на свој начин, Данунцио опет на свој. Зар је онда икакво чудо да он има о Италијанима онакво мишљење какво има, а какво је то његово мишљење сувишно је и истицати...
Карактеристична Теслина депеша сестри од 9 ов. м.
И те његове депеше чува сестра као светињу. То ми је постало разумљиво чим сам видео њихову садржину. Јер то нису нипошто нека сувопарна кратка саопштења него изјаве пуне нежности и топлине, изјаве у којима се манифестује заиста ретка братска љубав. Дакако, да ми је око највише запело за најновију.
Колико сам могао да разберем из разговора, сестра је брату честитала рођендан и том приликом му јавила да је за новац који јој је послао купила једну вилу у Приморју. У тој најновијој депеши Тесла јој одговара на честитку. Већ сама та чињеница да он не заборавља на сестру ни на свој рођендан, кад сигурно има најмање мира, значи много. Међутим та његова нежност види се у потпуној слици тек из текста те депеше. У њој пише дословно ово: „Било би ми много милије кад бих ти могао купити царски двор. Подмлађен уживам сада. Љубећи те брат Никола". Г-ђа и г. Косановић ће ми, надам се, опростити што сам и мимо обећања, на некоректан начин, крадимице, преписао ову последњу Теслину депешу, јер она је тлико документарна и за Теслу карактеристична да би заиста била права штета кад га наша јавност не би с те стране упознала. И. Н.
(Наставиће се)
Теслини трагови и успомене у Лици (1), Правда, 29. јул 1934, број 10680, год. 30, стр. 7