ТЕСЛИНО ДЕЛО НЕ СМЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНО
У Музеју Николе Тесле млади стручњаци за електротехнику треба да се упознају с научно-техничким идејама овог великог научника
Недавно одржани у Београду конгрес научника поводом прославе 100-годишњице рођења великог научника Николе Тесле сведочи о томе, колико тога још треба урадити да име Николе Тесле и читаво његово дело не буду заборављени, да постану својина читавог културног човечанства. Потпуно је природно да ће сваки од претставника 22 земље који су учествовали у раду конгреса одржаног у Београду по повратку у своје земље у најбољем случају поднети краћи реферат у установама и организацијама које су упутиле своје претставнике на конгрес. Међутим, такви реферати нису довољни за то да би радови Николе Тесле претстављали научно-техничку мисао, развој и примену разноврсних идеја великог научника, проналазача, експериментатора и инжењера-конструктора.
Приликом посете Музеју „Никола Тесла" у Београду, приликом чак и летимичног упознавања са изванредним делима и веома богатом архивом научника-експериментатора, многи учесници јубиларних свечаности, међу којима је било доста истакнутих научника из различитих земаља, по први пут су се уверили колико је било неразумно, што су се радови Николе Тесле на разним пољима примене електрицитета недовољно проучавали и чак падали у заборав. Реферати одржани на конгресу, конкретно су показали сву величину доприноса који је Никола Тесла учинио за светску науку, колико су тесно тековине савремене електротехнике и индустрије везане и у коликој су мери оне основане на изванредним идејама и експериментима овог „мага и чаробњака" електрицитета.
Шта треба да урадимо ми, учесници конгреса, и јубиларних свечаности у Југославији да би широко популарисали научно-техничко наслеђе Николе Тесле, на који начин можемо обезбедити могућности за проучавање у разним земљама научно-техничких идеја једног од највећих на свету експериментатора на пољу електро и радиотехнике, на пољу електронике?
Такви задаци, старање о њиховом извршењу и одговорности за реализацију идеја и предлога изложених у рефератима, изјавама и дискусији на конгресу, пре свега и у највећој мери лежи на Југославији, на њеним електротехничким установама и електротехничкој јавности. Потребно је да изванредан музеј у Београду који је створила југословенска влада постане у пракси истински научни центар проучавања веома обимног и разноврсног материјала, који су научници свих земаља наследили од Николе Тесле. Потребно је да се из разних земаља у Београду, у музеј „Никола Тесла" упућују млађи људи, стручњаци за електротехнику ради дубоког проучавања научно-експерименталних процеса овог великог експериментатора. Сви електротехничари треба да знају којим је путем ишао и којим се експерименталним методама служио Никола Тесла у свом стваралаштву и проналазаштву да би постигао изванредне техничке успехе на пољу примене електрицитета без обзира да ли се ради о његовом проналаску вишефазног мотора, о радиотехници, теледириговању или електроници.
Само се тако могу упознати методе којима се Никола Тесла служио у свом експерименталном и проналазачком раду. Може се слободно тврдити да ће се у огромној, разноврсној и веома компликованој архиви Николе Тесле наћи такве научно-техничке идеје, а могуће и конкретни резултати, чија ће практична примена допринети ширем и дубљем проучавању природних појава и искоришћавања електрицитета у индустрији.
Не сме се дозволити да се понови оно што се десило са научним наслеђем Михаила Фарадеја који је у својим дневницима о току извршених експеримената пружио електротехничарима свих земаља пример са колико истрајности и којим је путем он ишао да би постигао резултате који су за цео свет значили почетак нове епохе, епохе проучавања електрицитета, његове примене у индустрији и разним гранама народне привреде, у културном животу напредних земаља. Епоха Фарадеја обезбедила је у електротехници предуслове за епоху Николе Тесле, створила могућности да научници у разним земљама постижу нове успехе на пољу електротехнике, радиотехнике, теледириговање и електронике. Неопходан је истрајан, свакодневни рад на очувању и проучавању огромног материјала који је Никола Тесла оставио у облику дневника, различитих шема, цртежа и нарочито занимљиве преписке са истакнутим научницима разних земаља.
Музеј „Никола Тесла" у Београду претставља ризницу у којој се чува научно-техничко наслеђе великог научника. Али он треба да буде не само чувар скупоцених и занимљивих раритета, не само да се брине о приказивању посетиоцима музеја фантастичне чаролије Теслиних експеримената. Музеј мора постати живи извор, где ће млади електротехничари из разних земаља проучавати појаве, чија је примена корак по корак довела Николу Теслу до његових великих резултата. Треба што хитније систематизовати, средити, каталогизирати дневнике Николе Тесле о току и резултатима његових експеримената, како би тај материјал постао приступачан за све, кога он може интересовати.
П. ВОЈЕВОДИН, делегат СССР на Конгресу научника у Београду
Теслино дело не сме бити заборављено, Борба, 26. јул 1956, број 193, год. 21, стр. 5