У 84 ГОДИНИ — НАГРАДА „НИКОЛА ТЕСЛА"
ЖИВОТНО ДЕЛО КИРИЛА САВИЋА
Ради унапређења техничке културе и даљег потстицања наших стручњака за рад на развијању техничке науке и праксе, Савез инжењера и техничара Југославије установио је први пут ове године награду „Никола Тесла" као признање појединцима за њихова највиша достигнућа на пољу техничке теорије и праксе. Награда и повеља носе име Николе Тесле — за успомену на генијалног сина наших народа и великог у области техничких наука.
Овогодишњу „Теслину награду" — Повељу и 300.000 динара — за своје обимно животно дело, предан рад на изградњи југословенских железница, добио је професор Кирило Савић. Свечаности која је тим поводом приређена јуче у Клубу инжењера и техничара, поред великог броја истакнутих професора и инжењера техничких факултета, присуствовали су и претседник Народне скупштине Србије Петар Стамболић и претседник Централног већа Савеза синдиката Југославије Ђуро Салај.
* * *
Посетили смо старог научника само два-три дана пошто су га претставници Савеза инжењера и техничара Југославије, његови некадашњи ученици, обавестили о својој одлуци. То је био интиман пријем двојице најоданијих поштовалаца овог ученог човека од којих га је један, као претставник Савеза, писменим путем обавестио о томе.
У писму је стајало:
„Врло уважени друже професоре,
Изванредно сам срећан што могу да Вас известим да је на јучерашњој седници Одбора фонда „Никола Тесла" донета једногласна одлука да се прва награда додели Вама, и то за Ваше животно дело.
Ваш одани поштовалац
претседник Савеза И. Т. Ј.
Инж. Славко Сувајџић"
У образложењу Савеза инжењера и техничара Југославије о додељивању награде „Никола Тесла" овом научнику каже се да је поред многобројних научних публикација (сва његова дела премашују 300 штампаних табака а посебно су значајне четири велике књиге о грађењу железница) Кирило Савић заслужан нарочито због тога што је у нашу техничку праксу унео нов научни метод, што је личним и неуморним радом, најпре као руководилац, а затим као стручни сарадник, много допринео изградњи железница у Југославији. Он је ступио у живот као инжењер у време када је грађење железница у Европи било проблем дана, па се зато и одлучује да грађење железница обухвати у најширем могућем смислу. Битна карактеристика свих његових творевина је у томе што тражи нова решења за проблеме који су у грађевинском инжењерству дуго окупирали научни свет последњих педесет година.
Осветљујући целокупно Савићево дело, један од његових ученика, сада професор на Техничкој великој школи, овако је рекао:
„Професор Савић је још као млад инжењер (дипломирао је први пут 1893 у Београду а други пут 1896 у Берлину) био носилац техничког прогреса. Био је свестан да је немогуће добро пројектовати и градити железничке пруге а не познавати конструкције објеката које су битан елеменат самих пруга. Његови конструкторски радови на кавкаским вијадуктима (у Русији је био у више махова од 1912 до 1922 године) претстављају и за данашње време техничких висока достигнућа. За оно време — а то је почетак овога века — поступци грађења по Савићевим предлозима граничили су се са револуционарношћу."
* *
Професор инж. Кирило Савић рођен је 26 јануара 1870 године у Ивањици, Моравичком срезу. У току 50 година стручног, наставничког и научног рада добијао је више признања. Сада је почасни доктор Техничке велике школе и дописни члан Српске академије наука. За залагање на обнови и изградњи железница после ослобођења одликован је Орденом рада првог реда.
Наташа Ђурић
У 84 години - награда Никола Тесла, Животно дело Кирила Савића, Борба 29, 30. новембар и 1. децембар 1954, број 288, год. 19, стр. 6