Ултра-микроскоп
РАЗГОВОР СА МАНФРЕДОМ ФОН АРДЕНОМ ПРОНАЛАЗАЧЕМ
ЕЛЕКТРОНСКОГ МИКРОСКОПА
БЕРЛИН, крајем јануара 1943
У претсобљу су нас изненадиле две украшене хелебарде, борбене секире средњевековних витезова, и добро очувани оклоп. Да ли је то била одећа којег претка домаћина?
Тек што смо скренули поглед са чудних метала нашли смо се пред девојком, која чека на капут. Из њеног бића избија здравље и сељачка сигурност. Чак ни сликар немачких сељака Лајбл не би пожелео бољи модел.
Витешки оклоп и млада сељанка само су увод за контрасте виле број 19 у раштрканој улици источног Берлина. То је дом ванредно заслужног немачког испитивача модерне физике. Између осталог барон Манфред фон Арден конструисао је у својој приватној лабораторији електронски микроскоп.
*
„Никола Тесла допринео је мом одушевљењу за електрофизику. С његовим проналасцима дошао сам у додир већ као дванаестогодишњи дечак. Ових дана сазнао сам да је недавно умро професор Тесла..."
Фон Арден је застао очигледно тражећи прелаз за циљ наше посете — електронски микроскоп. То је потпуно метална направа, која има све услове да задужи човечанство можда у истим сразмерама као што је то учинио и обични микроскоп. Наиме да омогући људима упознавање микрокозме, која је само делимично испитана и још врло многе претпоставке очекују своју потврду. Нови микроскоп значајан је како за чисту науку тако и за практичну индустрију.
Лево од нас је огромна слика, вероватно неког Рубенсовог ученика, али наша пажња је усредсређена десно. Ту виси на зиду тушем израђени цртеж, који по уским и дугим сразмерама личи на дрворед са Далеког Истока, а у ствари је тачан пресек електромикроскопа барона фон Ардена. Сразмере овог микроскопа одговарају отприлике човеку вишега раста, нешто испод два метра.
На оптичком микроскопу главни је део окулар, стаклено сочиво. „Ми не радимо са стакленим сочивима, излаже фон Арден, јер она могу да повећавају само до извесне границе, коју омогућавају таласи светлости. Са металним електромагнетским сочивом можемо да повећакамо већ данас стотину пута више него са стакленим. Код електронског микроскопа повећавање зависи од јачине електричне струје. У мојој лабораторији налази се уређај за 200.000 волти."
Објектив електричног микроскопа могао би се, по величини, упоредити са дечијим напрстком. Овај малени предмет уграђен је у масивну направу. Читав електронски микроскоп ради у скоро потпуном вакуму, то ће рећи у скоро безваздушном простору.
„На каквим је физичким основама заснован електронски микроскоп?"
„У дармштатској техничкој лабораторији пронађено је да калемови кроз које пролази истосмислена струја и који су тако постављени да заједно падају осовине зракова и калемова, делују сабирно на електронски зрак. Ово метално сочиво проширили су и технички дотерали један докторанд и један студент у Берлину. На тај начин је светлосни зрак добио конкурента у електронском зраку и тиме је омогућен пут за проналазак електронског микроскопа."
Даље фон Арден прича о тешкоћама које су се у послу морале да савладају. У лабораторији у Лихтерфелде Остен конструисан је уређај за загревање предмета за време посматрања и то све до преко 2000 степени. То је од великог значаја за хемиско испитивање. За испитивање гасова конструисана је читава реакциона камера поред сочива. Највише посла задали су биолошки објекти, који у безваздушном простору брзо умиру. Да би се супстанце очувале у животу направљен је уређај за сенчење објекта.
Многи процеси нису довољно јасни у појединачним снимцима, већ је потребно филмско снимање. Само тако се може пратити читав процес у свим његовим фазама. Овде су тешкоће биле нарочито велике, јер се филмско снимање заснива на светлосним зрацима. У безваздушном просторду пак филмска трака се тако осуши, да изгуби сваку еластичност и ломи се као стакло.
Фон Арден пребродио је и ову тешкоћу и ових дана снимљен је први филм без светлости, у проређеном ваздушном простору, уз помоћ нарочито исконструисане филмске камере. У овом филму се показују извесне хемиске реакције у температури изнад 1000 степени и с повећањем од 21.000 пута.
То је успех дугогодишњег пионирског рада научника Манфреда фон Ардена. Филм оставља утисак успелог почетка за многа научна испитивања, чији се потпуни значај још не може предвидети.
П.
⸻
1) — Објект који се испитује лежи на танкој траци од племенитог метала, који се доцније загреје скоро на 2000 степена. Снимање процеса врши се помоћу кино-супер-микроскопа. Електронске зракове производи струја од 200.000 воти напона. Довољно је неколико милиграма супстанце да би се филмски снимили процеси који се одигравају у хиљадама тона хемиско-техничког материјала.
2) — Чудо модерне физикалне технике; електронски микроскоп помоћу кога се снимају хемијски процеси у металу при топлоти од преко 2000 степени Ц у 21.000 повећању. Проналазач апарата познати пионир радио-технике, телевизије и ултра-микроскопије Манфред фон Арден, приказао је већ у Берлину неколико таквих филмова.
3) — Поглед у безваздушну филмску камеру ултра-микроскопа. Манфред фон Арден, проналазач овог снимања, срећно је решио проблем осветљења предмета који се снима. Плоча у виду полумесеца на којој се снима премазана је материјом која светли. Исто тако фон Арден је са успехом решио и други важни проблем снимања у великој топлоти од преко 1000 степени. Филмска врпца се више не суши и не ломи као стакло.
Ултра-микроскоп - разговор са Манфредом фон Арденом проналазачем електронског микроскопа, Коло, 20. фебруар 1943, број 60, стр. 18